Zdrav život nije skup

Zdrava ishrana i briga o sopstvenom zdravlju generalno, u poslednje vreme je česta tema. Ipak, uprkos tolikim informacijama i savetima, čini se da opet ne znamo sve ili da smo zbunjeni u mnogim segmentima.

Zato je uvek poželjno potražiti odgovore od stručnih osoba, pa je tako gošća osme epizode podkasta Moje najbolje godine, To Sam Ja, profesor biologije, nutricionista-dijetetičar Biljana Gavović.

Da li smo zaista mnogo zakomplikovali priču oko ishrane i da li je zdrava hrana zaista toliko skupa? Koje su namirnice poželjne za određeno životno doba i da li baš svakome odgovaraju iste dijete?

Gošća će sa voditeljkom Milicom Gacin objasniti zašto je san toliko bitan za zdravlje i vitku liniju, koliko su bitne mahunarke u ishrani i zašto bi trebalo određenu hranu vremenom da isključujemo iz ishrane…

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja koja se tiču zdrave i izbalansirane ishrane pogledajte u novoj epizodi!

PODKAST – Moje Najbolje Godine – To Sam Ja 

Biljana Gavović u epizodi podkasta – Transkript razgovora

Milica

Dobar dan, ovo je nova epizoda podkasta “Moje najbolje godine to sam ja” i danas razgovaramo o temi, koja je važna za svakoga od nas. Dakle, bez obzira na to kog ste pola i koliko imate godina, jer pričamo o hrani. Moglo bi se reći i sigurna sam da ne bismo pogrešili da je to omiljena  tema većine, ako ne i svih nas, jer je naše područje kulturološki takvo da nam je hrana negde na prvom mestu i mi imamo dobru hranu. Važimo za naciju koje veoma lepo jede, I ko ima vrlo, vrlo ukusnu hranu, međutim u današnje vreme hrana je postala prilično izazovno polje, i zbog toga je moja gošća danas Biljana Galović nutricionista- dijetetičar, ali profesorka biologije, u gimnaziji “Sveti Sava”. Zdravo Biljana, dobro došla.

Biljana

Zdravo, Milice, hvala.

Milica

Mi se znamo prilično dugo, jer zajedno sarađujemo u okviru projekta “Moje najbolje godine” i ti si deo, zapravo, našeg tima i uvek pričaš sa nama o ishrani. Kada smo u projektu “Moje najbolje godine” onda pričamo o ishrani žena, al ja bih te zamolila da danas razgovaramo o ishrani svih, zato što mi se čini da u ovo brzo vreme, zapravo svi negde imamo onako dosta, ovaj,  upitnika, da li se hranimo na pravi način? Sad ljudi imaju naravno različite potrebe, je li, sada deca imaju svoje potrebe, ljudi koji žele da oslabe, opet neke druge imaš i one koje žele da se ugoje, žene u  postnatalnom periodu ili perimenopauzi, menopauzi imaju svoje potrebe, muškarci, al kad su na bulku, to je već neka druga priča, ali uvek imamo nekakve potrebe. Sad hajde da krenemo, od jedne opšte teme, a ti me ispravi, ako grešim.  Meni se zapravo čini, da osim što je to naša fiziološka potreba, da mi hranu svi tretiramo kao nešto što će nas dovesti do dobrog osećaja. I ako ne znamo šta bismo drugo u datom trenutku, pa hrana je uvek tu, ona će nas uvek nekako utešiti, zasititi naravno, mislim na nutritivni deo, ali će nas zasititi u onom drugom smislu, je l, i osećaćemo se dobro. Je li to negde onako, pošto sad već imaš i dosta iskustva, je l to negde ključna karakteristika hrane, jer tako većina nas pristupa?

Biljana

Jeste da, slažem se sa tobom, da to danas postaje, pa mogu slobodno da kažem i trend, da se oslanjamo na hranu, da nas ona onako zbrine kao da nas nekako zaštiti, uzme pod svoje, međutim ako biološki samo posmatramo to nije uloga hrane, znači to emotivno zbrinjavanje treba da uradi neko drugi, nešto drugo, ali ne hrana. Hrana biološki u stvari služi kao izvor energije i izvor gradivnih materija za nove ćelije koje tokom života stalno stvaramo, a to što se oslanjamo iz emotivnih razloga na hranu, pa negde bih to prepoznala kao možda i problem. Čulo ukusa koje imamo, nije dato evolutivno, ako posmatramo, nije dato zato samo da bismo mi samo uživali u lepoti ukusa, nego pre svega da bismo prepoznali opasnost, recimo neke pokvarene hrane, neke otrovne hrane, koja ima upozoravajući ukus, pa je obično ta hrana ljuta, gorka, neprivlačna, ovaj, nama kao vrsti, a mi smo to kroz evoluciju shvatili i prepoznali kao hranu, kao predmet uživanja, pa se onda suviše oslanjamo na hranu. Tu problem nastaje naročito zato što neke namirnice koje su veštačke tvorevine, a to su šećeri. Da, pružaju mnogo, te vrste zadovoljstva koja, je l, se na duge staze odrazi na naše zdravlje i nije dobro.

Milica

Da. Dobro. Rekli smo na početku, nama je kulturološki hrana jako važna i ja stvarno ne znam da li ima porodice, u kojoj, najčešće to mama, najčešće žena je l, koja, nismo ni završili doručak, a šta ću vam za ručak? 

Biljana

Jeste gladni? Ko je gladan?

Milica

 Nismo završili ručak, jao, šta ću vam za večeru? Prosto nekako, sve se plete oko te hrane, i lepo je lepo, jer se porodica i drži za stolom. Hrana vezuje, hrana je tu za slavlje, hrana je tu našoj kulturi i za neke tužne datume i za tužne običaje. Nekako prosto, hrana je l, jeste  centar okupljanja. S’ druge strane, meni je potpuno onako fascinantno, da evo od kad postoji ljudska vrsta mi se hranimo, je l, to  nam je jedna od bazičnih  potreba. Sad koliko ima gastronomija? Koliko ima recepata? Koliko ima evo u ovo naše današnje vreme fudblogera?  Koliko ima šefova? Koliko ima nutricionista? Knjiga napisanih, preporuka? Mi opet padamo na nekim najosnovnijim stvarima. Kako je to moguće? 

Biljana

Jeste, suviše smo danas zakomplikovani priču o hrani, da, to se apsolutno slažem sa tobom. Čini mi se nikad više priča o hrani, pa ako dozvoliš da kažem i pametovanja o hrani. Čini mi se da da da tako svi nešto su negde pročitali nešto saznali, pa savetuju druge, meni je to pomoglo, zašto i ti ne probaš ovu namirnicu i ovu dijetu i tako dalje. To isprobavanje različitih dijeta na različitim telima može da bude u pravom smislu reči katastrofalno, ne treba to tako da bude, znači jedan nutricionistički pregled nije džabe izmišljen, je l tako, i deo je medicinskog pregleda i brige o svom zdravlju i samo stručna lica stvarno mogu da se pobrinu, za to, a to što su nam dostupne informacije o tome kako se hrane, mediteranska kuhinja, indijska kuhinja, korejska kuhinja japanska kuhinja, sve to nama sad vrlo dostupno i u našem gradu se nalazi, jel tako, probali smo, ovaj nemam ništa protiv naravno, međutim ipak mislim da treba da se negde zaustavimo i baziramo na nekoj našoj tradicionalnoj kuhinji od toga da izaberemo ono što je nabolje, koje su najbolje namirnice, da ih dobro iskombinujemo, zato što ako ništa drugo mi smo evolutivno, opet moram malo na biologiju da se oslonim, razvili enzime koji mogu da vare hranu na koju smo navikli, koju jedemo sa našeg podneblja. Teško da jako brzo i lako možemo da se prebacimo na namirnice koje ne gajimo, ne rastu u našem podneblju, je li tako, kao što su neke alge, kao što su neke ribe različite, morski plodovi različiti. Ne kažem da ne treba da probamo, ako osoba shvati da nema problem u varenju i  sa tako metabolizmom te namirnice, zašto da ne? Međutim, često opet kažem zbog mora tih informacija o svemu tome pa kažem naročito kako hrana deluje na telo, malo se izgubimo, pa ne prepoznamo simptome. Simptomi su nekada vrlo jasni, a mi ih nekako prenebregnemo, zaboravimo na njih. Nadimanja, problemi sa varenjem hrane se dugo zadržava u crevnom traktu, nekako smo mislili da to postaje normalno, da to što nas zaboli stomak, to što nas boli glava, posle neke namirnice, mi to prepisujemo stresu napornom danu na poslu i tako dalje, a vrlo često može da bude problem sa varenjem. Tako da uvek savetujem, da eto, možda ako se jave takvi neki uopšte simptome koji nisu zdravlje i  ne vode nas u jedno normalno optimalno stanje, treba se posavetovati pa i sa nutricionistom, naravno. Da vidimo da li je hrana da izbacimo neku hranu koja pravi problem.

Milica

Ko Ide kod nutricioniste? Da li samo osobe koje žele da smanje telesnu težinu ili da povećaju telesnu težinu? Ko uopšte dolazi kod nutricioniste?

Biljana

Kod nutricioniste bi trebalo da dođu svi, da se posavetuju, da saznaju  i da nauče o hrani. To može da bude jedan odlazak po neke savete je l tako, po neku edukaciju, a osobe koje imaju zdravstveni problem, naravno, bilo sa kilogramima ili neki drugi, mnogo je problema, nisu samo kilogrami problem tu su metabolički taj sindrom koje obuhvata niz bolesti koje jedna drugu uslovljavaju i onako su povezane. Znači, dolazi osobe sa zdravstvenim problemima, tako da mislim da bi to trebalo  da postane kultura življenja i zdravlja, prosto otići po neki savet,  kažem ne mora uvek da bude neka korekcija, značajna korekcija, ishrane i ne mora uvek da bude individualni plan ishrane, ali kažem nešto što možemo da naučimo, da saznamo, da kasnije primenimo, naročito vezano za zdrave navike.

Milica

Znaš zašto te pitam, zato što kad kažemo nutricionista, mi prvo pomislimo na gubitak kilograma, kao hoću da smršam, idem da mi prepiše plan ishrane i kao držaću se toga da smršamo do leta ili već ne znam, za koju priliku mi treba. Da, ali dobro ako nije to najvažnije, zapravo, šta je najvažnija informacija koju možemo da dobijemo od nutricioniste i koje treba da nam koristi sve dok postoijmo?

Biljana

Pa teško pitanje, da je to jedna informacija, da, sad si me onako zatekla. Pa ne postoji univerzalni savet za sve, eto, i to je negde i onda kad se priča sa nutricionistom i taj razgovor naravno se uvek obavlja i individualan je. Prosto, moramo da vidimo navike u ishrani osobe  koju savetujemo,sa kojom pričamo. Drugo, ne postoji univerzalno zdrava namirnica za sve ljude. Tu negde ljudi jako greše. Preporučuju neke namirnice koje su prepoznali  na svom telu da su dobre, preporučuju drugim ljudima neke recepte univerzalne, a opet kažem ako druga osoba prepozna da ne može da je dobro svari i da to nije u redu sa njenim telom, onda bi trebalo da pita nutricionistu. Šta je zamena za tu namirnicu? Recimo, jako dobar savet koji nutricionista može da da, jeste kombinovanje namirnica. Čini mi se da se ne priča mnogo o tome,a to je nešto što se uči. 

Milica

Priča se, nemojte krompir i meso, ugojićete se.

Biljana

Priča se za krompir i meso,a gde su druge namirnice, tako je. Začini recimo, i eto, kad uzimate neke namirnice šta je dobro jesti, šta treba da izbacimo za večeru da izbegavamo da ne jedemo, pa i kada da večeramo. Da li da večeramo i tako dalje? Ima dosta pitanja koja i zdrava osoba bi trebalo  da prosto potvrdi da li nešto što radi u svom životu ima neke svoje je l tako navike da prosto potvrdi sa nutricionistom, da li je to u redu i da da možda prepoznamo neke simptome da pitamo. Kažem ono što što se meni onako javlja već, kristališe, negde kao problem jeste da mi te simptome vrlo često ne prepisujemo hrani, nego prepisujemo stresu prepisujemo nerviranju,brzom životu i tako. A nekada su stvarno samo posledica lošeg varenja.

Milica

A da li se ljudi često hvataju za taj ubrzan život i za nedostatak vremena u navikama u ishrani u smislu ja bih jeo/ la zdravo, i ja bih zaista kuvao/la, ali nemam kada i onda mi je lakše, ne znam, fast food, pekara, dostava. Mislim  nemam ništa protiv tih lanaca ishrane, da se razumemo, ali nekako da li da li su nam to češće jednostavnije rešenja nego da naprosto malo posvetimo vremena sebi i da li je ili je to zapravo tako ili zaista ne možemo da posvetimo dovoljno vremena sebi kada je reč o ishrani?

Biljana

Da, ima svega, ali ja bih rekla da su to često izgovori, zato što nije istina da je komplikovano praviti neke recepte koji su zdravi, nije istina, da to su zablude. Zabluda je da ćemo ostati gladni, ako se hranimo zdravo, zabluda je da to nije sita hrana, zabluda je da to nešto dugo treba da se secka, sprema, ne znam, bari i tako dalje, dinsta u nekom svom soku i tako dalje. Moji svi recepti, ja se u kuhinji dok spremam hranu, ne zadržavam duže od dvadeset minuta, sa više jela koje pripremam, za dvadeset minuta, pola sata. Ne želim da provodim. I prosto sam nekako profiltrirala kroz godine i našla ovaj, neke recepte i vidim da su to jako jednostavna jela. Sve što može sveže da se pripremi treba jesti sveže. Ono što što treba da se skuva, treba kuvati minimalno k,oliko je za tu namirnicu naravno, ovaj namenjeno da se kuva. Ono što treba što treba da se peče nikada  ne stojim pored ringli, u nekog dubokom ulju, stavim u rernu, mogu neke druge stvari da obavim. Tako da, čini mi se, da su to donekle i izgovori, da nema ovaj, se vremena, ali  sa druge strane razumem da bude bude.. i nije strašno ako bude momenata ako pojedemo nešto iz pekare. Al onda samo treba znati, prosto birati hranu, ima vrlo dobre hrane i zdrave hrane koja može da se naruči keteringu, tako je, samo da hrana bude što jednostavnije pripremljena bez nekih sosova dodatnih, nekih zaprški, u nekom brašnu, kažem sa tim nekim slatkim sosovima za dodatim šećerom to već može da se prepozna, bez ne kečapa, bez nekih kažem ti, sosova koje imaju šećer u sebi. Neka to bude nešto onako lagano, samo grilovano bez prženja, zapečena u rerni i tako dalje. Znači, stvarno može da se nađe, danas nije problem i prosto ne mogu onda da shvatim pored obilja svega toga da neko ima te izgovore, da ne može da se zdravo hrani, to je prosto, stvar odluke. Mislim da je to stvar odluke. Jednom kad kad odlučimo da nam je zdravlje prioritet onda to stvarno postane lagano i čovek pronađe, kažem vam,vreme. Ja stvarno više od pola sata u kuhinji …

Milica

Pa se skuvaš za pola sata?

Biljana

I to pet jela, bez problema, potaž, čorba to se stavi da se skuva posle toga u blenderu je za minut gotovo, da se razumemo, kad se sve ubacio neki blender. Koliko mi samo treba da oljuštim povrće, poređam na pek papir u rernu da se zapeče, posle tog kad se ispeče, ja poređam u vatrostalnu činiju,stavim malo belog luka, onda tek kad se prohladi, dodajem ulje, ovaj, malo limunovog soka i tako dalje. Dok mi se to peče, ovo kuva, ako treba nešto da se kuva, za potaž ja ću da izrendam neku salatu da izmešam opet maslinovo ulje preko toga ili već neko ulje, gotovo. Riba ako se peče ona se samo u rernu stavi i tako dalje. Tako da, kako da vam kažem, meso isto, ovaj praktikujem da stavim u neku vatrostalnu činiju, samo u rernu, ne, gledam da stvarno izbegavam pohovanje, ponekada, stvarno i to mislim da je isto sastavni deo zdravog života, kad se deca zažele, pa traže, mama pohovano belo meso, naravno da ćemo da napravimo, ali kako da vam kažem to nije svaki dan, to nije ni jednom nedeljno,to je ponekad, kad prosto eto tako pojedem i ja. To je nešto što je sasvim normalno. Opterećenje, svako opterećenje, odricanje, restriktivno, stvarno vole kontraefekat. Kontraefekat,apsolutno.

Milica

Pa da, naravno da. Ali dobro evo sve što si pomenula jeste negde kuhinja koji smo mi odrasli, zašto ne, ponekada i to pohovano ili već nešto drugo naravno mislim ima mnogo toga lepog u našoj ishrani, u našoj hrani i prosto,da, evo i moj stav je da ne želim toga da se odreknem, možda neću jesti da svaki dan,  ali jednostavno ne želim. Ko češće dolazi kod nutricioniste, žene Ili muškarci?

Biljana

Žene, ipak, ipak žene. Ne kažem da nema, i sve više to mi je drago jako i sve mlađe osobe, dolaze, i to mi je drago vidim da širimo svest ovaj, ali još uvek su to pretežno žene. Ono što još uvek postoji i čini mi se negde onako preovladava, na žalost, jeste ta neka traženja, nekih instant rešenja pred leto, pred neke bitne datume. Znaš, onako kao imam venčanje,svadbu. Da li postoji šansa da ja to sve korigujem za dva, eventualno tri meseca? Kad treba da vam se javim? I tako, pred leto već je li tako to čim krene proleće.. Onda se tek, nekako većina žena osvesti da treba da se skine i u suknju ili možda neke kraće pantalone i tako dalje. Onda se sete. Međutim, kažem, savetovanje sa nutricionistom, treba da postane jedna navika, jedna normalna stvar, ovaj, tih saveta naravno, mislim ima, može da se dobije i besplatno i na instagram profilima, na je l tako nekim predavanjima, koje vodimo evo i ovaj ti vodiš ovaj  jako lepo tu celu akciju koji vodiš i tu mnogo pričamo o svemu tome, o zdravoj hrani. To je način da se dođe do nekih informacija koje su jako korisne, a čak i besplatne.

Milica

Da. Hajde da priču o ženama ostavimo za koji minut kasnije pošto ti radiš u gimnaziji, uvek najavim Biljanu, ona je profesorka biologije, nutricionista, to je žena koje zna fiziologiju. Pošto imaš susreta sa mladim ljudima sa da  adolescetima, kako se oni hrane i da li uopšte uspevaš svojim savetima da utičeš malo na njihov način ishrane?

Biljana

Ja se jako trudim, jako trudim negde sam prepoznala kao svoj zadatak i izazov mi je. Naravno, ne samo kao moranje, nego stvarno mi onako jedan dobar izazov da, ovaj, vidim šta mogu tu sa njima da  uradim, da promenim da pričamo. I drago mi je jako što se sve više interesuju, ne samo devojčice evo i dečaci su počeli da pitaju, profesorka, šta vi mislite o ovome? A je li istina da ovo… Čitaju, vidim da su u neke stvari upućeni. Da, nažalost, najčešće se to svede na neku brzu hranu, oni se vadi da ne stignu, da ne mogu, nemaju vremena, pa to nije trendy, čak sam i to čula kao izgovore, pa to nije in, pa to tako ima to.. To negde mogu i da razumem sve to ide sa godinama i oni se nekako identifikuju u grupi i po tome šta zajedno jedu i to negde mi je to normalno, ali opet pokušavam nekako da da ove širimo svest. U redu je, pojedete pizzu kad je rođendan kad se zajedno, ali ne treba da bude svaki obrok, svaka večera to što uvek pojedete, ne mora svaki doručak, svaka užina u školi, da bude pekara najbliža, pekara školi. Ajde da probamo, pa smo onda pravili, imamo i u sekciju školi pa mi onda tu, ovaj, recepte dobre razmenjujemo i pokažemo našoj školi kako mi napravimo na licu mesta neki primer zdrave užine. I hoće, i hoće, i pokupe recepte i probaju i donesu posle pohvale, evo profesorka donela sam kutijicu sa hranom. Tako da polako, ali radimo, da. Sa decom treba mnogo energije i mnogo truda i mnogo puta ponoviti, ponoviti, ponoviti, pričati. Tako da vidim  da ih interesuje, valjda i ta dostupnost informacija, ovaj, nekako im širi svest, pa onda hoće da pitaju, to mi je drago.

Milica

U toj gimnaziji, pretpostavljam, nema nikakve kantina, nema ničega da se kupi?

Biljana

Nema.

Milica

Al kad izađu na odmor, niko ne kupi voće ili po neko kupi?

Biljana

Ponesu,ponesu, vidim da neko ponese. To nije većina, i dalje nije većina dece, ali ponesu. Spakuju majke da, to su obično devojčice, to ovih starijih razreda koje su osvestile tu priču i onda  hoće, nije  im teško, da ponesu.

Milica

 Ti si naš Jamie Oliver, znaš da on ima akciju ono da je ovaj hteo da promeni nešto u britanskim školama, pa je ukazivao na probleme, ali ti to volonterski, bar u tvojoj školi  radiš. Dobro, ako si bar dvoje.. Jedno ako promeni navike u ishrani, super je,uspela si.

Biljana

I ja isto tako, pođem od toga, samo jedno,ako promeniš, već si uspela, da.

Milica

Dobro ovaj portal “To sam ja” je namenjen ženama, sad, plus/minus cetrdeset pet, nekako nam se te granice u pogledu godina, ja,ja ih lično i ne volim, i zato  su moje najbolje godine uvek, nije uopšte važno koliko godina imate, ali ako pričamo o ženskoj ishrani,  da li je ona specifična i na koji način treba da bude specifičnija u odnosu na ishranu muškaraca?

Biljana

Misliš u ovim našim godinama?

Milica

 U svim našim godinama. Prosto, drugačiji smo hormonski.

Biljana

Da, jesmo, jesmo, evo prvo od potrebe za proteinima, da jeste tačno, da je muškarcima potrebna, malo malo, veća količina proteina, to jeste tako. Mi imamo više masnog tkiva, i potrebno nam je da imamo, tako da ne treba toga da se plašimo, sem ako naravno, ne prelazi onu patološku količinu masnog tkiva, ali jeste, čini mi se da, naročito ženama koje su u perimenopauzi i ulaze u menopauzu ili su već ušla u menopauzu, hrana može da bude podrška. Da može, još  kako da bude podrška, naročito hrana koja bogata fitoestrogenima koji na jako dobar, na najprirodniji mogući način zamenjuju estrogene, je l, tako pošto u toj fazi imamo, toj fazi svog života, imamo pad estrogena koji se odrazi na onako teške simptome koji nam ometaju život i onda možemo da pomognemo. Nije moje da pričam, o hormonskoj supstituciji, naravno, pošto nisam lekar, ali prosto mogu da kažem, eto, da i biljke mogu da pomognu u svemu tome. Ako je lekar već savetovao da tako i hormonsku supstituciju, onda i biljke možemo nevezano za ovaj tu preporuku lekara, da koristimo. Biljke kao što su mahunarke, kao što su žitarice, su recimo prepune odličnih fitoestrogena, a ono što sam isto primetila recimo je jedna jedna katastrofalna greška koju najčešće žene prave baš pokušavajući da dovedu kilograme u optimalno stanje, jeste da izbace recimo potpuno žitarice. Po mene je to potpuno pogrešno. Zato što to tako jedna vredna grupa namirnica. Ne treba da ih izbacimo, samo treba da da obratimo pažnju na to, kako, u kom obliku uzimamo žitarice i kada uzimamo. Hajde da pomerimo te neke dobre recimo hlebove da pomerimo samo za doručak. Čak i da pokušamo da izbegnemo i za ručak, a za večeru nikada da ne jedemo i onda taj hleb koji pojedemo neće nikakav problem napraviti, naročito još ako je integralni, ako je sa semenkama i tako dalje. A žene uzmu pa izbaci celu grupu namirnica to su žitarice i onda naravno ostanemo uskraćeni i za fitoestrogene. Mislim da malo treba pojačati mahunarke, mislim da treba malo razmišljati o tome i pojačati unos. Ja čak savetujem i za doručak mahunarke, zašto da ne.

Milica

Kako,hajde nam objasni,kako?

Biljana

Postoje divni namazi koje možemo na taj dobar hleb da recimo napravimo, od mahunarki, recimo od tih mojih lično omiljenih namaza jeste namaz od sočiva u koji dodam i leblebije i one spadaju u mahunarke, ovaj, skuvam naravno i izblendiram,dodam malo senfa i onda raznih začina po ukusu, naravno, ovaj, malo belog luka, semenki, nezaustavne semenke, i golicu i susam i suncokret i tako dalje,i to se onako napravimo u ove neki nalaz i na neki dobar hleb sa semenkama. Imamo odličnu kombinaciju, najbolja kombinacija su žitarice mahunarke i  semenke. To je fenomenalna kombinacija gde smo zaokružili priču o esencijalnim aminokiselinama. Na taj način možemo da unesemo bukvalno sve aminokiseline, ali iz biljnih izvora. Tako da kažem, postoji samo treba se malo posavetovati.

Milica

Da li su ti biljni izvori za žene najpogodniji li su nam svima potrebni?

Biljana

Svima su potrebni, apsolutno su svima potrebni i ja bih savetovala negde da  možda ovaj, kako idemo u ovaj, zrelije neko svoje životno doba možda i smanjujemo malo količinu mesa. Ne kažem da treba da postanemo vegetarijanci, pod obavezno da treba se prebacimo na veganske načine ishrane. To je prosto lična stvar izbora. Ali mislim da količina mesa treba da se smanjuje nekako i prirodno, ako malo oslušnemo svoje telo, telo nam poručuje da nam nije potrebno toliko kao u periodu rasta i razvoja, ali ako je teško oslušnuti svoje telo, onda prosto eto kao nutricionista kažem da bi to trebalo smanjiti.

Milica

 Šta to znači na nedeljnom nivou?

Biljana

Recimo jedna zdrava žena koja nema problem, naravno, sa varenjem mesa može može, recimo da smanji meso na jednom do dva puta nedeljno, neko meso, recimo ćuretinu ili piletinu. Riba se ne računa,kad kažem meso, ne računam ribu. Riba može da se jede češće, bilo bi bolje da jedemo što češće, samo što naša nacionalna kuhinja nije, ali dobro tu smo da osvestimo, prosto, kako da vam kažem, I ja sebe moram da preslišam i dok ne uđe u naviku, je li tako, aha pa nisam jela, pa hajde, da, vreme je sada, pa ću onda namenski da napravim ručak sa ribom, prosto tako je, ne nije baš da plivaju ribe po našim vojvođanskim poljima. Tako je. Ali ali zato i pričam ovu priču, jednom do dva puta nedeljno, ja mislim da je sasvim u redu. E, ali zato, ne treba da zaboravimo mahunarke, ako smo već smanjili količinu proteina iz mesa onda moramo da povećamo količinu,unos mahunarki. One mogu da budu i svaki dan u različitim oblicima i različite mahunarke, eto to jednom je pasulj, drugi put grašak, nekad su leblebije nekad i sočivo i tako dalje, soja, odresci od soje i tako dalje.

Milica

 Ajd sad, kad smo već počele, tako bi trebalo da izgleda jedan doručak i onda na koliko bi trebalo da bude sledeći obrok? Sad znam da različiti nutricionisti  imaju različito mišljenje, kad si sa ove strane, jer čuješ hiljadu jednu preporuku i onda kao se zapitaš, a šta da radim. Neko kaže tri sata, neko kaže kakvih tri sata, to je za bebe, neko četiri, neko kaže minimalno 4, maksimalno sest, prosto toliko je saveta, da stvarno čovek može da se pogubi. Koje bi bilo neko optimalno vreme između obroka, da budemo siti i da li su nam neophodne kad smo odrasle osobe, i dve užine ili je to samo za decu?

Biljana

Pa i to je jako individualno, ima nekih zdravstvenih stanja gde je, kada osobe moraju da jedu češće, a pomalo, ali ako govorimo o zdravoj osobi čak i ako govorimo uopšte samo zdravim osobama i onda je to jako individualno. Ja mislim da zdrava osoba uz naravno, konsultacije sa nutricionistom treba da vremenom polako pronađe neki svoj ritam ishrane. Ja savetujem da da prosto se oslučne svoje telo, da se proba, da se vidi, ako je bio doručak  da, ali kako da kažem, ali to zavisi od toga kako smo, kako izgledao taj doručak. Evo nas dve smo malopre ovaj, kad smo se sastale pa smo baš konstatovale, kako kad ne doručkujemo, kako treba obe, onda nam se ceo dan nekako poremeti,i jedemo više. 

Milica

Mnogo jedemo više, tražeči u stvari, da me to,al ništa…

Biljana

Eto, to se meni pre neki dan desi, isto to, i onda sam ceo dan nešto samo tražila da i prepoznala sam da tako manje-više grickam, da nisam lepo sela, jela završila obrok, ako nisam dobar doručak, ovaj, napravila,osmislila i pojela ceo. Tako da, jako zavisi od doručka, ako smo lepo jeli za doručak..

Milica

Mogu jaja da se jedu?

Biljana

 Apsolutno.

Milica

Lepa,pržena jaja,kao sto smo navikli.  Sta bi ti uz ta jaja dodala?

Biljana

Obavezno neka vlakna, biljna vlakna, znači sveže povrće, celer, recimo, cveklu, zelenu salatu, krastavac, papriku, paradajz, šta ko voli. Kad različitim danima različitu salatu uzmemo, to je već neki drugi obrok, je l tako, telo ne prepoznaje kao monotonu ishranu. Obavezno neke semenke, ja bih slobodno, ja kad pravim i deci mojoj, ja preko kad pravim kajganu, one vole kajganu, ja obavezno stavim ove neke semenke preko toga,a sebi pošto jedem kuvano jaje, to ja lično preferiram i volim samo kuvano, ja dodam u tanjir šaku, nekih semenki,nekad su to orašasti plodovi, indijski orah, nekad su to baš semenke.

Milica

I šta dobiješ konkretno,zašto ti je ta šaka važna?

Biljana

Unosim i još dodatno proteine odlične masnoće i minerale koji su semenke pune one imaju i vlakna, kad smo već kod vlakana. Kažem obavezno uvek stavim neko, gledam da bude neko sveže povrće, ako je ta vrsta, ovaj, doručka u pitanju, slana, da kažem da ide na slano i ja ne izbegavam žitarice mislim da je to dobro i onda uzmem jedno ili dva parčeta nekog dobrog hleba integralnog, obično gledam da te hleb ima i u sebi semenke ako ne dodam i eto.

Milica

Oće nas ugojiti te smeneke?

Biljana

Neće , semenke neće. Trebalo bi stvarno da pojedemo, ali to niko ne može tako, ne mogu masnoće, to su odlične masnoće,semenke ne mogu da nas ugoje. Niko ne može pojede u tolikoj količini da to zasmeta zdravlju, a ono što može da nas ugoji su šećeri. Mislim da uvek to negde i zaboravimo da uvek nekako masnoćama pridajemo tu,ovaj, čast, da kažem odnosno ulogu da da prave problem sa zdravljem, sa aterosklerozom,sa srčanim…

Milica

Mislim da se to odnosi na pženu hranu.

Biljana

E da, to jeste, to jeste tačno. Pržena hrana hoće da napravi probleme, ali šećeri su ti koji će da nam stvore i trigliceride povećane i kasnije holesterol i tako dalje.

Milica

 Dobro, samo mi odgovori na ovo pitanje za razmak između obroka pa da se vratimo na šećere.

Biljana

 To je individualno, i mislim, da nema potrebe, ako je dobro osmišljen obrok, nema potrebe jeste na tri četiri sata i mislim da odrasla osoba stvarno ne bude, nema potrebe, da jede češće.

Milica

Četiri je neki minimum je l?

Biljana

Može, tako,ako ne oseća glad, ako oseća glad, onda naravno mislim treba da jede, ali ne treba da da jede između čak i jedna semenka ako se uzme između obroka predstavlja neko grickanje, to po nešto, kaže uzela sam samo malo, samo malo, pa nešto sam malo štrpnula, neki kreker.. To jeste grickanje. Ako postoji obrok onda bi trebalo, sesti, odraditi obrok,pa i užinu,sesti,pojesti to voće svoje, uz voće se jako lepo slažu neki orašasti plodovi, da malo smanji taj skok glikemije, ali sesti i pojesti. I onda posle toga opet nejesti nekoliko sati, sad zavisi, kažem, ali to ne mora bude striktno, sve što je striktno jeste opterećenje. Jedan dan,stvarno mi žene to naročito znamo zbog naših promena hormonalnih, ovaj, na dnevnom nivou koje se dešavaju,je li tako, onda ne govorim mesečno. Ovaj, jedan dan mi se stvarno više jede, a jedan dan mogu sa dva obroka da prođem, tri i sve ok.

Milica

Znači, generalni savet, preporuka je bolje pojesti, pa makar to bilo i dva obroka u kratkom roku,nego nešto štrpkati, grickati i tako. Šećeri. Kako ih izbeći? Mislim da sad ovo najveći broj ljudi zna u stvari koje nedostatke nosi se sobom šećer i šta može da uradi našem telu. Ti si samo deo toga spomenula, ali kako ga izbeći ? Lako je kad vidiš kolač ispred sebe, lako kad ti vidiš kesu šećera, lako je kad ti… Ali njega ima gotovo svuda. Kako onda uopšte čovek može da utiče na to, da ne unosi šećera, osim da ono vrlo posvećeno da čita sve deklaracije, da se vrlo posvećeno, time bavi, a onda ulazimp u onu sliku koja baš nije preporučljiva.

Biljana

Jeste, to sam baš htela da napomenem, opet ćemo ući u neko drugo oboljenje koje se zove ortoreksija. Opterećenje tim zdravim namirnicama i zdravim stilovima života. Nije ni to rešenje, naravno. Ne treba tako pristupiti, nego treba prosto menjati navike, osvestiti. Osvesti da našem telu nisu potrebni šećeri, zato što je to veštačka tvorevina. Takav šećer ne postoji u prirodi, mrak prirodi ne raste, ne može da se iščupa i ne može da. I ne može da se uhvati, je l ,da? Napravili smo ga veštački i naše telo ga kao takvo ne prepoznaje. Ono što u našem telu traži te brze šećere su u stvari bakterije i to one koje nisu dobre, koje nisu poželjne. To su te neke patogene bakterije kojih ima u našem telu, u debelom crevu. Tako je. U mikrobiomu. I one traže te slatkiše, dezert posle ručka, posle večere, da se zasladim obavezno. Moram, moram, ne mogu sad mi je pao šećer i tako dalje. To su bakterije. Vremenom ako napravimo dobar plan ishrane gde ćemo da  prvo zadojimo, kako to se kaže među nama, u našim krugovima te dobre bakterije, onda mi izbacimo, znači napravimo dobar broj dobrih bakterija i možemo vremenom da izbacimo potpuno, nećemo  imati potrebu za šećerima. Šećeri se izbacuju svesno, osvešćivanjem, da oni nama nisu potrebni, da prave problem, ali ako postoji s vrema na vreme, potreba da se pojede na nekom rođendanu značajnom, na nekoj manifestaciji, kad sam s drugaricama na kafi, eto, baš je lepa prilika i pričamo i poželele smo da pojedemo, neki lep kolač, ja mislim da je to sasvim u redu.

Milica

Vidi, to je lako reći, ali probaj da se setiš ali, u pms-u znači, ovaj sto bi se pojeo, samo malo da se stavi šećera, i sve vrste šećera se jedu. Tu nema kontrole. 

Biljana

Postoji fiziolosko objašnjenje za to, u pms-u, mi žene imamo, kako da kažem, jednu fiziološku- insulinsku rezistenciju tada. Tada kad smo u pms-u, mi zbog hormona imamo manje osetljive receptore za insulin, a onda nam ćelije malo vape i gladuju za šećerom i to je nekako opravdano, fiziološki, opravdano. Međutim, opet kažem, moramo svesno, ako je cilj zdravlje, ako osvetimo toliko da nam je cilj generalno, da budem zdrava, da budem zadovoljan, da lepo, kvalitetno živim, ne znam tačno koliko ću da živim, ali želim da živim kvalitetno, koliko god mogu dugo i sebi da budem zdrava i naravno mojoj deci i mojim prijateljima i porodici ili tako dalje.. Onda to nekako ide lakše. Tu nastaje problem, tu osobe neće da se malo odreknu nekog trenutnog zadovoljstva da bi na duge staze…  čini mi se da tu nastaje problem. Ja sve više pričam sa svojim kolegama i poznanicima, koji su psihoterapeuti i psiholozi i stvarno smo došli do zaključka  da negde ljudi se oslanjaju tom linijom manjeg otpora, pa se hvataju za hranu, naročito za šećere, pa tako eto, moram, ja ne mogu, to su neki izgovori koje nije lako promeniti, ali je potrebno neko malo vreme i odricanje.

Milica

Je l ima neka caka, kad dođe taj momenat, sad ću da pojedem sve slatko što ima za ručak i pojedem, je l ? Je l li ima neka caka, je l mogu nešto drugo da pojedem, popijem, da mi zadovolji tu glad, za tim šećerima i da zaista ne pojedem trista grama čokolade ili bar sto?

Biljana

Kašika mekinja, bilo kojih mekinja. Mekinje se specifično naprave od one ljuspice od semenki, opne semenki, kašika mekinja kad se rastvori u vodi malo samo da se to koliko se izmeša par minuta i popije, može da pomeri  tu glad, neizdrživu glad za slatkišima.

Milica

Jel može neko voće?

Biljana

Još bolje, ako voće može da zameni slatkiše.

Milica

Može li med?

Biljana

Može i med, može, med  takođe ima šećera.  U zdravstvenim stanjima,gde moramo zbog nečeg drugog da izbacimo potpuno šećere, onda se izbaci i med, ali opet kažem, kod zdrave osobe koja želi da koriguje i da malo poboljša svoj način ishrane, med je apsolutna dobra zamena, agavin sirup, javorov sirup, malteks, bilo koja vrsta voća. Sušeno voće je odlično, samo da nije kandirano, naravno,nego samo da je sušeno.

Milica

  A urme?

Biljana

I urme, jesu.

Milica

Ima na Tik toku, ne znam da li si ti ta generacija …Ima super recept, recimo kako izgleda domaća najzdravija nutela, pa u jednu urmu, staviš jedan lešnik   i  kao to je to. Fenomenalno je. Ukusno je, stvarno fenomenalno, može i to? Tu je problem količina za neke od nas.

Biljana

Ali tebi ,ne bih rekla da je problem. Nisu samo kilogrami i to kako izgledamo i oblik tela koji smo pomislili  i želimo imamo nije samo, kako da kažem, parametar koji govori o našem zdravlju. Nije samo to.

Milica

Šta govori? Koji je taj ključni parametar?

Biljana

Ključni parametar su, pa ako ćemo sad biohemijski medicinski, su te analize koje treba da odradimo. To su detaljne analize krvi, naravno, možemo da izmerimo telesni sastav, količinu masnoća koje imamo u našem telesnom zidu, proteina, vode koja se zadržava ili odlazi onda vidimo kako nam radi žlezde koje su zato zadužene, bubrezi i tako dalje. To su neke parametre koje treba  da odredimo, te biohemijske da kažem i fiziološke analize, a ne samo kako želimo da izgledamo. Tu savremeni čovek, naročito žene su sklone da pogreše i sebi u  stvari, stave problem na leđa. Ja želim da izgledam kao ona ili kao ona ili kao kako sam izgledala pre 20 godina i eto baš mi se sviđa ta haljina, pa želim da uđem u tu haljinu. Pitanje da li naše telo to u nekim godinama može i treba da tako izgledaja.

Milica

Svi žele da skinu salo sa stomaka.

Biljana

Pa svi žele, da.

Milica

 Je l  imaju svi ili .. ?

Biljana

Dosta ljudi, veliki deo populacije ima taj problem, sa tom visceralnom mašću oko stomaka. Da, to jeste problem, al kako kažem, to je i sedentarni način života i jeste malo ishrana, ali hajde kao pomeramo, osvešćujemo priču. To je i nespavanje, da se razumemo, to i nespavanje to je cirkadijalni ritam, to je kortizol. Ako ne spavamo dovoljno i ne umirimo kortizol i insulin,dozvolimo melatoninu i ne dozvolimo hormonu rasta da odrade noću ono što treba da odradi, da obnove naše ćelije, da regenerišu telo, nego smo dugo budni, i dalje imamo u visokim nivoima kortizol i tako dalje, jedemo, grickamo do uveče, ako smo budni do kasno u noć. To ne možemo da da pričamo o tome da skinemo te masne naslage sa stomaka.

Milica

Pitam te baš za te masnoće, naručito u predelu stomaka,jer si reklai  da su ključni parametar zdravlja analize, je l i taj telesni sastav, pa sad nekako te masnoće su ono što je najveći problem kad se stane na tu vaga koja meri je l procente. Sad i ove savremene kućne vage mogu da pokažu procenat mišića, kostiju, odnosno koštane gustine i masti. Je li postoji neki, ovako uopšteno, kako će  prosečna osoba znati da li ima viška ili manjka masti, osim ako ne pogleda i vidi da je očigledno ima viška sala. Jer i te viscelarne masti i kad osoba izgleda mršavo su unutra i mi to ne znamo.

Biljana

Da, ali te “In body vage” u stvari su jako dobre. One postoje pa ordinacijama različitim i treba odraditi taj jedan detaljan pregled, iskontrolisati svoj, telesni sastav se to zove, i onda poći tek, na jedno savetovanje kod nutricioniste da vidimo da li tu nešto treba da se odradi tako dalje. Drugo, danas postoje i nutrigenetska istraživanja, su otišla daleko i  nutrogenski testovi postoje rade se čak i u Srbiji, možemo i na osnovu toga  da pomognemo, da vidimo kako naše telo metaboliše i kako vari proteine, lipide, ugljene hidrate i to je nešto što je što je jako dostupno recimo i  jako korisno nutricionisti kada pravi individualni plan ishrane. Znači, analiziraju se nekoliko, sedam konkretno enzima, koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata i lipida i proteina i onda na osnovu toga mi dobijemo presek, naš lični, to je ona našla lična karta, to naš otisak prsta.

Milica

I to se ne menja vremenom ?

Biljana

 I to se ne menja, ali  ono što znamo da možemo da uradimo jeste da korekcijom ishrane, mi možemo da dovedemo naše telo u optimu,  u najbolje moguće stanje, zato što ćemo da se hranimo hranom koju lako metabolišemo, iz koje  maksimalno izvlačimo energiju, to je u stvari poenta hrane.

Milica

To možda je mogao da bude prvi. Korak, pa onda krece savetovanje.

Biljana

Apsolutno i to je baš onako za preporuku svaku. 

Milica

Dobro, objasnila si da se šećeri zapravo.. Baš ništa od toga nema, ali ima onog zadovoljstva..

Biljana

Ima, ima pa to je jasno zašto, tako je..

Milica

 Vidi, ali mi i decu ono nekako navikavamo, to je griz sa šećerom kad su mali, i pa to su slatkiši, pa uvek se detetu nosi čokolada, prosto je teško, mi smo nekako naviknuti na te ukuse i naviknuti smo da ima posle ručka slatko I da uvek u kući ima nešto slatko.  Prosto je to navika. Ako već moramo je l bolje ono što sami spremimo nego ono sa bar kodom ?

Biljana

Bolje je što sami spremimo, ako ništa drugo znamo tačnu količinu, šta smo stavili ? Koliko smo stavili? Tako da uvek postoje te zamene za baš beli šećer saharozu pa i ovaj tamni šećer, nisam baš sigurna koliko na našem tržištu stvarno ima pravog tamnog šećerom, onda bi bio mnogo skuplji od od ovog koji se prodaje, tako da mislim da ga treba izbeći.

Milica

Kokosov šećer, jesi li za to ? 

Biljana

Može, bolje, uvek bolje. Kažem ti neki prirodni zaslađivači kao što su agava sirup, malteks i med naravno, gde može, uvek je bolje.

Milica

Sećaš se kako se ranije kuvalo, nedeljom veliki ručak i uvek su se nedeljom pravili kolači, sad, u nekim kućama su trajali do srede, u nekim do ponedeljka, do nedelje popodne, ali onda nije bilo ničeg drugog slatkog do sledeće nedelje. Je li to možda neka mera kojoj bi, evo za početak, mogli da se vratimo?

Biljana

Potpuno, ja mislim da je apsolutno mera. To je ono što pričam, u stvari mi lepotu, u stvari, kad jedemo te slatkiše imamo u druženju, nego što ćemo sami negde da sednemo, pa  sami pojedemo parče torte. To nikad nije tako slatko i lepo kao kad sednemo sa sa našom porodicom, sa drugaricama I tako dalje.. Tako da eto,  prvenstveno to, ako je s vremena na vreme, ponekad onda kažem, to je to je ta neka hrana.. onda tek kažemo da je to hrana za dušu,, ali da nije navika, da nije svakodnevno…

Milica

Nedeljom, može nedeljom? Ako smo pojeli ta jaja za doručak pa dodali malo semenki, kako ti kažeš, pa obavezno neku salatu, možemo jogurt, kiselo mleko,sir neki. Ulje ili mast?

Biljana

Pa, ulje, hladno ceđeno nerafinisano ulje se dodaje u salate i u jela koje su hladna.

Milica

Na čemu pržimo jaja?

Biljana

Jaja pržimo na, bolje je, na malo masti nego na ulju, nikako maslinovo ulje, nikako ta nerafinisana hladno ceđena ulja, nikako se ne zagrevaju. Zbog toga što prelaze u transmasne kiseline. Bolje je malo masti, može i kokosova mast ili kokosovo ulje, može, ono ima zasićenih masnoća, pa je dobro, može i G-Buter, takođe. Eto to su neke preporuke, ako baš nešto malo treba da se zagreje onda bolje birati masti koje imaju zasićene masne kiseline u sebi.

Milica

Dobro i onda smo siti jedno četiri sata i dolazimo do doručka. Sad ako smo kod kuće, stvari su lake, može da se kuva, da se krčka, da se jedu supe, što bi rekli Vojvodin,i supe pa redom, ali ovaj šta ćemo za radne dane? 

Biljana

Pa i to je stvarno organizacije i i volje da li želimo ili ne. Ja sam sklona da kad me tako bude vreme ručka  na poslu, a nemam nešto pametno u blizini ili ne stignem da kupim, ja lepo u svoju kutijicu spakujem, napravim,rekla sam, najduže za pola sata i to onda to mogu da napravim za nekoliko dana.

Milica

Sta nosiš na posao? Ne možeš da nosiš kuvano sočivo.

Biljana

Zašto da ne, ajde malo da se  pomerimo, mi smo  suviše u toj zoni komfora. Zašto da ne upakovati u dobru činijicu, pa i podgrejati na ručku. Ako nemamo gde da podgrejemo, onda to može da bude recimo, pečeni batat sa leblebijama, sa svežim karfiolom, sa brokolijem, sve to isecka, opet šaka indijskog oraha, neki lepi začini, ulje, preko štapići celera u kesicu mogu da se popakuju i dobili smo ručak komplet. Može i file ribe oko toga da stavimo, da kod kuće samo da pripremimo petnaest minuta je dovoljno da se ispeče u rerni, lepo upakujemo i ponesemo. Znači to je nešto što treba da postane navika, da ponesemo neku neku svoju činijicu u koje smo upali nego obrok salatu da kažeš.

Milica

Onda ovaj dođe večere i šta ćemo onda E ako smo sve ovo odradili kako treba bilo nutritivno bogato vredno dosta vlakana koja se dugo zadržali daju si to se tako dalje večera Vrlo često ni ni ni potrebna ja sam tu ustanovili Nešto je tu zafalilo Milice Nešto je tu zahvali znaš šta ćeš nema ko da ja volim hranu da ja uživam u pripremanju hrane i volim da jedem kolege piše neko čestitam na stvarno volim vas i onda ja sam otišla tamo razmišlja šta ćemo zajedno i onda.

Milica

Ja nemam taj momenat nije mi potrebno, čuj, uvek mi je potrebno ili bar ja mislim da mi je potrebno. Kako onda?

Milica

Pa dobro evo jedan, čini mi se, univerzalni, retki su univerzalni saveti ili evo ovaj može da bude univerzalan. Uveče treba stvarno maksimalno izbegavati te ugljene hidrate, to je ono, rekla sam, testenine, hleb, čak nekada i skrobno povrće, ne treba forsirati uveče, to je krompir, batat, cvekla, šargarepa njih ne kako pomeriti za onaj prvi deo dana. Uveče može da se, ako smo malo gladni recimo da pođemo od toga, možemo da pojedemo kiselo mleko u kojoj smo stavili malo mlevenog lana,  i susama, pa recimo, može da bude tofu sir koji se malo, samo,  baci na grill, prosto, opet neka sveža salata, uz to može da bude cezar salata, zašto da ne, opet kod kuće se ona jako brzo sprema. 

Milica

A dresing, je l tu problem ili ne?

Biljana

Pa jeste problem, ako ima šećera u sebi, šećer ne bi trebalo, samo maslinovo ulje, samo limunov sok, ako je to samo dresing onda je poželjno da se stavi, ali ako su to neki soja sosovi, koji su gotovi, već imaju ovaj šećera u sebi, onda jeste problem.

Milica

Dobro i onda smo na taj način se zokružili našu hranu i sutra sve ispočetka. Da li je skupo  hraniti se zdravo,je l neko uopšte vodio statistiku?

Biljana

Ja sam vodila, jednom sam se zainatila, jer sam se mnogo iznervirala, kako su me ubedjivali, burek je skuplji, jeste, ja sam jednom svoj doručak u dinar računala. Izračunala da je parče bureka, koliko se dobije u pekari, a mislim to nešto oko 250-250 gr, recimo ili 200-250 grama bureka, ispalo skuplje nego ono što sam ja pojela, a to su bila tri parčeta hleba, sa debelo namazanim namazom, sa mnogo salate, sa strane, cvekla i semenke, čak i orašastih plodova je bilo. Pa sam računala na gramažu, pa delila, množila i tako dalje. Bavila sam se time, izračunala, nije to bilo drastično skuplje, ali kad pogledate cena zdravlja ne postoji. Onda je bilo mnogo skuplje. Bilo je za nekih šest dinara skuplji burek, od ovoga što sam ja pojela i potpuno se zasitila i tek sam ručala.

Milica

Jesi li vodila statistiku za ručak i za ostale obroke?

Biljana

 Nisam, evo zadatka.

Milica

Spomenula si dijete, i to je takođe jedan od sinonima za nutricioniste, hoću da smršam, idem kod nutricioniste, ali da mnogi su skloni da sami tu nešto probaju, jer sve doslovno kao što smo konstatovali više hiljada puta za mnoge druge stvari,, pa i za hranu, i sad jedno vreme je  bio trend, ne znam da li i dalje aktuelno, prvo jedno vreme su imali trend hrono ishrane, koji je recimo preporučivao, da se slatko jede popodne, slatko ono  što je dozvoljeno slatko da se jede popodne. Jesi ti za to ili ne?

Biljana

 Popodne da, ali ne uveče, to bi bilo sasvim okej.

Milica

Ne znam,  više ne vidim da to baš do te mere ovaj trendi, ali autofagija je imala takvo popularnost, ne znam da li ima još uvek, kakvo je tvoje mišljenje o njoj i da li imaš uopšte iskustva sa svojim klijentima ili može neka lična iskustva?

Biljana

Imam, ali ta autofagija je prvo prirodan proces koji se normalno dešava u telu, drugo je sasvim nešto drugo, opet to ljudi sebi stave kao zadatak i kao opterećenje i onda to tako bude problem. To je gladovanje do neizdrživosti, pa se onda kad se  krene da se jede posle tih nekih na primer 16.00 h. Onda se pojede sve, što ti treba, šta ne treba i nekako. čini mi se da se tu tek greši zato što opet se stvara opterećenje. Autofagija ima smisla ako dolazi prirodno i spontano, ako osećamo potrebu da organe za varenje odmorimo malo, ako smo mi uneli dovoljno vlakana koja se stvarno dugo zadržavaju u našim organima za varenje, onda mi stvarno imamo potrebu  da damo vremena da da se ta vlakna dugo obrađuju, da nahranimo te naše bakterije vlaknima se ono ostalo izvučemo i postane naša hrana. Opet kažem, hrana  jako mora da bude dobro isplanirana, nutritivno vredna, da bi to negde imalo smisla, ako u tom periodu kada kao i smemo pa se čujemo i tako je to već govori koliko smo se opteretili, jedemo, a onda navalimo na bukvalno sve šta šta …Samo da jedem jedem jedem… Ja sad znam da neću jesti, pa ću ja da jdem da jedem, pa zato što ću da umrem gladna za to vreme, još veća šteta, nego korist. Ne nikako, apsolutno, ne nikako. Samo dobro osmišljeno i da se oseti kao prirodno olakšanje. Ako mi dozvoliš, evo ja bih rekla, ja lično sam ne zbog toga što mislim da je to trendi, fensi, treba tako i tako dalje, ne nego, zato što je moje telo, potražilo od mene. Ja sam praktično u jednoj spontanoj i sasvim prirodnoj autofagiji. Uvek se trudim da završim, trudim, mislim tako mi prija… Hoću da kažem, naravno da uvek nekih izuzetaka, ali recimo završavam svoje obroke do četiri popodne, to mi najviše prija. Do četiri popodne, završim obroke, i tek posle u sedam sati kad mi je doručak u sedam, osam doručkujem, ali tad se najbolje osećam, tad najviše imam energije.

Milica

Od četiri popodne, ne jedeš ništa ?

Biljana

 Od cetiri popodne, popijem biljni čaj, nezasladjen. Meni recimo stvara problem, ja se čak nekako ne osećam, ni čak, čini mi se, ni psihički dobro iako nije uvek, ne kostatujem uvek fiziološki, da mi je baš loše, ako pojedem u šest ili u sedam. Nekad mi traži telo to je u redu, ali nekako mi je to spontano i dobro. Ja imam dva glavna obroka, kad ih jako dobro,  osmislim, napravim, pojedem, imam jednu užinu između toga i nemam potrebu slatkiše da jedem. Mislim da sam sad u u ravnoteži, ja kad sam radila svoj telesni sastav, bili su se optimalne vrednosti, bilo je baš dobro, a najbolji pokazatelj toga mi je to što imam dovoljno energije, nemam neke padove, skokove, nešto, mislim kao i svaki čovek, naravno, ali generalno  se dobro osećam. Generalno, mislim da sam zdrava i mislim da je to negde rešenje. To da li bih ja sad volela, malo da sam ovde zategnutija, ovde tanja, ovde deblja, ovde sira… To sad neka sasvim neka druga priča koja ide samo iz glave, nema veze sa hranom, to ne možemo hranom, ne možemo mi hranom napraviti nabildovane mišiće i uvući stomak. To ne možemo hranom, to mora da bude adekvatna fizička aktivnost,plus dobro izbalansirana hrana.

Milica

  Znaš šta kažu fitnes treneri? Problem stomaka ser ešava u kuhinji. Višak na stomaku u kuhinji.

Biljana

U kuhinji i spavajući osam sati. Kad mi smo svi legli u deset i spavali osam sati, što je retko onda ne bi smo imali stomak. Cirkadijalni ritam i danas problem sa spavanjem, postaje broj jedan, to govorim kao naučnikk, kao biolog, da postaje jako veliki problem, toga nismo ni svesni,mislim da se na tu temu ne priča dovoljno, mnogo pričamo  o hrani, i mnogo pričamo fizičkim aktivnostima, isto podjednako kao i u hrani, mnogo se time bavimo, a zaboravimo jako bitnu stvar, broj jedan, na lestvici, ako bismo, poređali po prioritetima, šta je ono što utiče na naše zdravlje na prvom mestu, našao bi se dobar odmor, odnosno spavanje, tek posle bi dolazila fizičke aktivnosti i hrana.

Milica

A , znaš, kako to izgleda, svi čekaju godišnji odmor da se naspavaju, i to im je ključno, kao ništa me ne interesuje,samo da se naspavam, jer ljudi to prosto, ne mogu, sebi da dozvole. Tu živimo u gradu u gradu, gde velika buka, da je hiljadu i jedan  problem imaš, mislim,možda znam jednu osobu da legne u sedet.

Biljana

Znam,znam ali ima do nas, moramo svi da priznamo. Mi danas umesto da legnemo uz knjigu i da malo možda nakapam par kapi lavandinog ulja, ili nešto i onda tako je, i onda se razbudimo, plava svetlost neće da  dozvoli epifizi da luče melatonin. To je ono o čemu smo malo, malo, načele priču, ti i ja sad ovde i nema od tog  ništa.

Milica

Samo kratko za kraj, prosto da to  bude negde ključne poruka, ako sam te dobro razumela na početku, kad si rekla da šećeri  hrane naše loše bakterije i kad nam se jede nešto slatko, to nismo mi, to su bakterije, ako sam dobro shvatila, kako da hranimo te naše dobre bakterije, da smo svakog dana sigurni da smo uspeli to da uradimo za svoj mikrobiom, a taj mikrobiom je  toliko važan za naše zdravlje i za brojne procese u našem telu. Da li je dovoljna količina vlakana, samo jesti uz svaki obrok salatu i uneti dovoljno voća, šta jeb dovoljno voća .. znaš, neko pojede kilo  mandarina, to je, pa možda suprotnost onome što je dobro? Šta je tu sad u stvari ono što je neki optimum,  i da mi budemo sigurni da smo uradili nešto dobro  za svoj crevni trakt i za zdravlje celog organizma i da li je to što možemo nekako da prepoznamo sami, da nemamo nikog stručnog preko puta sebe?

Biljana

 Ta vlakna moraju da budu raznovrsna, nije dovoljno ako svaki dan u svaki obrok jedemo, samo recimo, zelenu salatu, a ne jedem neku drugu/ge , namirnice pa i to  nije izbalansirana ishrana, to je pod broj jedan. Pod broj dva, bićemo sigurni ako nemamo, ne prepoznajemo, neke simptome i poteškoće sa varenjem, sa zdravljem, ako se posle hrane osećamo tromo, a ne puni energije.. Tu nešto nije bilo u redu znači, nismo dovoljno uneli energije. Ako imamo nadimanja, ako imamo bolove, glavobolje konstantne, to mogu da budu sve simptomi koji ukazuju na loše varenje, koje može da bude uzrokovano disbalansom u  mikrobiomu. Kako ćemo biti sigurni ..Da to si lepo rekla za početak neka bude da pravimo naviku, da eto,  kad može i uz doručak jedemo vlakna, biramo povrće, pre svega sveže, za ručak da jedemo, večera uvek može da bude uz neku salatu, ali s vremena na vreme uzeti probiotike i prebiotik i naravno birati ,da u toj kombinaciji budu i prebiotici. Prebiotici su hrana za probiotike.

Milica

 Jesi li za to da se to dodaje kao  neki suplement? Misliš, da je to okej?

Biljana

Ja mislim da je sasvim okej. Zdrava osoba mora u današnje vreme, kad je siromašna hrana, potpuno, i čak i tih vlakana negde gde piše da je obogaćena vlaknima, to je sve pod velikim pitanjem i kako i naše creva i stvari je li tako i apsorbuju teta vlakna, ovaj, mislim da treba, s vremena na vreme uzeti pa onda malo napraviti pauzu, pa opet ispiti neku neku količinu, jednu kutiju pa opet malo napraviti pauzu. Mislim da to postaje sastavni deo zdravlja.

Milica

Da ćemo tako  u stvari imati kontrolu. Ovde da tvoja knjiga.

Biljana

Jeste.

Milica

 Kada stigneš da pišeš?

Biljana

To mi je ljubav, to je ljubav, što bi rekli moji đaci bindzuju se erije,ja sam bindzovala pišući, ja sam sela, zatvorila se, pisala, pisala i kad sam shvatila da je sedam dana proletelo,bukvalno je tako izgledalo,  aaah, zar je moguće i više kako sedela, tako da ja volim da pišem, a to je u stvari jedan priručnik gde sam onako, sama ta saznanja o menopauzi, kad sam sama ulazila u menopauzu, pa me interesovalo, ja sam shvatila da nisam dobila dovoljno informacija ni od majke, ni od lekara i tako dalje.. Onda sam počela da istražujem, kad sam shvatila da sam došla do neke količine informacija da nema na jednom mestu, pokušala sam, eto da pomognem i drugim ženama pa sad napravila priručnik za žene.

Milica

  Bez lepeze i bez suza.

Biljana

Jeste, moguće je da prođe menopauza..

Milica

Tako je, ma naravno da je moguće,mnogo lep period života.Ti ja smo,  u toj misiji da objasnimo da je to tako. Da li ovde piše da se dan ne počinje kafom?

Biljana

Piše ,piše,piše, i  kako.

Milica

Kako je to teško iskorenjiva navika.

Biljana

Ima mnogo teško iskorenjivih nauka, ali ja bih opet rekla, ali kad se steknu druge navike koje su dobre..

Milica

 Hajde, šta da uradimo ujutro, da ne krenemo odmah ka dzezvi?

Biljana

Umesto džezvu, ja krenem da sedim limun i popijem vodu sa malo limuna, limunadu, može i par kapi limuna, bude može i sirće jabukovo da bude umesto limuna,ako nemamo limun, uvek ima nekog rešenje. Znači nema izgovora da da to ne uradimo .Da popijemo čašu ,do dve čaše,čašu i po vode, to je dovoljno za tu neku jutarnju hidrataciju, pa da skuvamo biljni čaj. Evo, stavićemo džezvu, ali za biljni čaj. Ali, ako volim kafu, kafa posle  doručka. I ja se ne odričem kafe, Milice, al ja pijem kafu, obožavam kafu, i pijem posle doručka.

Milica

 Koliko ti  treba vremena za limun,za čaj, pa sad doručak, pa sad kafa ?

Biljana

Par minuta.

Milica

Stigneš na treći čas, posle velikog odmora..

Biljana

 Može par minuta, sve se stigne.

Milica

Je l ima ovde nekih preporuka i za biljke ?

Biljana

Ima naravno, i za izvore, šta su sve izvori fitoestrogena i neki dobri recepti koji su izbalansirani, koji se jako lako prave, svi do dvadeset minuta, obećavam. Treba probati i da naravno, šta sve to može, neka ulja esencijalna. To mi je  bilo jako zanimljivo otkriće, kako možemo …a sve nam je dostupno i sve i nije i nije skupo.

Milica

Dobro, hvala ti, evo za možda i prvo gostovanje u podkastu “Moje najbolje godine, to sam ja”. Stvarno veliki broj preporuka si dala i ona mora da bude uopšte, kao što si rekla, uvek je  plan ishrane individualan,  svako od nas ima različite potrebe,  je l svako od nas ima različiti mikrobiom?

Biljana

 Jeste, apsolutno da, to nam je otisak prsta.

Milica

Onda, zbog toga, između ostalog i zbog toga smo morali da pričam uopšteno, ali evo ti si tu, dostupna si ,pa ko god želi, može da se obrati i da daš pravi savet. Mnogo hvala.

Biljana

Hvala i tebi.

Milica

I meni je bilo uživanje još jednom, i evo ovde ćemo završiti ovu epizodu podkasta “Moje najbolje godine to sam ja”i naravno nastavljamo dalje ka našem putu, ka boljem kvalitetu života.