Zašto su kućni ljubimci lekoviti
Život sa psima, mačkama, papagajima, zečevima, kornjačama, pa čak i ribicama, može da nas smiri i oraspoloži.
Ako nam dan ulepša nekoliko video-snimaka u kojima su glavni akteri životinje, što je jedna od udarnih onlajn pretraga, možda je vreme da u svoj dom uvedemo kućnog ljubimca. Izgovori tipa – nemam vremena ili prostora u ovom slučaju ne važe, jer nisu svi zahtevni, a ni veliki.
Život sa psima, mačkama, papagajima, zečevima, kornjačama, pa čak i ribicama, može da nas smiri i oraspoloži. Možda neko ne veruje u ovakve terapeutske moći životinja, ali zar i najveće skeptike ne preplavi talas nežnosti dok gledaju delfinoterapiju.
„Doktorka” kokoška
Zooterapija postala je popularna u prošlom veku, nakon što je američki psiholog Boris Levinson otkrio da psi mogu da podstaknu komunikaciju kod dece sa autizmom. Naravno, Levinsonov alternativni pristup nije se dopao svima. Međutim, možda je bio vetar u leđa za mnoga neobična istraživanja poput onog da li mačje predenje lekovito utiče na ljude.
Zooterapija postala je popularna u prošlom veku
Verovatno se neki sećaju dirljivih slika hipoterapije (lečenje uz pomoć konja) u Srbiji, ali izgleda da su u svetu značajno zastupljenije terapije uz pomoć raznih kućnih ljubimaca. Zanimljivo je, na primer, da je tokom lokdauna britanska bolnica u Dartfordu koristila „terapijske kokoške” koje, navodno, deluju umirujuće. A kad smo već kod pandemije, tokom zatvaranja mnogi su smatrali da su vlasnici pasa privilegovani jer imaju osim njihove ljubavi i dodatni termin za izlazak napolje s ljubimcem i da su među retkima uspeli da zadrže deo uobičajene dnevne rutine.
Pas ili mačka pomno prate naše kretanje, gestove, glas i odlično nas razumeju, mada ne govorimo istim jezikom. Da nije tako, zar bi nam se sklupčali u krilu kad smo zabrinuti, uplašeni i usamljeni
Međutim, u to doba najveću radost zbog života s kućnim ljubimcima iskusili su zapravo ljudi koji žive sami. Zahvaljujući ljubimcima, imali su pred sobom biće prema kome mogu da izraze emocije, koje mogu da dodirnu i da dožive povratnu reakciju. Pas ili mačka pomno prate naše kretanje, gestove, glas i odlično nas razumeju, mada ne govorimo istim jezikom. Da nije tako, zar bi nam se sklupčali u krilu kad smo zabrinuti, uplašeni i usamljeni.
Tokom lokdauna britanska bolnica u Dartfordu koristila “terapijske kokoške” koje, navodno, deluju umirujuće.
Dobre vibracije
Možda u tvrdnjama da se tokom druženja s ljubimcima oslobađaju hormoni sreće, kao i da milovanje psa ili mačke snižava krvni pritisak, ima previše entuzijazma (zaljubljenika u životinje). Ipak, činjenica je da vlasnici pasa, na primer, moraju u šetnju (s ljubimcem) dva, tri puta dnevno što, znamo, čuva naše srce i uopšte doprinosi zdravlju i blagostanju. Da ne govorimo o suretu i ćaskanju s drugim vlasnicima pre svega pasa, koji važe kao izuzetno prijatna cool ekipa, što takođe prija.
Zbog dobrih vibracija koje ljudi osećaju dok se druže sa životinjama, a pomalo možda i zbog mode, u Evropu su sa Dalekog istoka stigli takozvani mačji kafići. Iako je prvi mačji kafe otvoren navodno na Tajvanu, ovaj koncept proslavio se i čak dobio nove interpretacije u Japanu.
U Evropu su sa dalekog istoka stigli takozvani mačji kafići.
Mnogi Japanci nemaju kućne ljubimce zbog malih stanova i dugog izbivanja iz kuće zbog posla, pa su prigrlili mogućnost da emocije prema životinjama dožive i pokažu u kafeima u kojima su glavne zvezde mačke, minijaturni prasići, sove, psi… Čini se da ovih neobičnih kafea najviše ima u tokijskom Harađuku kvartu, koji je inače poznat po raznim modnim i ostalim ekstravagancijama.
U skladu s veoma strogim pravilima o dobrobiti životinja, Japanci, a često i turisti, ovde mogu da se opuste i uživaju u zen-atmosferi, ali samo onoliko koliko im to dozvole mace i ostali ljubimci, zbog kojih su i došli. Ne smeju, na primer, da ih uznemiravaju dok spavaju, niti da jure za njima kad se povuku u svoju prostoriju koja je zabranjena teritorija za goste.