Tinitus – vrste, uzroci, dijagnoza i kako ublažiti šum u ušima

Šum u ušima ili tinitus predstavlja svesnu percepciju fantomskog zvuka koja se pojavljuje u odsutnosti poznatog spoljašnjeg izvora, odnosno podražaja. Tinitus nije bolest, već simptom raznih patoloških stanja, te stoga zahteva rano prepoznavanje i dijagnostičku obradu.

U većini slučajeva, šum u uhu može biti momentalna pojava koja prođe za nekoliko sekundi, sati, dana, ali može biti i trajan, što znači da ostaje tokom celog života.

Tinitus ne uključuje samo šum u uhu, iako je taj oblik pojave najčešći. Ova pojava se može manifestovati i u obliku zujanja, pulsiranja, pucketanja, a može doći i do razvoja neprijatnih bolova; sve to bi moglo remetiti vašu svakodnevicu.

Do sada je opisano više od 96 uzroka tinutusa.

Intenzitet tinitusa može varirati od osobe do osobe – katkad je šum kratkotrajan, a ponekad se on može odužiti ili uzastopno ponavljati kroz vreme.

Bez obzira na intenzitet delovanja, ako primetite da vam šum u uvu remeti koncentraciju ili uzrokuje nelagodu, potrebno je potražiti profesionalno mišljenje kako biste zaustavili ovu pojavu u što ranijoj fazi razvoja.

Iako se šum u ušima može dijagnostikovati osobama u bilo kojoj fazi života, ova pojava češće zahvata starije osobe, najviše zbog nastanka i razvoja drugih bolesti koje su povezane sa radom vaskularnog sistema ili ozledom uva.

Šta je tinitus?

Tinitus ili šum u uvu se definiše kao svesna percepcija zvuka koja se javlja u odsustvu spoljašnjeg izvora podražaja. Osoba može osećati šum unutar uva ili glave, koji opisuje kao zvonjavu, pulsiranje, škljocanje, šištanje, cvrkutanje; ovaj šum može biti isprekidan ili kontinuiran, a ponekad i složeniji, poput melodije ili glasova. Tinitus je, uz bol u uvu i gubitak sluha, jedan od najčešćih otoloških simptoma zbog kojih su pacijenti upućeni u otorinolaringološku i audiološku ambulantu.

Pojava šuma u ušima je u porastu u svim životnim dobima. Procenjeno je da godišnja incidencija tinitusa iznosi otprilike 1 odsto, od čega 15 odsto odraslih ima tinitus nepoznatog intenziteta. Pojava šuma povećava se sa godinama života, tako da je u 10 odsto slučajeva prisutan kod mlađih osoba, u 15 odsto kod osoba u srednjim godinama i u 25 odsto kod osoba starije životne dobi. Uznemiravajuća je činjenica da je tinitus sve prisutniji i u dečjoj populaciji, zbog modernog načina života i izloženosti buci. Spontane pritužbe na šum u dečjoj dobi prisutne su kod 3 odsto dečje populacije.

Podela tinitusa

U medicinskoj praksi opisane su dve vrste tinitusa.

• Subjektivni tinitus

Subjektivni tinitus je češći, uglavnom je nepoznatog uzroka, a predstavlja osećaj zvuka bez zvučnog podražaja, što znači da ga čuje samo pacijent. Kod većine osoba sa subjektivnim tinitusom prisutan je i neki procenat gubitka sluha, najčešće obostrani, te može nastati zbog skoro svake promene koja utiče na slušne puteve. Šum nastaje bez ikakvog spoljašnjeg podražaja, često kao posledica promena u samom uhu, bilo zbog povrede ili urođene anomalije.

• Objektivni tinitus

Objektivni tinitus javlja se kod oko 5 odsto pacijenata i može se čuti kao zvuk izvan uha, te se zbog toga može potvrditi i od strane lekara. Objektivni tinitus ima češće prepoznatljiv uzrok, što znači da je lakši za lečenje u odnosu na subjektivni tinitus, koji je izlečiv u malom broju slučajeva. Objektivni tinitus predstavlja stvarnu buku koju stvaraju fiziološki fenomeni koji se javljaju u blizini srednjeg uha. Obično buka dolazi od krvnih sudova, bilo normalnih krvnih sudova u uslovima povećanog ili turbulentnog strujanja (npr. ateroskleroza) ili abnormalnih krvnih sudova (npr. tumori ili vaskularne malformacije). Ponekad spazmi mišića ili mioklonus mišića nepca ili mišića u srednjem uhu (stapedius, tenzor bubne opne) uzrokuju zvukove nalik klikovima. Ova zujanja može da čuje i lekar.

Shutterstock.com

Uticaj tinitusa na kvalitet života

Uticaj tinitusa na kvalitet života zavisi od prirode tinitusa, ali i od samog čoveka. Svaki čovek ima drugačiju reakciju na stresne podražaje i situacije, pa tako i na tinitus. Psihička stabilnost osobe pre samog razvoja tinitusa igra odlučujuću ulogu. Skoro svi pacijenti koji razviju težak oblik tinitusa, boluju od većeg depresivnog poremećaja. Tinitus značajnije narušava kvalitet života na početku bolesti i kod prve pojave, u odnosu na ponavljajuće atake. Pacijenti kod kojih tinitus traje kraće od pet godina imaju veći negativni uticaj tinitusa na kvalitet života, u odnosu na osobe kod kojih traje duže.

Postoji snažna povezanost između tinitusa i depresije, anksioznosti i stresa. Tinitus je povezan s poremećajem sna, izazivajući nesanicu, opstruktivne apneje u snu i noćne more. Poznato je da nesanica pogoršava tinitus. Nesanica uzrokovana tinitusom narušava koncentraciju pacijenta i utiče na promenu raspoloženja. Udeo pacijenata s tinitusom koji traže medicinsku pomoć zbog nesanice je vrlo visok i iznosi između 50 i 80 odsto.

Pored problema sa spavanjem, osobe sa tinitusom često imaju probleme sa kognitivnim procesima pamćenja i koncentracije. Tinitus je povezan s lošim kratkoročnim pamćenjem, usporenom brzinom obrade informacija i izvršenja zadataka, kao i sa poteškoćama sa učenjem i zaključivanjem.

Postoje studije koje ukazuju na značajnu povezanost tinitusa sa razumevanjem govora, a time i sa kvalitetom komunikacije, što dovodi i do nezadovoljstva društvenim životom.

Tinitus ima snažan uticaj na posao. Osim poteškoća s koncentracijom, negativni uticaj tinitusa na posao odražava se i u manjku razumevanja koje pokazuju poslodavci i kolege, kao i u nedostatku volje za prilagođavanjem obimu posla, što bi bilo od pomoći obolelima od tinitusa. Prisutan je strah od diskriminacije na poslu, kao i strah od promene posla.

Koji su sve uzroci tinitusa?

Šum u ušima mogu izazvati sledeće pojave:

• Poremećaji sluha

Poremećaji sluha mogu dovesti do tinitusa.

• Poremećaji u radu vaskularnog sistema u blizini uha

Rad vaskularnog sistema u blizini uha najčešće je poremećen zbog povreda koje mogu ograničiti protok krvi, te stvoriti pritisak na određeno područje uha. Takođe, povrede mogu izazvati grčenje mišića uha, zbog čega su moguća pulsiranja i učestala zujanja.

• Lekovi

Određeni lekovi, poput aspirina, u sebi sadrže spojeve koji mogu neposredno delovati na pojavu tinitusa. Neki od tih spojeva uključuju i acetilsalicilnu kiselinu, čija je prisutnost zabeležena u preko 200 lekova.

• Patologije u mozgu

Bolesti poput tumora ili nekog oblika neurološke bolesti mogu poremetiti protok krvi kroz uvo te time uzrokovati pojave poput šumova, zujanja i pulsiranja.

• Sistemski poremećaji

Poremećaji u radu štitne žlezde ili anemija mogu uzrokovati šumove u ušima zbog srčanog ritma koji odstupa od normalnih vrednost. Ubrzan rad srca, tipičan kod hipertireoze, može pojačati protok krvi, uzrokovati povišen pritisak, te stvoriti pritisak na periferne delove tela kao što je uvo.

• Ušna mast ili vosak

Vosak je prirodna zaštita od spoljašnjih uticaja koje proizvodi naše telo. Ipak, nakupljanje voska s vremenom može zatvoriti ušni kanal i stvoriti dodatan pritisak, koji može rezultirati šumovima i zujanjem.

• Visok krvni pritisak

Zujanje u ušima je tipičan simptom povišenog krvnog pritiska. Često ga prati osećaj vrtoglavice i nemogućnost raspoznavanja zvukova iz okoline, zbog intenziteta zujanja.

• Izlaganje buci

Izlaganje buci, poput učestalih odlazaka na koncerte ili boravka u bučnim prostorijama, može ostaviti traga na vašim ušima. Šum u ušima često se pojavljuje nakon takvih događaja, kao posledica promene okruženja i moguće nadraženosti bubne opne, srednjeg i unutrašnjeg uha.

• Nezdrava ishrana

Učestala konzumacija hrane bogate rafinisanim šećerima može dovesti do opstrukcije u krvnim sudovima, stvarajući povišen krvni pritisak koji se može odraziti i na šumove u ušima.

Prepoznavanjem ovakvih okolnosti možete na vreme sprečiti razvoj šumova u ušima, zbog čega su redovni sistematski pregledi nužni, bez obzira na godine i zdravstveno stanje (koje je naizgled dobro).

Kako se dijagnostikuje tinitus?

Procena težine tinitusa je složen dijagnostički proces zbog individualnog odnosa pacijenata prema tinitusu. Velike su razlike među pacijentima, od onih koji nisu preterano uznemireni do onih kojima tinitus izrazito utiče na kvalitet života. Oni koji odluče da se jave lekaru žele da saznaju da li je šum u ušima koji imaju simptom neke ozbiljne bolesti i da li je posredi razvijajuće oštećenje sluha.

Dijagnostiku tinitusa započinju lekari primarne zdravstvene zaštite, procenom o hitnoj ili redovnoj ambulantnoj obradi tinitusa. Ona se nastavlja saradnjom sa specijalistima otorinolaringologije, supspecijalistima audiolozima, specijalistima psihijatrije, psihologije, neurologije.

Kvalitetna anamneza u proceni tinitusa počinje uzimanjem detaljnih podataka o šumu (o tome kako ga pacijent opisuje), što može značajno da pomogne u otkrivanju uzroka tinitusa. Važno je razlikovati da li je šum nastao postepeno ili naglo, da li je stalan ili promenjljiv, postoje li olakšavajući ili provocirajući faktori, koliki je intezitet tinitusa. Svakako su važni podaci o izloženosti buci, o životnom i radnom okruženju, o mogućim traumama glave i vrata, o eventualnim promenama nadmorske visine, bilo zbog letenja avionom ili ronjenja. Značajne su i informacije o opštem zdravstvenom stanju pacijenta, o tome koje lekove ili biljne preparate uzima, ali i o njegovim životnim navikama. Iscrpna anamneza treba da uključi i podatke o prisutnosti dodatnih simptoma vezanih za pojavu šuma, kao što su gubitak sluha, bol u uhu, vrtoglavica, iscedak iz uha, poremećaji sna, teškoće sa koncentracijom, anksioznost ili depresija.

Otorinolaringološki pregled, kada je reč o tinitusu, obično uključuje niz postupaka kako bi se utvrdilo prisustvo i karakteristike tinitusa koji nije uzrokovan spoljašnjim izvorima zvuka.

Shutterstock.com

Šta sve uključuje dijagnostička procedura?

Anamneza

Lekar će prvo razgovarati sa pacijentom kako bi dobio uvid u postojeće tegobe. To uključuje pitanja o vrsti zvuka koji pacijent čuje, kada se javlja, o trajanju simptoma, kao i o mogućim uzrocima i faktorima koji mogu pojačati tinitus.

Klinički pregled

Lekar može pregledati uvo kako bi isključio vidljive uzroke tinitusa, kao što su infekcije-upala uha, cerumenski čepovi ili drugi problemi sa spoljašnjim uvom.

Audiometrija

Ovaj test procenjuje sluh pacijenta. Osoba nosi slušalice i reaguje na zvučne signale različitih frekvencija i intenziteta. Ovo pomaže u dijagnostikovanju eventualnog gubitka sluha ili druge abnormalnosti u vezi sa sluhom.

Timpanometrija – testiranje bubnjića (bubne opne)

Merenje reakcija bubne opne na promene pritiska u uhu može pomoći u otkrivanju poremećaja srednjeg uha.

Tinnitus pitch matching – tinitometrija

Ovaj test pomaže u određivanju frekvencije i jačine zvuka koji osoba percipira kao tinitus. Pacijent upoređuje svoj tinitus sa tonovima koje generiše lekar, kako bi se utvrdilo podudara li se tinitus sa određenim frekvencijama.

Ostale psihofizičke procene

Ostale psihofizičke procene takođe mogu biti proverene kod lekara. U razgovoru sa pacijentom, lekar može dobiti uvid u težinu anksioznosti i stresa onda kada tinutis postane prisutan.

Jači intenzitet šuma ili zujanja može se bitno odraziti na ponašanje osobe, bilo da je reč o nedostatku koncentracije ili gubitku strpljenja izazvanog ostalim spoljašnjim faktorima.

Kako zaustaviti zujanje u ušima?

Lečenje tinitusa prvenstveno se fokusira na promenu navika i tretiranja bolesti koje su mogle uzrokovati šumove u ušima.

To se može odnositi na promene prehrambenih navika, brigu o krvnom pritisku, redovne provere krvne slike i regulaciju potencijalnih problema sa štitnom zlezdom.

Ipak, ako je šum u uhu prisutan i nakon preduzetih mera prevencije, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć kako bi se tinitus uspešno tretirao.

Neke od metoda lečenja su:

Psihoterapija

• Terapija izlaganja

Ova terapija može uključivati postupno izlaganje pacijenta zvukovima kako bi se smanjila osetljivost na tinitus. Takođe, može uključivati tehniku habituacije, prilikom koje pacijent postupno razvija manju reaktivnost na šumove, zujanja i pulsiranja koje uzrokuje tinitus.

• Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)

Ova vrsta terapije fokusira se na promenu negativnih misli i ponašanja povezanih sa tinitusom. Pacijenti uče kako da se bolje izbore sa stresom, strahom i anksioznošću koji su povezani sa tinitusom. Cilj je da se promeni reakcija na tinitus, smanji emocionalna reaktivnost i poboljša emocionalno stanje pacijenta.

Maskiranje zvuka

Ova tehnika uključuje upotrebu šuma, muzike ili drugih umirujućih zvukova kako bi se zamaskirao tinitus. Cilj je da se smanji percepcija tinitusa, tako da pacijent manje obraća pažnju na sam zvuk. Ovaj tip terapije pokazao se izuzetno dobrim za bolji san, najviše zato što izraženost tinitusa dolazi onda kada je osoba u potpunoj tišini.

Medikamentozni tretman

• Lekovi protiv anksioznosti ili antidepresivi

Ako je tinitus povezan s anksioznošću ili depresijom, lekar može preporučiti lekove koji pomažu u upravljanju tim simptomima. Ovi lekovi mogu pomoći u poboljšanju emocionalnog stanja pacijenta.

• Lekovi za poboljšanje cirkulacije

U nekim slučajevima, tinitus može biti povezan s problemima cirkulacije u uhu. Tada mogu da se preporuče lekovi koji poboljšavaju cirkulaciju krvi, kao što su vazodilatatori ili reostimulativni lekovi. U poslednje vreme, ova terapija, kada je pravilno dozirana, ima izuzetne efekte u tretmanu tinitusa.

Individualni pristup svakom pacijentu je od izuzetnog značaj za lečenje i ublažavanje tinitusa.

Individualni pristup tinitusu podrazumeva individualno lečenje. Ponekad je potrebno uraditi i psihoakustičku procenu. Tokom psihoakustičke procene određuje se visina i glasnoća šuma, minimalni nivo maskiranja šuma, postojanost rezidualne inhibicije. Određivanje visine šuma moguće je usklađivanjem visine šuma kojeg doživljava pacijent sa spoljnim tonovima različite frekvencije. Pri tome pacijent identifikuje koja frekvencija najbolje odgovara visini njegovog tinitusa. Korisno je ponoviti ovakvo merenje i nekoliko puta i beležiti pacijentov raspon odgovora. Određivanje glasnoće šuma se izvodi tako što se glasnoća zadatog tona povećava od pacijentovog nultog praga sluha, sve dok pacijent ne prijavi nivo glasnoće koja odgovara njegovom tinitusu.

Treba na kraju napomenuti da tinitus, iako nije bolest, predstavlja simptom različitih stanja i bolesti. Ukoliko se aktivnom tretmanu (lečenju) tinitusa ne pristupi ozbiljno, to može dovesti i do teških depresivnih stanja pacijenta, pa čak i suicida.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com