Psorijaza, uzroci, simptomi i lečenje

Psorijaza je hronično, inflamatorno, imunoposredovano oboljenje koje najčešće zahvata kožu, ali može zahvatiti i zglobove, nokte, pa čak i unutrašnje organe. Karakteriše ga ubrzana proliferacija ćelija epiderma, što dovodi do pojave crvenih, zadebljalih plakova prekrivenih srebrnastim ljuspicama. Bolest nije zarazna, ali može značajno uticati na kvalitet života obolelih. Smatra se da kombinacija genetskih, imunoloških i faktora okoline igra ključnu ulogu u njenom nastanku. Psorijaza može značajno uticati na kvalitet života obolelih, ne samo zbog fizičkih simptoma, već i zbog psiholoških i društvenih izazova koje nosi.

U tekstu koji sledi možete saznati sve o rasprostranjenosti psorijaze, uzrocima, oblicima oboljenja, pridruženim bolestima, kao i o tome kako se dijagnostikuje i kako se leči.

Rasprostranjenost psorijaze

Psorijaza je rasprostranjena širom sveta i pogađa ljude bez obzira na pol, starost ili rasu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da između 2 i 3 odsto globalne populacije boluje od psorijaze, što znači da više od 125 miliona ljudi širom sveta ima neki oblik ove bolesti. Međutim, učestalost varira u zavisnosti od geografskog područja, etničke pripadnosti i genetske predispozicije. Psorijaza na koži može izgledati kao ekcem, međuti to su dve različite dijagnoze.

Prevalenca psorijaze je najviša u zemljama Severne Evrope, gde pogađa između 3 i 5 odsto populacije, dok je u tropskim i ekvatorijalnim regionima, kao i kod pripadnika nekih etničkih grupa (npr. domorodačkih naroda Južne Amerike i Japana), značajno ređa. Istraživanja pokazuju da psorijaza češće zahvata belce nego ljude afričkog ili azijskog porekla, što ukazuje na važnost genetskih faktora u njenom nastanku.

Pored toga, učestalost psorijaze raste sa godinama, iako se može javiti u bilo kom uzrastu. Kod većine pacijenata prvi simptomi se pojavljuju između 15. i 30. godine života, dok se drugi vrh incidence javlja oko 50. ili 60. godine. Takođe, psorijaza je češća kod osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom, što ukazuje na postojanje nasleđene predispozicije.

U Srbiji se procenjuje da učestalost prati globalne trendove, odnosno da između 2 i 3 odsto stanovništva boluje od ovog oboljenja. To znači da između 140.000 i 210.000 ljudi u Srbiji ima neki oblik psorijaze. Bolest se javlja podjednako kod muškaraca i žena, ali često ostaje kasno dijagnostikovana ili neadekvatno lečena, što može značajno uticati na kvalitet života pacijenata.

Uzroci nastanka psorijaze

Psorijaza nastaje kao rezultat složenih interakcija između genetske predispozicije, imunoodgovora i spoljašnjih faktora.

Genetski faktori

Smatra se da između 30 i 50 odsto osoba koje boluju od psorijaze ima pozitivnu porodičnu anamnezu, što ukazuje na značaj genetskih faktora u nastanku bolesti. Iako su identifikovani brojni geni povezani sa sklonošću ka psorijazi, važno je napomenuti da se bolest ne prenosi direktno sa roditelja na dete u jednostavnom obrascu naslednosti, već se prenosi povećana predispozicija za njen razvoj. Nasledni faktori deluju u kombinaciji sa različitim spoljašnjim i unutrašnjim okidačima koji zajedno mogu doprineti ispoljavanju simptoma.

Imunofaktori

Psorijaza je imunoposredovana, što znači da dolazi do nepravilnog i prenaglašenog odgovora imunosistema. Kod osoba sa psorijazom, T-limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca) postaju hiperaktivni i napadaju sopstvene ćelije kože, izazivajući hroničnu upalu. Upalni citokini, kao što su TNF-α, IL-17 i IL-23, igraju ključnu ulogu u ovom procesu i predstavljaju ciljeve za moderne biološke terapije.

Faktori okoline

Iako genetska predispozicija igra ključnu ulogu, određeni spoljašnji faktori mogu doprineti nastanku psorijaze ili pogoršati psorijazu kod osoba sa predispozicijom. Najčešći okidači uključuju stres, infekcije, povrede kože, neke lekove, hormonalne promene, ishranu, gojaznost, pušenje i konzumaciju alkohola.

Koji su oblici psorijaze?

Plak psorijaza (Psoriasis vulgaris) predstavlja najčešći oblik psorijaze. Osnovna manifestacija plak psorijaze su crvene, upaljene ploče (plakovi) prekrivene srebrnastobelim ljuspicama (skvamom). Ove promene na koži nastaju usled prekomerne proliferacije keratinocita, što dovodi do zadebljanja epiderma i povećane deskvamacije. Plakovi su jasno ograničeni od zdrave kože i obično su suvi, dok njihova površina može biti ispucala ili blago bolna. Najčešće su zahvaćeni ekstenzorni delovi tela, poput psorijaze laktova, kolena, donjeg dela leđa i vlasišta, ali lezije mogu biti prisutne i na drugim delovima tela, uključujući dlanove, tabane i nokte. U slučaju zahvatanja nokatnih ploča, mogu se primetiti tačkasta udubljenja (pitting), zadebljanje nokta i subungvalna hiperkeratoza.

Subjektivni simptomi variraju od pacijenta do pacijenta, mogu uključivati osećaj svraba, peckanja i osećaj zatezanja kože. Kod nekih pacijenata psorijaza može izazvati ozbiljne psihološke tegobe, poput anksioznosti i depresije, zbog izražene vidljivosti promena na koži. Takođe, psorijaza može, naročito na tzv. specijalnim lokalizacijama (psorijaza na rukama – šake, psorijaza stopala, psorijaza na licu, psorijaza na glavi), biti značajan ograničavajući faktor u obavljanju svakodnevnih obaveza, kako privatnih tako i poslovnih. Plak psorijaza je hronična bolest sa periodima pogoršanja i poboljšanja. Faktori koji mogu izazvati pogoršanje uključuju stres, infekcije, hladno vreme, određene lekove (beta blokatore, litijum) i povrede kože.

Gutatna psorijaza (Psoriasis guttata) je oblik psorijaze koji se najčešće javlja kod dece i mladih odraslih osoba, obično 1-2 nedelje nakon streptokokne infekcije grla. Smatra se da imunoodgovor na ovu infekciju može pokrenuti upalni proces na koži, što dovodi do pojave karakterističnih promena.

Klinička slika gutatne psorijaze prepoznaje se po iznenadnoj pojavi brojnih sitnih promena na koži. Ove lezije su veličine od 1 do 10 mm, kapljičastog ili suzastog oblika, po čemu je bolest i dobila ime (gutta na latinskom znači kap). Promene su ružičaste ili crvene boje i prekrivene tankim, srebrnastim ljuskama koje se lako ljušte. Obično su simetrično raspoređene po trupu, nadlakticama, bedrima i leđima, dok se ređe pojavljuju na licu ili vlasištu. Iako lezije ne izazivaju bol, često su praćene svrabom, što može dovesti do dodatne iritacije kože.

Tok bolesti je promenljiv – kod nekih pacijenata lezije se povlače spontano nakon nekoliko nedelja ili meseci, dok kod drugih mogu preći u hronični oblik psorijaze. Prognoza gutatne psorijaze je generalno povoljna, posebno kod mlađih osoba.

Inverzna psorijaza (Psoriasis inversa) je poseban oblik psorijaze koji zahvata pregibe kože, kao što su pazušne jame, preponska regija, regija ispod grudi i nabori oko genitalija i zadnjice. Za razliku od drugih oblika psorijaze, lezije kod inverzne psorijaze ne stvaraju debele ljuske, već su glatke, sjajne i intenzivno crvene boje. Ovaj oblik psorijaze može biti posebno neprijatan zbog smeštaja lezija u osetljivim predelima koji su podložnji trenju i znojenju.

Karakteristična klinička slika inverzne psorijaze uključuje pojavu intenzivnog crvenila koje je jasno ograničeno od okolne nezahvaćene kože, uglavnom bez prisustva ljuspica. Zahvaćena površina je vlažnija i sklona iritaciji što povećava šansu za razvoj sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije. Pacijenti sa inverznom psorijazom često osećaju nelagodnost zbog svraba i peckanja, naročito prilikom trenja ili znojenja. Ovi simptomi mogu značajno narušiti kvalitet života, posebno zbog neprijatnosti i ograničene pokretljivosti usled bola ili iritacije.

Inverzna psorijaza je posebno česta kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, jer dodatni nabori kože i pojačano znojenje stvaraju idealne uslove za iritaciju. Još jedna specifičnost inverzne psorijaze je što često ostaje neprepoznata, ili se pogrešno dijagnostikuje kao gljivična infekcija, intertrigo ili kontaktni dermatitis, zbog sličnosti u izgledu i lokalizaciji lezija. Međutim, pažljivim kliničkim pregledom i uzimanjem detaljne anamneze može se postaviti tačna dijagnoza. Često se javlja zajedno sa drugim tipovima psorijaze, poput plak psorijaze, što može dodatno komplikovati kliničku sliku i otežati lečenje.

Pustulozna psorijaza je ređi, ozbiljan oblik psorijaze koji se odlikuje pojavom sterilnih gnojnih plikova (pustula), koji nisu posledica infekcije, na crvenoj, upaljenoj koži. Može biti lokalizovana, najčešće na dlanovima i tabanima, ili generalizovana, sa promenama koje zahvataju veće površine tela. Klinička slika uključuje iznenadnu pojavu crvenila, peckanja i sitnih pustula koje se mogu spajati i formirati veće gnojne površine. Kada se osuše, nastaju smeđe ljuske ili kruste. Generalizovana pustulozna psorijaza može biti praćena sistemskim simptomima kao što su groznica, malaksalost i bol u zglobovima, što zahteva hitnu medicinsku procenu. Lokalizovani oblici, poput palmoplantarne pustuloze, javljaju se na dlanovima i tabanima, izazivajući bol i nelagodnost pri hodanju i obavljanju svakodnevni aktivnosti. Promene su često simetrične i mogu biti praćene klasičnim plakovima psorijaze.

Pustulozna psorijaza često ima hronični tok sa periodima pogoršanja i remisije. Faktori poput stresa, infekcija i naglog prekida kortikosteroidne terapije mogu izazvati pogoršanje. Zbog ozbiljnosti kliničke slike i mogućih komplikacija, pravovremeno prepoznavanje i praćenje ovog oblika psorijaze je od ključnog značaja.

Psorijaza noktiju javlja se kod oko 50 odsto pacijenata sa psorijazom. Jedan od najčešćih simptoma je pojava tačkastih udubljenja na površini nokta (pitting), koja nastaju usled nepravilne keratinizacije matriksa nokta. Često se javljaju i žućkaste ili braonkaste mrlje ispod nokatne ploče, poznate kao „uljane mrlje”, usled nakupljanja zapaljenskog eksudata (mešavine seruma, leukocita i mrtvih ćelija) između nokatne ploče i nokatnog ležišta.

Oniholiza, odnosno odvajanje nokatne ploče od nokatnog ležišta, takođe je česta pojava. Ovo započinje na distalnom delu nokta (deo oko slobodne ivice nokatne ploče) i širi se prema proksimalnom delu, što dovodi do promene boje nokta u beličastu, žutu ili braonkastu nijansu. Subungvalna hiperkeratoza se manifestuje zadebljanjem tkiva ispod nokta, što može izazvati bol i nelagodnost pri svakodnevnim aktivnostima.

Bez terapije, psorijaza noktiju može napredovati do trajne deformacije noktiju, koji postaju lomljivi i krti, uz povećan rizik od sekundarnih bakterijskih ili gljivičnih infekcija. U težim slučajevima može doći do potpunog gubitka nokatne ploče.

Eritrodermijska psorijaza je retka, ali ozbiljna i potencijalno veoma opasna komplikacija psorijaze. Karakteriše je intenzivna upala i crvenilo koje zahvata gotovo celokupnu površinu kože. Ova forma bolesti može biti posledica naglog pogoršanja hronične psorijaze, neadekvatnog lečenja ili prekida terapije, ali se može javiti i iznenada, bez prethodne istorije psorijaze.

Pacijenti sa eritrodermijskom psorijazom imaju izraženo crvenilo kože, koje je praćeno perutanjem, osećajem pečenja, bola i jakim svrabom. Zbog gubitka zaštitne funkcije kože, telo može izgubiti značajnu količinu tečnosti i elektrolita, što može dovesti do dehidracije, hipotermije i povećanog rizika od infekcija. Ova stanja mogu ugroziti život pacijenta i zahtevaju hospitalizaciju radi brzog i pažljivo praćenog lečenja.

Pridružene bolesti

Iako se najčešće manifestuje crvenim, ljuspastim pločama na koži, psorijaza je sistemska bolest koja može izazvati niz komplikacija i biti povezana sa drugim oboljenjima.

Psorijazni artritis je jedna od najozbiljnijih komplikacija. Psorijazni artritis je inflamatorno oboljenje zglobova koje pogađa do 30 odsto osoba sa psorijazom. Manifestuje se bolom, otokom i ukočenošću zglobova, najčešće na prstima šaka i stopala, ali može zahvatiti i kičmu. Bez adekvatnog lečenja, može dovesti do ozbiljnih deformiteta i invaliditeta.

Kardiovaskularne bolesti – psorijaza je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uključujući hipertenziju, aterosklerozu, infarkt miokarda i moždani udar. Hronična inflamacija koja prati psorijazu doprinosi oštećenju krvnih sudova i ubrzanju aterosklerotskog procesa.

Metabolički sindrom – pacijenti sa psorijazom često pate od metaboličkog sindroma, koji uključuje gojaznost, insulinsku rezistenciju, dislipidemiju (povišene masnoće u krvi) i hipertenziju. Ove promene povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih komplikacija.

Inflamatorne bolesti creva – psorijaza je povezana sa povećanim rizikom od inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Ove bolesti dele slične imunomehanizme sa psorijazom, što ukazuje na zajedničku genetsku predispoziciju.

Autoimune bolesti – osobe sa psorijazom imaju povećan rizik od drugih autoimunih oboljenja, uključujući autoimuni tiroiditis, celijakiju i multiplu sklerozu. Ovaj fenomen objašnjava se disfunkcijom imunosistema koji napada sopstvena tkiva.

Shutterstock.com

Dijagnostika

Dijagnoza psorijaze uglavnom se postavlja na osnovu kliničkih simptoma. Međutim, u nekim slučajevima potrebna su dodatna ispitivanja kako bi se precizno dijagnostikovao tip bolesti i isključile druge slične kožne ili sistemske bolesti.

Prvi korak u dijagnostici je klinički pregled, koji uključuje detaljan pregled kože, procenu tipičnih promena kao što su crvene, ljuspaste lezije, te njihovu lokalizaciju i širenje. Lekar takođe uzima anamnezu, odnosno istoriju bolesti, da bi utvrdio moguće okidače i prepoznao rizik od psorijaze na temelju porodične istorije i drugih faktora, kao što su infekcije, stres ili povrede.

Za detaljniji uvid u karakteristike lezija može se koristiti dermoskopija, koja pomaže lekarima da prepoznaju specifične promene koje se javljaju kod psorijaze.

U slučajevima kada dijagnoza nije potpuno jasna, biopsija kože je jedna od najpouzdanijih metoda. Ovaj postupak podrazumeva uzimanje uzorka obolele kože, koji se zatim analizira pod mikroskopom.

Iako laboratorijske analize krvi nisu specifične za psorijazu, one mogu ukazati na prisustvo upale u organizmu. Analize kao što su povišeni C-reaktivni protein (CRP) i brzina sedimentacije eritrocita mogu ukazivati na zapaljenske procese.

Postoji nekoliko testova i skala koje se koriste za procenu rasprostranjenosti i težine psorijaze.

Psoriasis Area and Severity Index (PASI) je najčešće korišćena skala za procenu težine i rasprostranjenosti psorijaze. Finalni skor je rezultat subjektivne procene lekara koji, prilikom sprovođenja testa, po već definisanoj formuli, uzima u obzir zahvaćenu površinu kože (izraženu u procentima), kao i intenzitet samih promena – intenzitet crvenila (eritem), ljuspanje (deskvamacija) i debljinu promena (infiltracija).

Na osnovu rezultata, dodeljuju se bodovi od 0 do 72, gde viši skor označava težu psorijazu. Skor do 3 označava blagu psorijazu, od 4 do 10 umerenu, a PASI skor preko 10 označava tešku formu psorijaze.

Body Surface Area (BSA) je jednostavan test koji se često koristi kao alat za brzu procenu rasprostanjenosti kožnih promena. Uglavnom, površina kože koju prekriva dlan lekara predstavlja 1 odsto ukupnog BSA skora.

Dermatology Life Quality Index (DLQI) je skala koja meri uticaj psorijaze na kvalitet života pacijenta, uzimajući u obzir fizičke, psihološke i socijalne aspekte. Koristi se za praćenje uticaja bolesti na svakodnevne aktivnosti, kao što su rad, društveni život, spavanje i drugi aspekti života.

Shutterstock.com

Psorijaza – lečenje

Izbor terapije zavisi od težine bolesti, individualnih karakteristika pacijenta i odgovora na prethodne terapijske opcije. Pored medicinskog tretmana, promena načina života (uključujući izbegavanje stresa, zdravu ishranu, prestanak pušenja, fizičku aktivnost i pravilnu negu kože), može značajno doprineti kontroli simptoma.

Dve glavne terapijske grupe obuhvataju lekove za loklanu i sistemsku primenu.

Lokalna terapija psorijaze podrazumeva upotrebu lekova u vidu krema, masti, losiona i gelova, koji se nanose direktno na kožu kako bi se smanjila upala, usporila prekomerna proliferacija ćelija kože i ublažili simptomi poput svraba i perutanja.

Kortikosteroidne kreme i masti su najčešće propisivani lokalni lekovi za psorijazu. Oni deluju protivupalno, smanjujući crvenilo, otok i svrab. Postoje različiti nivoi jačine kortikosteroida, a njihov izbor zavisi od težine simptoma, uzrasta pacijenta i lokalizacije lezija. Iako su efikasni, dugotrajna upotreba može izazvati nuspojave poput atrofije kože, pojave strija i smanjenja efikasnosti zbog razvoja tolerancije. Lečenje blažih oblika psorijaze uglavnom se započinje upotrebom, na prvom mestu, lokalne kortikosteroidne terapije, koja se zbog poznatih neželjenih efekata pri dugotrajnoj primeni ubrzo dopunjuje ili menja nekom drugom terapijskom opcijom.

Analozi vitamina D – kalcipotriol i drugi derivati vitamina D koriste se za usporavanje prekomerne deobe ćelija kože. Oni su često kombinovani sa kortikosteroidima radi postizanja boljih rezultata i smanjenja rizika od nuspojava. Ovi preparati su posebno korisni za dugotrajnu upotrebu i održavanje stanja kože pod kontrolom.

Inhibitori kalcineurina (takrolimus i pimekrolimus) koriste se u lokalnoj terapiji psorijaze, posebno na osetljivim regijama poput lica, pregiba i genitalne oblasti, gde su kortikosteroidi manje poželjni zbog nuspojava. Deluju tako što smanjuju upalu i imunoodgovor bez izazivanja atrofije kože. Iako nisu prva linija terapije za lečenje psorijaze, mogu biti korisni kod blagih do umerenih oblika, posebno kada su druge opcije ograničene.

Lokalni retinoidi se najčešće primenjuju kod blagih do umerenih oblika psorijaze, posebno u kombinaciji sa kortikosteroidima kako bi se smanjila iritacija. Mogu izazvati crvenilo, suvoću i peckanje kože, pa se preporučuje postepena primena i kombinacija sa hidratantnim kremama. Nisu preporučljivi tokom trudnoće zbog mogućih teratogenih efekata.

Salicilna kiselina deluje kao keratolitik, pomažući u uklanjanju skvama (ljuspica) i omekšavanju zadebljale kože. Najčešće se koristi u kombinaciji sa drugim lokalnim lekovima, jer poboljšava njihovu apsorpciju i efikasnost.

Emolijensi i hidratantne kreme – redovna hidratacija kože je neophodna u terapiji psorijaze. Emolijensi smanjuju suvoću, poboljšavaju barijernu funkciju kože i pomažu u smanjenju iritacije. Hidratantne kreme su posebno korisne kao dopuna terapiji, jer pomažu u održavanju elastičnosti kože i smanjuju svrab.

Shutterstock.com

Fototerapija – iako se često navodi kao zasebna kategorija, fototerapija spada u sistemske vidove lečenja. Uglavnom, prva opcija sistemskog lečenja oblika psorijaze koji nedovoljno reaguju (ili ne reaguju) na lokalnu terapiju je upotreba fototerapije. U slučaju psorijaze, kontrolisana primena ultraljubičastog (UV) svetla može, uticajem na razne imunomehanizme, smanjiti upalu i doprineti dugotrajnijem poboljšanju stanja kože. Postoji nekoliko oblika fototerapije, ali se najčešće koriste uskotalasna UVB (nbUVB) ili PUVA terapija koja kombinuje oralnu primenu psoralena, leka koji kožu čini osetljivijom na svetlost, i izlaganje UVA zracima. Fototerapija se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi pod nadzorom u ovom polju edukovanog medicinskog osoblja, uglavom 2-3 puta nedeljno, dok jedan ciklus terapije obuhvata uglavnom 30 tretmana. Fototerapija se takođe može kombinovati sa lokalnim ili drugim sistemskim terapijskim opcijama.

Osnovu oralne terapije čine metotreksat i acitretin. Ovi lekovi su rezervisani za umerene i teške oblike psorijaze, kao prva linija terapije ili ukoliko blaži oblici psorijaze nisu reagovali na upotrebu kombinacije loklane i fototerapije.

Metotreksat je imunosupresiv koji dovodi do smanjenja proliferacije keratinocita i inflamatornog odgovora. Osim što deluje na kožne manifestacije psorijaze, pokazuje i značajnu efikasnost u lečenju psorijaznog artritisa, što ga čini jednim od najčešće propisivanih lekova u reumatologiji i dermatologiji.

Primena metotreksata zahteva pažljivo praćenje pacijenta zbog mogućih neželjenih efekata. Najčešće nuspojave uključuju gastrointestinalne tegobe, hepatotoksičnost i supresiju koštane srži. Zato je neophodno redovno pratiti krvnu sliku i funkciju jetre. Takođe, metotreksat se ne preporučuje trudnicama i pacijentima sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Acitretin je oralni retinoid, derivat vitamina A, koji utiče na diferencijaciju i proliferaciju epidermalnih ćelija. Ovaj lek se u terapiji psorijaze često koristi u kombinaciji sa fototerapijom, čime se može postići značajno bolji terapijski efekat.

Iako je acitretin efikasan, njegova primena nosi određene rizike. Najčešće nuspojave uključuju suvoću kože i sluznica, povišene masnoće u krvi i hepatotoksičnost. Međutim, najvažnija ograničenja u njegovoj primeni odnose se na njegov teratogeni potencijal. Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti pouzdane metode kontracepcije ne samo tokom terapije, već i do tri godine nakon prestanka uzimanja leka. Zbog toga, najčešće se izbegava njegova primena kod žena u reproduktivnom periodu kada se u izboru terapije koriste druge terapijske ocije.

Ciklosporin A je moćan imunosupresivni lek koji se koristi u terapiji teških oblika psorijaze, uključujući eritrodermijsku psorijazu.

Kod eritrodermijske psorijaze, ciklosporin se često primenjuje kao terapija izbora zbog svoje brzine delovanja. Pacijenti obično doživljavaju poboljšanje već nakon nekoliko dana do nekoliko nedelja od početka terapije. Ovaj lek pomaže u stabilizaciji stanja, smanjuje crvenilo, perutanje i bol, čime se smanjuje rizik od komplikacija poput infekcija i dehidracije.

Međutim, dugotrajna upotreba ciklosporina nosi rizike, uključujući povišen krvni pritisak, oštećenje bubrega i povećanu sklonost infekcijama. Zbog toga se koristi u ograničenom vremenskom periodu i pod strogim nadzorom lekara.

Ciklosporin ostaje ključni lek u hitnom lečenju eritrodermijske psorijaze, omogućavajući brzo smanjenje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata, ali zahteva pažljivo praćenje zbog mogućih nuspojava.

Biološka terapija – za razliku od klasičnih sistemskih lekova koji deluju na ceo imunosistem, biološki lekovi ciljano blokiraju specifične molekule, koji igraju ključnu ulogu u razvoju psorijaze.

Prednost biološke terapije ogleda se u visokoj efikasnosti i boljoj podnošljivosti u poređenju sa konvencionalnim terapijama. Pacijenti često primećuju značajno poboljšanje simptoma već nakon nekoliko nedelja terapije. Međutim, ovi lekovi mogu povećati rizik od infekcija zbog supresije imunosistema, pa je neophodan redovan medicinski nadzor. Biološki lekovi se primenjuju u obliku potkožnih injekcija ili intravenskih infuzija, u zavisnosti od vrste leka. Njihova visoka cena predstavlja jedan od glavnih izazova u široj primeni, ali kod pacijenata sa teškim oblicima bolesti biološki lekovi često predstavljaju jedinu efikasnu opciju.

Među dostupnim biološkim terapijama, inhibitori interleukina-23 (IL-23) su se pokazali kao posebno efikasni. Lekovi poput guselkumaba, risankizumaba i tildrakizumaba blokiraju IL-23, ključni citokin u patogenezi psorijaze, što dovodi do značajnog i dugotrajnog poboljšanja simptoma. Studije su pokazale da ovi lekovi mogu pružiti dugotrajnu kontrolu bolesti uz povoljan sigurnosni profil.

Ključni korak u lečenju psorijaze predstavlja rano prepoznavanje, detaljan pristup i pažljivo vođenje pacijenta kroz terapijski proces. Brza dijagnostika i početak lečenja mogu značajno smanjiti rizik od razvoja teških oblika bolesti, kao što je eritrodermijska psorijaza, ali i komplikacije kao što su psorijazni artritis ili kardiovaskularne bolesti. Takođe, individualni pristup lečenju je od ključnog značaja, jer efikasnost terapije varira od pacijenta do pacijenta, pa je prilagođavanje terapijskog plana na osnovu specifičnih potreba i odgovora na lečenje od presudnog značaja. Uz stalnu edukaciju i saradnju između pacijenta i lekara, moguće je postići dugoročnu kontrolu bolesti i obezbediti bolji kvalitet života.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com