Ispucale pete –efikasna rešenja za glatka stopala

Ispucale pete nastaju kada koža na petama postane suva, zadebljala i gruba, a zatim se, usled pritiska tela i kretanja, pojave pukotine. Pukotine mogu biti površinske, ali u težim slučajevima mogu postati duboke i bolne, ponekad čak i krvariti.

Ovaj problem se najčešće javlja tokom leta, kada nosimo otvorenu obuću, ali se može javiti i zimi, zbog suve klime i grejanja koje dodatno isušuje kožu.

Šta doprinosi pucanju peta?

Postoji više faktora koji mogu doprineti pucanju peta. Evo koji su neki od najčešćih uzroka.

Suva koža

Suva koža je jedan od glavnih uzroka pojave ispucalih peta. Osim što ispucale pete predstavljaju estetski problem, ovo stanje može dovesti i do bola, pa čak i infekcija.

Kada koža na petama izgubi prirodnu vlažnost, postaje gruba, zadebljala i sklona pucanju, naročito pod pritiskom tela prilikom hodanja ili stajanja. Nedostatak hidratacije uzrokuje smanjenje elastičnosti kože, pa ona više ne može da se nosi sa svakodnevnim opterećenjem. Faktori koji doprinose ovome uključuju dugotrajno stajanje, nošenje otvorene obuće, lošu higijenu stopala, ali i određena medicinska stanja poput dijabetesa ili problema sa štitnom žlezdom.

Suva, zadebljala koža se ne ljušti prirodno, već se nakuplja, stvarajući tvrdu površinu koja lako puca, posebno na mestima gde je koža najnapregnutija. Suva koža može nastati i usled vremenskih uslova (hladnoća, vetar, niska vlažnost vazduha), prečestog kupanja u toploj vodi, upotrebe agresivnih sapuna i sredstava za tuširanje, nedovoljnog unosa tečnosti.

Povećan pritisak na pete

Peta je deo stopala koji nosi najveći deo telesne težine pri hodanju, stajanju i trčanju. Kod osoba koje dugo stoje, koje imaju višak kilograma ili nepravilnu biomehaniku hoda, dolazi do dodatnog opterećenja ove regije. Kada je koža na petama izložena konstantnom pritisku i trenju, dolazi do njenog zadebljanja – proces poznat kao hiperkeratoza. Iako je ovo prirodan odgovor kože u cilju zaštite dubljih slojeva, zadebljana koža postaje manje elastična i sklonija pucanju.

Pukotine se najčešće javljaju kada je koža istovremeno suva i zadebljala, što je čest slučaj kod ljudi koji hodaju bosi ili nose otvorenu obuću bez adekvatne potpore. Suva koža gubi sposobnost da se isteže pa, pod uticajem mehaničkog stresa, poput stajanja na tvrdoj podlozi ili neprikladne obuće, dolazi do pucanja površinskog sloja kože. Povećan pritisak dodatno pogoršava situaciju, jer doprinosi širenju pukotina i produbljivanju rana.

Pored mehaničkih faktora, povećan pritisak na pete često je u vezi sa određenim medicinskim stanjima, kao što su dijabetes, gojaznost, reumatoidni artritis i deformiteti stopala (poput ravnih tabana ili petnih ostruga). Kod ovih osoba, rizik od razvoja ispucalih peta je znatno veći zbog oslabljenog tkiva, smanjene cirkulacije i neravnomerne raspodele težine pri hodanju.

Neadekvatna obuća

Obuća koja ne pruža adekvatnu podršku peti i ne raspoređuje ravnomerno telesnu težinu, dovodi do pojačanog pritiska na određene delove stopala. Ovo stvara dodatno trenje i naprezanje kože na petama, što s vremenom dovodi do njenog zadebljanja i pucanja.

Posebno su problematične sandale, papuče i druge vrste otvorene obuće koje ostavljaju pete nezaštićene i izložene spoljnim uticajima. Takođe, obuća napravljena od veštačkih materijala, koja ne dozvoljava koži da diše, pogoduje isušivanju kože. Bez adekvatne ventilacije, znojenje stopala se povećava, što uzrokuje isparavanje prirodne vlage i dodatno isušuje kožu. Suva, neelastična koža je sklona pucanju, naročito kada se kombinuje sa mehaničkim stresom koji izaziva neodgovarajuća obuća.

Pored toga, obuća koja je preuska ili preširoka može prouzrokovati nepravilno hodanje i neravnomerno opterećenje stopala. Preuska obuća stvara tačkasti pritisak i trenje, dok preširoka ne obezbeđuje stabilnost i dovodi do klizanja stopala unutar obuće, što takođe uzrokuje iritaciju kože na petama. Dugotrajno nošenje obuće sa tvrdom, ravnom ili potpuno istrošenom petom (bez ublaživača pritiska) takođe doprinosi razvoju pukotina.

Nedostatak nege

Za razliku od drugih delova tela, koža na petama nema mnogo lojnih žlezda, što znači da je prirodno sklona isušivanju. Bez redovne hidratacije, koža gubi elastičnost i postaje krta, te samim tim podložnija pucanju. Osobe koje zanemaruju osnovnu higijenu stopala, retko koriste kreme za hidrataciju i ne uklanjaju zadebljalu kožu, znatno su podložnije razvoju ovog problema. Pored toga, retko menjanje čarapa, nošenje zatvorene obuće bez ventilacije i neadekvatno sušenje stopala nakon kupanja dodatno pogoršavaju stanje. Sve ovo ukazuje na to koliko je redovna i pravilna nega ključna za zdravlje kože na petama.

Medicinska stanja

Iako se ispucale pete najčešće povezuju sa nedovoljnom negom kože stopala, postoje brojna medicinska stanja koja značajno povećavaju rizik od njihovog nastanka.

Jedan od najčešćih uzroka hronične suvoće kože, pa samim tim i ispucalih peta, jeste dijabetes melitus. Osobe sa dijabetesom često pate od oštećenja perifernih nerava (dijabetička neuropatija) i smanjene cirkulacije, što dovodi do suve, zadebljale kože koja lako puca. Dodatno, smanjena osetljivost može dovesti do toga da pacijent i ne primeti promene dok već ne dođe do infekcije ili dubljih pukotina.

Slično tome, hipotireoza, odnosno smanjena funkcija štitaste žlezde, utiče na usporavanje metabolizma i smanjenje proizvodnje znoja i sebuma, što rezultira suvom i zadebljalom kožom, posebno na petama. Osobe sa ovim hormonskim disbalansom često imaju kožu koja je gruba, hladna i sklona pucanju, naročito tokom zimskih meseci.

Još jedno oboljenje koje može doprineti pojavi ispucalih peta je psorijaza, hronično inflamatorno oboljenje kože koje dovodi do ubrzanog obnavljanja epidermisa i stvaranja zadebljalih plakova. Kada se psorijatične promene jave na tabanima i petama, koža postaje veoma suva, ljušti se i lako puca. U ovom slučaju, ispucale pete nisu samo estetski problem, već i potencijalni izvor bola i sekundarnih infekcija.

Atopijski dermatitis je još jedan hronični kožni poremećaj koji može dovesti do ispucalih peta, posebno kod osoba koje već imaju generalizovanu suvoću kože (kserozu). Kod ovih pacijenata koža stopala zahteva kontinuiranu hidrataciju i zaštitu od iritansa, jer i najmanje zanemarivanje može dovesti do ozbiljnog pogoršanja stanja.

Pored navedenih, i gojaznost može predstavljati rizičan faktor – ne sama po sebi, već kao stanje koje povećava pritisak na pete, naročito ako osoba već ima zadebljanu kožu. Taj mehanički stres može dovesti do pucanja slojeva epidermisa, naročito ako je koža već suva. Ne treba zaboraviti ni probleme sa cirkulacijom, naročito kod osoba sa hroničnom venskom insuficijencijom. Otežan protok krvi kroz donje ekstremitete može dovesti do promena na koži, uključujući i suvoću, diskoloraciju i sklonost pucanju.

Starenje

Starenje donosi brojne promene u strukturi i funkciji kože, a jedna od njih je pojava ispucalih peta. Kako koža stari, smanjuje se lučenje sebuma i znoja, što dovodi do suvoće – posebno izražene na petama koje trpe svakodnevni pritisak i trenje. Suva, zadebljala koža lako puca, naročito kada izgubi elastičnost.

Kako starimo, smanjuje se i sadržaj kolagena i elastina, pa koža postaje tanja, manje otporna i sporije zarasta. Promene u građi stopala i načinu hoda dodatno opterećuju pete, dovodeći do lokalizovane hiperkeratoze i formiranja bolnih ragada. Kod starijih osoba sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, ovaj problem može biti još izraženiji zbog slabije cirkulacije i smanjene osetljivosti. Zbog svega navedenog, ispucale pete su česta pojava u starijoj populaciji.

Shutterstock.com

Prevencija i kućni tretmani za glatka stopala

Kada se pojave prvi znaci ispucalih peta – zadebljana koža, suvoća, hrapavost ili bolne pukotine – važno je reagovati na vreme. Prvi korak ka oporavku jeste topla kupka za stopala. Potapanje nogu u toplu vodu sa dodatkom morske soli, sode bikarbone ili jabukovog sirćeta, omekšava zadebljalu kožu i priprema je za dalje korake. Nakon 15–20 minuta, koža se lagano može obraditi turpijom ili kamenom za pete, čime se uklanja višak mrtvih ćelija.

Prirodni lek za ispucale pete

Nakon uklanjanja zadebljanja, kožu je neophodno nahraniti i hidrirati. Postoje brojne prirodne supstance koje pomažu u regeneraciji ispucalih peta. Kokosovo ulje spada u najefikasnije – deluje antibakterijski, omekšava i dubinski hidrira kožu. Takođe, shea i kakao buter bogati su masnim kiselinama koje obnavljaju zaštitnu barijeru kože. Med se može koristiti kao maska – ostavlja se na petama tokom noći, a ujutru je koža vidljivo mekša. Mešavina maslinovog ulja i šećera može poslužiti kao blag, ali delotvoran piling, dok banane i avokado u formi paste hrane kožu vitaminima i enzimima.

Nega kože peta podrazumeva korišćenje keratolitika i keratoplastika i supstanci koje vezuju vodu, a to su salicilna, mlečna i druge alfa i beta hidroksi kiseline, urea, i drugi sastojci prirodnog vlažećeg faktora, ceramidi i omega masne kiseline.

Shutterstock.com

Najbolje kreme za ispucale pete

Keratolitici, kao što su urea (najčešće u koncentraciji od 10 do 30 odsto) i salicilna kiselina, deluju tako što razgrađuju zadebljalu rožastu površinu kože, omogućavajući njeno lakše uklanjanje i prodiranje aktivnih sastojaka. S druge strane, keratoplastici, poput pantenola, alantoina i dekspantenola, imaju regenerativno, umirujuće i omekšavajuće dejstvo – oni ne uklanjaju zadebljanja direktno, već podstiču prirodni proces obnove kože, ublažavaju upalu i iritaciju, te doprinose elastičnosti i boljoj otpornosti kože na spoljne faktore. Njihova redovna primena pomaže u obnavljanju oštećenog epidermisa i održavanju zdravog hidrolipidnog sloja, što je ključno za dugoročnu prevenciju pucanja peta.

Ako želite dodatnu negu, možete sami napraviti meleme i maske za pete. Na primer, mešavina meda, kokosovog ulja i nekoliko kapi lavandinog ulja deluje antibakterijski i umirujuće.

Još jedan jednostavan recept uključuje vazelin i limunov sok – ova kombinacija omekšava kožu i ubrzava zarastanje pukotina.

Za one sa upaljenim i bolnim petama, maska od jogurta i kurkume može biti pravo rešenje zahvaljujući njenim antiinflamatornim svojstvima.

Pored trenutnog tretmana, neophodno je uspostaviti dnevnu i nedeljnu rutinu nege stopala. Svakodnevno pranje i sušenje nogu, redovno nanošenje hidratantne kreme i povremeni piling pomoći će da koža ostane glatka i zdrava. Nošenje pamučnih čarapa tokom noći, nakon nanošenja kreme, pojačava efekat hidratacije. Uvođenje ovih koraka u svakodnevnu rutinu neće oduzeti mnogo vremena, a rezultati će biti brzo vidljivi.

Prevencija je, kao i uvek, ključ zdravlja. Da bi se sprečilo ponovno pucanje peta, preporučuje se nošenje udobne, zatvorene obuće, koja ne stvara dodatni pritisak na pete. Takođe, važna je redovna hidratacija organizma i unos vitamina A i E, koji su ključni za zdravlje kože. Osobe sa hroničnim bolestima, naročito dijabetičari, trebalo bi redovno da pregledaju stopala i po potrebi se konsultuju sa lekarom.

Mali podsetnik

Ispucale pete predstavljaju čest dermatološki problem koji može varirati od blage suvoće do ozbiljnih fisura koje uzrokuju bol i povećan rizik od infekcije. U većini slučajeva, rešenje se nalazi u pravilnoj higijeni, redovnom uklanjanju zadebljale kože i svakodnevnoj hidrataciji uz preparate sa ureom, mlečnom kiselinom ili pantenolom.

Međutim, važno je naglasiti da hronično ispucale pete mogu ukazivati na prisustvo sistemskih oboljenja, poput dijabetesa, psorijaze ili poremećaja cirkulacije. U takvim slučajevima, neophodno je konsultovati dermatologa radi dijagnostike i ciljanog lečenja.

Preventivna nega, adekvatna obuća i pažljivo praćenje promena na koži stopala od suštinskog su značaja za očuvanje zdravlja, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika. Redovna briga o petama ne samo da doprinosi estetici, već i prevenciji komplikacija koje mogu narušiti kvalitet života.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com