Česte neprijatnosti tokom letovanja

Tokom letnjih meseci koža je izložena intenzivnijem sunčevom zračenju, visokim temperaturama i brojnim spoljašnjim faktorima koji mogu dovesti do različitih oštećenja. Boravak na plaži neretko može dovesti do manjih povreda ili neprijatnosti kao što su ubodi morskih ježeva, ožarenje meduze, ujedi insekata, kao i različite reakcije kože izazvane izlaganjem suncu. Većina ovih neprijatnosti može se uspešno rešiti ukoliko se na vreme pravilno reaguje, a još važnije – mnoge se mogu sprečiti.

Opekotine, sunčanica, „alergija na sunce”

Najčešći problem tokom leta predstavljaju opekotine od sunca. Crvenilo, bol, osećaj zategnutosti i pečenja kože prvi su znaci da je koža pretrpela oštećenje usled prekomernog izlaganja ultravioletnom zračenju. U težim slučajevima, mogu se javiti plikovi, povišena telesna temperatura i malaksalost. Nakon opekotine, potrebno je skloniti se sa sunca, rashladiti kožu mlakom ili hladnijom vodom, unositi dovoljno tečnosti i koristiti preparate namenjene umirivanju kože. Do potpunog oporavka treba izbegavati novo izlaganje suncu. U određenim, težim slučajevima, potrebno je obratiti se lekaru radi eventualnog ordiniranja odgovarajuće terapije.

Najbolja zaštita ostaje odgovorno ponašanje – izbegavanje izlaganja suncu u najtoplijem delu dana (od 10 do 17 sati), boravak u prirodnom hladu, nošenje zaštitne odeće kao i redovna upotreba krema sa zaštitnim faktorom SPF 50 za otkrivene delove kože.

Produžen boravak na visokim temperaturama može dovesti i do sunčanice ili toplotnog udara. Jaka glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, konfuzija ili gubitak svesti zahtevaju ozbiljan pristup. Osobu treba odmah premestiti u hladan prostor, rashladiti i obezbediti dovoljan unos tečnosti, ukoliko je pri svesti. U slučaju poremećaja svesti ili izrazito visoke telesne temperature, neophodno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Kod pojedinih osoba nakon prvih dana sunčanja može se javiti sitan osip praćen svrabom, najčešće na ramenima, dekolteu ili rukama. Ovo stanje poznato je kao polimorfna svetlosna erupcija, odnosno takozvana „alergija na sunce”. Promene se najčešće ispoljavaju u vidu sitnih crvenih papula, plakova ili mehurića, praćenih izraženim svrabom, a javljaju se od nekoliko sati do nekoliko dana nakon izlaganja suncu. Kod većine osoba promene spontano prolaze u roku od nekoliko dana, ukoliko se izbegava dalje izlaganje suncu. Lečenje najčešće podrazumeva primenu lokalnih kortikosteroidnih preparata i antihistaminika za ublažavanje svraba, uz doslednu fotoprotekciju. Najvažnija mera je privremeno izbegavanje daljeg izlaganja suncu, nošenje lagane odeće, korišćenje krema sa zaštitnim faktorom i primena terapije preporučena od strane dermatologa.

Boravak u moru nosi i određene rizike

Kontakt sa meduzom najčešće izaziva intenzivan bol, peckanje i crvenilo kože. Zahvaćeno mesto treba isprati morskom vodom, a eventualne zaostale pipke pažljivo ukloniti pincetom ili zaštićenom rukom. Hladni oblozi mogu ublažiti tegobe, dok pojava otežanog disanja, otoka lica ili izražene alergijske reakcije zahtevaju hitan pregled lekara. Važno je izbegavati trljanje zahvaćenog mesta i ispiranje slatkom vodom, jer to može dovesti do oslobađanja dodatne količine otrova iz žarnih ćelija. Ukoliko bol traje duže, promene na koži postanu izraženije, ili se jave znaci opšte alergijske reakcije, neophodno je potražiti lekarsku pomoć.

Shutterstock.com

Još jedna česta neprijatnost jeste ubod morskog ježa. Njegove bodlje lako ostaju u koži i mogu izazvati bol, lokalnu upalu ili infekciju. Ranu treba oprati, ukloniti vidljive bodlje ukoliko su dostupne i mesto uboda dezinfikovati. Ukoliko se narednih dana razviju otok, pojačano crvenilo, gnoj ili intenzivan bol, potrebno je javiti se lekaru.

Posekotine i ogrebotine

Stenovite plaže često su uzrok posekotina i ogrebotina. Iako mnoge deluju bezazleno, rane nastale u morskoj sredini imaju povećan rizik od infekcije. Svaku ranu treba dobro isprati čistom vodom, odstraniti eventualne nečistoće, dezinfikovati i zaštititi sterilnim zavojem ili flasterom.

Dublje posekotine koje obilno krvare ili zahtevaju ušivanje treba što pre zbrinuti u zdravstvenoj ustanovi. Kod dubljih ili zagađenih rana, lekar će proceniti da li je potrebna dopunska zaštita protiv tetanusa, u zavisnosti od vakcinalnog statusa povređene osobe.

Shutterstock.com

Šta treba imati u maloj putnoj apoteci

Mala putna apoteka može biti od velike koristi tokom letovanja. Pored obaveznog preparata sa visokim zaštitnim faktorom, preporučljivo je poneti antiseptik za rane, sterilne gaze, flastere, pincetu, preparat za negu kože nakon sunčanja, lek protiv bolova i povišene temperature, kao i antihistaminik, ukoliko ga je lekar ranije preporučio.

Na kraju, važno je zapamtiti da je najveći broj letnjih povreda kože moguće sprečiti. Zaštita od sunca, odgovarajuća obuća za vodu, oprez na stenovitim plažama i osnovna sredstva za prvu pomoć često su dovoljni da letovanje protekne bez ozbiljnijih problema.

Koža pamti svaku opekotinu i svaku povredu, pa će malo pažnje tokom odmora doprineti ne samo lepšem letovanju već i njenom zdravlju u godinama koje dolaze.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com