Oskoruša – biljka koja je nedovoljno iskorišćena

Oskoruša ili, kako joj je naučni naziv, Sorbus, koristi se u narodnoj medicini, a retko se konzumira. Međutim, najnovija naučna istraživanja ukazuju da ćemo se sve češće sretati sa ekstraktima ove biljke u raznim proizvodima, od suplemenata, preko kozmetičkih prepata, do funkcionalne hrane. Trenutno se najviše koristi u dekorativne svrhe – kao ukrasno drvo ili grm, ili u tradicionalnoj medicini.

Upoznaćemo vas sa antioksidativnim potencijalima i drugim biološkim aktivnostima ove biljke, koji mogu naći širu primenu u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.

Saznajte gde raste, kako izgleda, koje su to korisne supstance u delovima ove biljke, kao i kako deluje na razna zdravstvena stanja, poput upala, infekcija, dijabetesa i dr.

U literaturi se mogu naći informacije o raznim vrstama roda Sorbus iz familije Rosacea, koji obuhvataju preko 100 vrsta. U tekstu koji sledi možete pročitati više o oskoruši, njenom hemijskom sastavu i svojstvima, u kontekstu razvoja obećavajućih sastojaka za farmecutike, nutraceutike, kozmeceutike i dr.

Kako izgleda oskoruša?

Oskoruša je listopadno drvo koje raste u visinu od 15 pa čak i do 30 m, a neke od vrsta rastu kao grm, koji dostiže visinu 2-3 m. Stablo je smeđe boje; kod mladih stabala kora je glatka, a kasnije je izbrazdana. Listovi su perasti, a plod je sitan, 2-3 cm, jabučast ili kruškolik, zelenkastosmeđ, jarkocrven, narandžast ili žućkast, u zavisnosti od vrste. Kod nekih vrsta, plodovi mogu biti i bobičastog oblika.

Gde uspeva?

Oskoruša je poreklom iz zapadne i srednje Evrope, severozapadne Afrike i jugozapadne Azije. Voli svetlost, toplu i blagu klimu. Raste i u mediteranskim oblastima, i to do nadmorske visine od 1400 m, dok se u kontinentalnim pojasevima sreće na visinama do 650 m. Raste pojedinačno ili u grupama i u prirodi je retka. U nekim zemljama je čak na spisku ugroženih vrsta, na primer u Švajcarskoj i Austriji.

Sporo raste, ali je dugovečna i može da doživi 200–500 godina. U Velikoj Britaniji ima primeraka čija se starost procenjuje na 300–400 godina, a najstarije drvo ovog roda nalazi se u Moravskoj, u istočnom delu Češke. Smatra se da je staro oko 400 godina.

Shutterstock.com

Za šta se koristi oskoruša?

Plod oskoruše često se može naći kao sastojak u raznim napicima koji podsećaju na jabukovaču.

Kada se uberu, plodovi oskoruše su veoma opori, kiselkasti i teško jestivi, pa najverovatnije zbog toga nisu do sada našli veću primenu. Ali ukoliko se ostave da odstoje, toliko da maltene počnu da trule (po tome ih, možda, možemo uporediti sa mušmulom), plodovi postaju slatki i prijatni za jelo. Po ukusu najviše podsećaju na jabuku i glog.

Neko oskoruše koristi za pravljenje pekmeza i kompota, samostalno ili, zbog specifičnog ukusa, u kombinaciji sa drugim voćem. Plod oskoruše sadrži oko 14 odsto šećera, pretežno fruktoze.

Da je plod oskoruše dobar potvrđuju srne i jeleni koji ih jako vole.

Hemijski sastav

Vrste roda Sorbus bogate su različitim bioaktivnim jedinjenjima, uključujući polifenole, flavonoide, tanine, karotenoide, organske kiseline, vitamine, naročito vitamin C, i minerale. Ove komponente doprinose nutritivnim i farmakološkim svojstvima plodova i drugih delova biljke.

Polifenoli su glavna grupa sekundarnih metabolita u vrstama roda Sorbus, a uključuju flavonoide, fenolne kiseline i proantocijanidine. Ova jedinjenja su poznata po svojim antioksidativnim, protivupalnim i antimikrobnim svojstvima.

Najčešće identifikovani flavonoidi u plodovima roda Sorbus su kvercetin, kempferol, miricetin i izorhamnetin, dok se fenolne kiseline, poput hlorogenske, kafeinske i ferulinske kiseline, nalaze u značajnim količinama. Ove komponente igraju ključnu ulogu u neutralizaciji slobodnih radikala, čime mogu doprineti prevenciji degenerativnih bolesti.

Oskoruša sadrži organske kiseline: jabučnu, limunsku, vinsku i sukcinsku kiselinu, koje doprinose njenom karakterističnom ukusu i potencijalnim zdravstvenim koristima. Parasorbinska kiselina, prisutna u sirovim plodovima nekih vrsta, može biti blago toksična, ali se njen sadržaj smanjuje sušenjem ili termičkom obradom.

Plodovi oskoruše bogati su karotenoidima poput β-karotena, luteina i zeaksantina, koji su značajni za zdravlje očiju i imaju antioksidativna svojstva.

Antocijani, odgovorni za crvenu, narandžastu i ljubičastu boju plodova, doprinose kardioprotektivnim i neuroprotektivnim efektima.

Kada je reč o vitaminima, plodovi sadrže značajne količine vitamina C, A, E i nekih vitamina B-kompleksa. Od minerala, oskoruša je bogata kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, cinkom i gvožđem, što doprinosi njenoj nutritivnoj vrednosti.

Tanini, prisutni u plodovima i kori drveta roda Sorbus, imaju adstringentna svojstva, što ih čini korisnim u narodnoj medicini za lečenje dijareje, upala i infekcija sluzokože. Antioksidativna svojstva dodatno doprinose zdravstvenim benefitima oskoruše.

Vrsta oskoruše, kruškolikog oblika – Shutterstock.com

Farmakološka svojstva

Biljke roda Sorbus pokazuju širok spektar farmakoloških svojstava, zahvaljujući bogatom hemijskom sastavu. Njihova biološka aktivnost uključuje antioksidativne, protivupalne, antimikrobne, hepatoprotektivne i antidijabetičke efekte.

Antioksidativna svojstva

Polifenoli, flavonoidi i karotenoidi prisutni u plodovima i listovima pokazali su snažnu antioksidativnu aktivnost. Ovi jedinjenja deluju tako što neutralizuju slobodne radikale, čime mogu smanjiti oksidativni stres i usporiti proces starenja.

Protivupalna aktivnost

Pokazalo se da ekstrakti biljaka iz roda Sorbus imaju svojstvo inhibicije proinflamatornih citokina, što sugeriše potencijalnu upotrebu u tretmanu upalnih bolesti, artritisa i autoimunih poremećaja.

Antimikrobno dejstvo

Ekstrakti plodova i listova pokazuju antibakterijsko i antifungalno dejstvo protiv različitih patogena, uključujući bakterije Escherichia coli, Staphylococcus aureus i gljivicu Candida albicans. Ova svojstva su uglavnom rezultat prisustva tanina, flavonoida i fenolnih kiselina.

Hepatoprotektivna svojstva

Studije sugerišu da konzumacija ekstrakta biljaka iz roda Sorbus može smanjiti oštećenja jetre izazvana toksinima, zahvaljujući antioksidativnom delovanju i sposobnosti regeneracije tkiva jetre.

Antidijabetički potencijal

Istraživanja su pokazala da plodovi i ekstrakti ove biljke mogu doprineti smanjenju nivoa glukoze u krvi i poboljšanju insulinske senzitivnosti. Ova svojstva se pripisuju prisustvu fenolnih jedinjenja i vlakana, koji usporavaju apsorpciju šećera iz creva.

Upotreba u tradicionalnoj medicini

Različite vrste roda Sorbus koriste se u narodnoj medicini širom Evrope i Azije za jačanje imunosistema, poboljšanje varenja i tretman prehlade.

Takođe, listovi i kora koriste se za pripremu čajeva i tinktura sa protivupalnim i antimikrobnim dejstvom.

Semenke i cvetovi se tradicionalno koriste u nekim kulturama za poboljšanje cirkulacije i regulisanje krvnog pritiska.

Kulinarstvo i prehrambena industrija

Oskoruša se u domaćinstvima i prehrambenoj industriji koristi za proizvodnju džemova, sokova, vina i likera. Specifičan, blago gorak ukus čini oskoruše pogodnim za kombinovanje sa drugim voćem i začinima.

Neke vrste koriste se kao prirodni zaslađivači, jer sadrže sorbozu, šećerni alkohol sa niskim glikemijskim indeksom.

Toksičnost i bezbednost

Iako su plodovi roda Sorbus generalno bezbedni za konzumaciju, sirovi plodovi nekih vrsta sadrže parasorbinsku kiselinu, koja može izazvati stomačne tegobe i mučninu. Međutim, sušenjem ili kuvanjem ovaj spoj se razgrađuje i postaje neškodljiv.

Trudnice, dojilje i osobe sa specifičnim zdravstvenim stanjima trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre konzumacije.

Nadamo se da smo uspeli da vas upoznamo sa jednom zanemarenom biljnom vrstom, iako moramo naglasiti da su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumeli mehanizmi delovanja biljaka iz roda Sorbus i njihova potencijalna klinička primena.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvor

https://www.mdpi.com/2076-3921/9/9/813