Koliko nam zaista treba sna zimi? Nauka ima nova pravila

Piše Nađa Irena Fišić

Sa dolaskom hladnijih dana, mraka koji ranije pada i maglovitih jutara, mnogi od nas osećaju kako bi najradije prespavali pola dana. Osećamo težinu u kapcima već oko 19 sati, jutarnje buđenje postaje herojski podvig, a i popodnevna dremka nekako „dolazi sama od sebe”. Nije to lenjost – nauka kaže da zimi zaista imamo drugačije potrebe za snom.

Šta kaže biologija?

Naše telo funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu – unutrašnjem satu kojim upravlja svetlost. Zimi svetlosti ima znatno manje, što znači da naš mozak proizvodi više melatonina, hormona koji izaziva pospanost. Studije Instituta za istraživanje spavanja u Berlinu pokazuju da ljudi u zimskim mesecima prirodno spavaju sat-dva duže, čak i kada pokušavaju da održavaju isti raspored kao leti. Drugim rečima: niste umorni bez razloga – vaše telo pokušava da prati prirodni ritam.

„Winter blues” – zašto smo emotivno osetljiviji?

Manjak svetlosti utiče i na nivo serotonina, neurotransmitera koji reguliše raspoloženje. Zbog toga zimi češće osećamo apatiju, teskobu ili pad motivacije. Kada se tome dodaju hladnoća i češći boravak u zatvorenim prostorima, prirodno je da telo traži više odmora. Nauka takođe potvrđuje da kvalitetan san direktno utiče na otpornost imunosistema, što je posebno važno u sezoni prehlada i virusa.

Koliko nam sna zaista treba?

Prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja za medicinu spavanja, odraslima se preporučuje od 7 do 9 sati sna, ali zimi se smatra normalnim spavati i do 10 sati, posebno ako se osoba oseća iscrpljeno, ima slabiji imunitet ili radi u smenama. Drugim rečima, zimska potreba za dužim snom nije odstupanje, već fiziološki odgovor tela na promenu godišnjeg doba.

Kada se „zimski san” pretvara u problem?

Ipak, postoji granica nakon koje dodatni san postaje znak da nešto nije u redu.

Ako spavate više od 10 sati, a i dalje se osećate umorno, bez energije, razdražljivo ili depresivno, možda je reč o sezonskom afektivnom poremećaju (SAP), obliku zimske depresije koja pogađa veliki broj ljudi na severnoj hemisferi. U tom slučaju, savetuje se izlaganje dnevnoj svetlosti, dodatak vitamina D ili razgovor sa stručnjakom.

Shutterstock.com

Kako poboljšati san tokom zimskih meseci?

Naučnici preporučuju nekoliko jednostavnih trikova.

1. Izlažite se jutarnjoj svetlosti.

Već 10 minuta sunčeve svetlosti „resetuje” biološki sat.

2. Uvedite mali zimski ritual spavanja.

Topla kupka, biljni čaj ili lagano istezanje šalju mozgu signal da se pripremi za san.

3. Spavajte u prohladnoj sobi.

Idealna temperatura je između 17 i 19 °C – tada telo brže ulazi u fazu dubokog sna.

4. Smanjite gledanje u ekran pre spavanja.

Plavo svetlo remeti proizvodnju melatonina, hormona koji nam je zimi ionako dragocen.

Zima nije vreme za maksimalne performanse, već period kada priroda usporava – i mi sa njom. Ako vam se spava više nego inače, to nije slabost, već biološki instinkt. Nauka jasno kaže: zimi je duži i dublji san potpuno normalan, a ponekad i neophodan za zdravlje. Do proleća, dozvolite sebi koji sat sna više. Telo će vam biti zahvalno.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com