Menjam „Dry January” za „Dry February”

Taman kada sam odlučio da započnem svoj prvi „suvi januar” (Dry January), odnosno januar bez alkohola, shvatio sam da sam izabrao najgori mogući mesec.

Kako ne piti za Božić? Kako odbiti čašicu na slavama, kojih u januaru ima napretek, a Sveti Jovan stoji kao kruna? Kako ne nazdraviti domaćinu, prijatelju ili rođaku, kada se to kod nas ne doživljava kao piće, već kao poštovanje? I onda još – putovanje krajem meseca. Sve zajedno, misija (skoro) nemoguća.

Zato mi je sinula ideja: zašto ne „suvi februar” (Dry February)? Ne kao bežanje od suštine, već kao pokušaj da se dobra ideja prilagodi realnom životu i lokalnoj kulturi. Jer upravo tu, čini mi se, leži i ključ uspeha ovakvih kampanja.

Odakle uopšte potiče ideja o „suvom januaru”?

Ideja o „suvom januaru” nastala je u Velikoj Britaniji i institucionalno je pokrenuta 2013. godine od strane organizacije Alcohol Change UK. Cilj je bio jednostavan: mesec dana bez alkohola nakon praznika, kao reset za telo i navike. Kampanja se brzo proširila na Zapadnu Evropu, Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. Danas se procenjuje da više od 8, možda i 9, miliona ljudi godišnje učestvuje samo u Velikoj Britaniji, dok se globalni broj meri desetinama miliona.

Dry January nije zamišljen kao moralna zabrana alkohola, već kao kratkotrajni eksperiment – da vidimo kako alkohol utiče na san, energiju, raspoloženje, telesnu masu i odnos prema piću.

Da li Dry January zaista ima efekta?

Studije koje su pratile učesnike Dry January programa pokazale su da već nakon četiri nedelje apstinencije dolazi do smanjenja nivoa jetrenih enzima, poboljšanja insulinske senzitivnosti, sniženja krvnog pritiska, kao i da dolazi do gubitka telesne mase (često bez promene ishrane). Činjenica je da 70–75 odsto učesnika prijavljuje bolji san i više energije, a oko 50 odsto učesnika pije manje alkohola i šest meseci kasnije. Svi ovi podaci dolaze iz istraživanja objavljenih u časopisima poput BMJ Open i The Lancet Public Health, kao i iz evaluacija samog programa Alcohol Change UK.

Još važnije, efekat se ne gubi u februaru. Naprotiv, menja se odnos prema alkoholu, a ne samo količina.

A gde je tu Srbija?

E, tu dolazimo do problema koji me je naterao da napišem ovaj članak. U najvećem delu Evrope, Božić je u decembru, proslava Nove godine se završava 1. januara i prvi mesec u godini je „čist”, radan, tih.

A kod nas, Božić je 7. januara, pa onda kreću slave, slavlja, porodična okupljanja i, naravno, ono što uvek smatram ispravnim – kulturno ponašanje, da se „ne uvredi domaćica”. Drugim rečima, „suvi januar” je kulturno neusaglašen sa srpskom realnošću. To ne znači da ideja nije dobra, već da je kalendar pogrešan.

Zato „suvi februar” ima smisla. Februar je kraći, bez velikih verskih i porodičnih okupljanja, bez „obaveznih” zdravica, psihološki je lakši za eksperiment. Ako je cilj smanjenje rizika povezanog sa alkoholom, preispitivanje navika, zdravstvena korist a ne asketizam, onda je Dry February jednako validan – ako ne i realniji izbor. Suština nije samo da ne pijemo, već da li umemo da stanemo.

Shutterstock.com

Da li je važno da imamo pauzu u konzumiranju alkohola?

Svakako da, jer nismo u stanju sve da sagledamo, pošto smo normalizovali rizik alkohola. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, alkohol je odgovoran za preko tri miliona smrti godišnje. Nema „bezbedne” doze alkohola kada je u pitanju dugoročni zdravstveni rizik, čak i umereno pijenje povećava rizik od karcinoma, hipertenzije, metaboličkih bolesti i poremećaja sna. I upravo zato su kampanje poput Dry January (ili Dry February) važne. Ne zato što zabranjuju – već zato što normalizuju pauzu.

Poenta nije mesec. Poenta je svest. Ako nas jedan mesec bez alkohola natera da se zapitamo zašto pijemo, ako pokaže da se može i drugačije, i smanji ukupnu godišnju konzumaciju, onda je kampanja uspela. Zvao se on januar, februar – ili bilo koji drugi mesec. Možda ne treba da kopiramo datume, nego da počnemo da primenjujemo ideje. Mi ionako veliki broj praznika slavimo dve nedelje kasnije.

Najveća korist programa 30 dana bez alkohola nije u jetri, krvi ili snu, već u svesti. Ljudi najčešće shvate koliko često piju „automatski”, da im alkohol nije potreban za opuštanje i da mogu da biraju, a ne da reaguju po navici. I upravo tu leži snaga kampanja poput Dry January ili, za naše uslove, Dry February.

I za kraj, da nazdravimo čašom vode, soka ili mineralne, bez osećaja krivice i podsetimo se da nazdravljamo sa čovekom, a ne pićem. A februar je upravo ispred nas.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com