Buka – neprepoznata opasnost modernog načina života

Jutros me je probudila buka. Iako stanujem na petom spratu i imam dobre prozore, brusilica u osam ujutru označila je da se nešto popravlja. Prešao sam u sobu na suprotnoj strani zgrade i začuo sirene. Nervozni vozači rešavali su saobraćajne probleme ispred bolnice za mentalne bolesti. Izgleda da bi i tu trebalo staviti znak kao ispred porodilišta. Iako je normalno da ne treba da se trubi, ako za to nema razloga, Beograd me sve više podseća na Katmandu, gde se trubljenjem rešava sve u saobraćaju.

Mi smo očigledno navikli na buku i retko je primećujemo, a bukom se smatra svaki neželjeni zvuk koji utiče na zdravlje, i ljudi, ali i drugih organizama. Smatra se da svaki zvuk koji je jači od 85 decibela može da ošteti sluh čoveka. A činjenica je da saobraćaj stvara buku od 60 do 110 decibela, da voz može da ide i preko toga, a da je na koncertima zvuk i više od 120 decibela, koliko i udar groma i gradska sirena koja može da bude jača od 20 decibela, i više.

Nivo buke decibeli (dB) ¹

Zvučno zagađenje

Uticaj zvuka na engleskom se opisuje kao pollution ili zagađenje, jer je to još jedan problem s kojim moramo da se suočimo po pitanju zdravlja. Najčešći zdravstveni problem koji uzrokuje buka je gubitak sluha izazvan bukom (NIHL – noise-induced hearing loss). Međutim, manje je poznato da buka može da izazove skok krvnog pritiska, bolesti srca, i naravno, poremećaj sna i stres. Ovi zdravstveni problemi mogu uticati na sve starosne grupe, posebno na decu. Utvrđeno je da deca koja žive u blizini bučnih aerodroma ili velikih saobraćajnica pate od stresa i problema poput oštećenja pamćenja, nivoa pažnje i veštine čitanja. U bučnim sredinama ima više anksioznosti, depresije i psihičkih poremećaja. Gubitak sluha izazvan bukom može imati značajan negativan uticaj na kvalitet života. Može uticati na praćenje razgovora ili komuniciranje s prijateljima i porodicom. Ovo, na kraju, može dovesti osobu sa smanjenim sluhom da izbegava društvene situacije.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da je čak 22 miliona od 330 miliona Amerikanaca svake godine izloženo velikoj buci na poslu. Zbog toga, Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH) u SAD reguliše koliko glasna buka na radnom mestu može da bude određenog dana. Odnosno, radnici ne bi trebalo da budu izloženi buci većoj od 85 decibela.

Kako buka utiče na životinje

Jaka buka utiče i na životinje. Svako ko ima kućnog ljubimca zna kakva je noćna mora vatromet, ponekad i buka saobraćaja. Kod životinja je problem s bukom izraženiji, jer one koriste zvuk za komunikaciju, privlačenje partnera, izbegavanje opasnosti i predatora, ali i za pronalaženje hrane. Buka im generalno sve otežava i utiče na mogućnost preživljavanja.

Meni, kao roniocu, odavno je poznato da je buka promenila i život u moru. Možda danas više nego pre, kada možemo da vidimo na vestima nasukane kitove koji su zbog sonara, posebno vojnih, izgubili orijentaciju i mogućnost komunikacije između sebe i povredili se. Zbog toga, grupe za zaštitu životne sredine, pre svega See Shepherd koje podržavam, pozivaju američku mornaricu da prestane ili smanji upotrebu sonara za vojnu obuku.

Gubitak sluha zbog buke

I, za razliku od morskog kita, čovek može da posumnja da mu je sluh oštećen kada ne čuje dobro visoke zvuke, poput pevanja ptica, kada ne razume govor, kada ima zujanje u ušima (tinitus), ili osećaj punoće ili pritiska u uvu. Naravno, proces gubitka sluha dešava se u vremenu, i može da se ubrza ili uspori, u zavisnosti od spoljne buke kojoj je čovek izložen. Najstrašnije su situacije kada gubitak sluha može da bude trenutno izazvan velikom bukom, kao što je glasna eksplozija ili pucanj.

Razlog za to je destrukcija ćelija u kohlei unutrašnjeg uva, koje svojim dlačicama stvaraju signal koji se prenosi do moždanih centara u temporalnom režnju kada mi, u stvari, čujemo. Kao što ne vidimo očima već mozgom, tako i zvuk čujemo tek kada dođe u auditivne moždane centre. Istraživanja sugerišu da se značajan gubitak sluha izazvan bukom obično razvija nakon 10 ili više godina izlaganja velikoj buci.

Dijagnostika je srazmerno jednostavna, jer se određenim testovima utvrđuje gubitak sluha na audiometrima u specijalno dizjaniranim gluvim sobama, u kojima se ispituje kako osoba čuje govor, različite tonove od 250 do 8000 Hz i preko toga do 16.000 Hz.

U većini slučajeva, gubitak sluha izazvan bukom leči se slušnim aparatima. Međutim, ako se gubitak sluha vremenom pogorša, slušni aparat možda neće biti dovoljan, pa se poseže za drugim opcijama kao što su kohlearni implantati.

Slika: Primer izgleda audiograma koji pokazuje koje tonove ispitanik čuje na kojoj jačini

Suštinski, mi ne možemo lako da preveniramo glasnu buku.

1. Pre svega, treba da shvatimo da smo izloženi jakom zvuku.
2. Zatim, možemo da koristimo čepiće za uši ili štitnike koji su poput slušalica. Dobar primer su savremene audio-slušalice koje imaju tzv. noise canceling smanjenje buke, i koje su upravo napravljene da zaštite ljudsko uvo od buke, a da omoguće da čujemo zvuk koji želimo.
3. Naravno, trebalo bi da izbegavamo puštanje preglasne muzike, ili da budemo u prostoru gde je zvuk jak.
4. Ako ne možemo da se zaštitimo od glasne buke, treba da se udaljimo od nje.
5. Decu treba naučiti da se zaštite od buke, sve dok ne postanu dovoljno stari da to sami urade.
6. I da, nikada ne dozvolite da buka poremeti tišinu u vašoj duši.

Izvori:

1. www.HowsYourHearing.org