Karta od 20 evra zvučala je genijalno. Onda smo krenuli na put..

Krenuli smo ovoga leta kod prijatelja u Bazel. Wizz Air iz Beograda u jednom smeru bio je 40 evra. Ali hej, iz Zagreba je Ryanair 20! Palo mi je na pamet da spojimo neku malu turnejicu, obiđemo moje, vidimo prijatelje, pa eto i prođemo jeftinije. Do Zagreba je naravno trebalo doći. Ja sam stizala s Korčule, on iz Beograda. Ma nema veze, idemo BlaBlaCarom, prevozom koji se deli, zanemarimo tih 30-ak evra. Potom smo u Zagrebu, u kojem smo bili ravno 36 sati, iznajmili stan, jer nam se nije dalo biti s rodbinom niti prijateljima. Ma nema veze, nije neki iznos

Pakleni tempo

Ali smo zato izlazili ujutru i vraćali se kasno uveče, trebalo je sabiti sve te silne ljude u malo vremena. Dan pre nam je palo na pamet da ipak možda nije najpametnije da se vratimo kući posle ponoći, jer nam avion ide u 15 do šest ujutru. Da, da, te jeftine karte gotovo uvek znače neka užasna „nedoba“ kad se kreće. Značilo je to i da smo ustali u tri ujutru, pa zvali taksi (20 evra) i jedva stigli u pola 5 na aerodrom. Naravno da nismo legli pre ponoći. Čvrsto sam računala na to da će na zagrebačkom aerodromu biti manje gužve nego na beogradskom. Malo ćemo sklopiti oči tamo na gateu i onda u avionu.

Pa kud svi ti ljudi idu u jednu sredu?

Kad odjednom – na aerodromu u Zagrebu ranom zorom na desetine hiljada ljudi! Pa kud svi ti ljudi idu u jednu sredu?

Let za Bazel bio je prepun. Isto tako svi ti jeftini letovi idu s nekog levog gatea. Zagreb odnedavno ima foru da low budget kompanije idu sa starog aerodroma, koji je dva kilometra dalje. Što znači da te potrpaju u buseve i voze do tamo. Kako je voziti se u pretrpanom autobusu onako polupospan, polupan i s klaustrofobijom od svih silnih ljudi – možete samo zamisliti! Ulazim među zadnjima, a stjuardese koje za osmeh nisu čule, urlaju preko razglasa da požurimo, jer moramo zatvoriti vrata za 5 minuta.

© Skygonlib/Shutterstock.com

Stisnuta kao sardina

Moja anksioznost samo raste. Naravno da nismo kupili sedišta zajedno, jer zašto bi na tako kratkom letu (uštedeli smo 6 evra). Ja sam dobila 30E, skroz na kraju aviona. Sedela sam u sredini. S jedne strane stariji čovek koji je raširio kolena, s druge neki klinac koji je raširio laktove. Stisnuta kao sardinica, kako god se namestim ne valja, samo brojim sekunde do sletanja. Ali valjda su me pogledali i grčki Zeus i rimski Jupiter, ultimativni bogovi neba, groma i munja, jer je pilot nagazio na gas i stigli smo za sat vremena.

Izlazimo iz aviona, ponovo se trpamo u taksi (20 švajcarskih franaka) i eto nas najzad na cilju u pola osam ujutru. Presrećni smo što se ponovo vidimo s frendovima, ali mi nekako tu sreću ne možemo izraziti, jer jedva gledamo, ne znamo za sebe i ne možemo dočekati samo da legnemo.

Kao da smo putovali do Azije

Pola dana spavamo pre nego što krećemo dalje na put prema švajcarskim Alpima, ćirimo u njih u bunilu, nemamo snage ni za šta. Stižemo u Chur, predivni gradić, koji je ujedno najstariji u Švajcarskoj, jedva se držimo dok ćaskamo i pijuckamo. U mislima nam je samo: dajte nam da legnemo! U 11 uveče padamo kao pokošeni i budimo se nekih desetak sati kasnije…

Shutterstock.com

I da li se isplatila ova jeftina karta?

Evo ne znam, bilo je kao da smo putovali do Azije i uz to potrošili duplo nego da smo kretali iz Beograda. Čista agonija. I da – još nismo kupili povratnu kartu. Jer ne lezi vraže, baš gledam da je do Beograda 65 evra, a do Zagreba samo 16. Hmmmm….

Naslovna fotografija – Shutterstock.com