Žena u kuhunji seče povrće

Antioksidansi, zaštitnici našeg zdravlja

Na vrhu top-liste biljaka bogatih antioksidansima su začinsko bilje, šumsko voće, šljive, jabuke, trešnje, orasi, pasulj i brokoli

Često pominjemo antioksidanse, molekule koji imaju sposobnost da neutrališu štetne efekte fiziološkog procesa oksidacije u ćelijama, odnosno tkivima organizma. Reč je, zapravo, o raznim hranljivim sastojcima, vitaminima, mineralima, fitohemikalijama, kao i enzimima, odnosno proteinima, koji kontrolišu brojne hemijske reakcije u telu i štite od bolesti.

Do štetne oksidacije u organizmu dolazi kada je broj štetnih molekula, koji se označavaju kao slobodni radikali, iznad zaštitne sposobnosti antioksidanasa i njihove mogućnosti za odbranu.

Slobodni radikali oštećuju genetski materijal, DNK, proteine, ćelije i tkiva

Šteta može da se umanji

Antioksidansi sprečavaju oksidaciju drugih molekula, a u tom procesu se elektroni slobodnih radikala, koji nisu upareni, prenose na neki drugi molekul koji potom postaje nestabilan i tako započinje lančana reakcija stvaranja nestabilnih, štetnih molekula. Slobodni radikali su vrlo reaktivni, imaju elektron viška i zbog toga stupaju u reakcije sa drugim molekulima i oštećuju genetski materijal, DNK, proteine, ćelije i tkiva.

Antioksidansi su redukciona sredstva koja sprečavaju te lančane reakcije i stabilizuju molekule, tako što sami oksidišu, preuzimajući elektrone viška od slobodnih radikala, tih štetnih nestabilnih molekula.

Takođe, zbog štetne oksidacije oljušteno voće tamni ili se ulja užegnu. Ako oljuštene jabuke, avokado, breskve poprskamo limunovim sokom oni neće promeniti boju, jer limunov sok sadrži vitamin C, snažan antioksidans. Ulje, na primer, neće promeniti ukus ako se drži u tamnim staklenim flašama, van domašaja jake sunčeve svetlosti koja, zapravo, dovodi do stvaranja štetnih molekula.

Neka šteta se ne može izbeći, ali se svakako može umanjiti. U samom organizmu ta oštećenja mogu biti rezultat respiracije, metabolizma, raznih upala, međutim najgori su uticaji spoljnih faktora kao što su neodgovarajuća ishrana, prejako sunce, naporno vežbanje, razne vrste zračenja, pušenje, konzumacija alkohola, zagađeni vazduh…

Važno je da postoji način odbrane. Antioksidansi neutrališu slobodne radikale i pri tome sami bivaju oksidisani, te je neophodno da ih stalno unosimo. Zato je veoma važno jesti što više povrća, voća, oraha, enzima i fitohemikalija, izbegavati duvanski dim i uopšte zagađenu sredinu, kao i ekstremno vežbanje.

Biljke i plodovi – riznica antioksidanasa

Naravno, prvi izbor u ishrani trebalo bi da bude hrana sa antioksidativnim svojstvima. Međutim, ako je ishrana nepravilna, neredovna ili ako se drži neka vrsta dijete, onda su neophodni antioksidansi u vidu suplemenata, naročito riblje ulje, vitamini C i E, mineral selen, kao i koenzim Q10, neophodan za otpuštanje energije u ćelijama. Ne treba zaboraviti ni alfa-lipoinsku kiselinu koja pojačava dejstvo antioksidanasa.

Od voća, na vrhu top-liste biljaka koje imaju najjače antioksidativno dejstvo, nalaze se borovnice, kupine, maline, šljive, jagode, trešnje, a manje banane i nektarine. Od suvog voća, prve na listi su godži bobice, šljive, a manje suvo grožđe i urme.

Primer štetne oksidacije su jabuke koje potamne kad se oljušte, ali ako ih poprskamo limunovim sokom, bogatim vitaminom C, neće promeniti boju

Kada je reč o povrću, puno antioksidanasa sadrže atičoke, neke vrste zelene salate, kupus, kelj, cvekla, brokoli, a manje paradajz i celer.

Među začinskim biljem vode žalfija, majčina dušica, đumbir, nana, origano, beli luk, peršun, bosiljak, karanfilić, cimet, kurkuma, biber, čili, paprika. Od orašastih plodova, tu su orasi, lešnik, badem.

I da ponovimo, organizam će nam biti naročito zahvalan ako što više jedemo biljke koje su najbogatije antioksidansima, a to su začinsko bilje, divlje borovnice, gajene borovnice, brusnice, maline, jagode, kupine, suve šljive, jabuke, trešnje, šljive, orasi, pasulj i brokoli.