Kako se rešiti svih vrsta hiperpigmentacija
Nastanak hiperpigmentacija kompleksan je i često dugotrajan proces. Preduslov za uspešan tretman je kontinuirana zaštita od UV zračenja, uz spremnost za dugotrajnu upotrebu optimalnog preparata
Fiziološki, boju kože određuju pigmenti koji se nalaze u samoj koži (prvenstveno melanin), a ponekad i pigmenti uneti iz spoljašnje sredine (karoteni, posebno kod dece).
Glavna funkcija melanina je zaštita od ultravioletnog zračenja (tzv. efekat suncobrana), kao i uklanjanje slobodnih radikala.
Kod problema neujednačene pigmentacije kože, količina pigmenta (melanina) je ili smanjena – hipopigmentacije, ili povećana – hiperpigmentacije.
Hiperpigmentacije znatno su češće od hipopigmentacija, predstavljaju značajan estetski problem, često dovode do smanjenja kvaliteta života, a s druge strane, predstavljaju veliki profesionalni izazov za dermatologe i farmaceute koji učestvuju u njihovom rešavanju.
Karakteristike i uzroci
Osnovna karakteristika svih hiperpigmentacija je da se pojavljuju na zonama kože koje su najviše izložene dejstvu UV zračenja
Osnovna karakteristika svih hiperpigmentacija je da se pojavljuju na zonama kože koje su najviše izložene dejstvu UV zračenja. Hiperpigmentacije mogu biti prisutne kod različitih endokrinoloških oboljenja, bolesti vezivnog tkiva, mogu se pojaviti usled dejstva hormona, sistemske upotrebe fototoksičnih lekova (tetraciklini, sulfoamidi, retinoidi, amiodaron, antimalarici…), kao i lokalnih fototoksičnih preparata (često u „prirodnim biljnim” preparatima postoje aktivne susptance koje su ujedno i najjači fotosenzibilizatori, npr. bršljan, gavez, kumarini…).
Javljaju se usled starenja, nekontrolisanog izlaganja suncu, a kod nekih vrsta hiperpigmentacija prisutna je i genetska predispozicija, npr. pege (ephelides) kod osoba sa najsvetlijim tipovima kože. Hiperpigmentacije javljaju se češće i intenzivnije kod osoba sa Bliskog istoka, iz Indije, Južne Amerike i jugoistočne Azije.
Ultravioletno zračenje ima najveći negativan uticaj, kako na pogoršanje postojećih tako i na nastanak novih hiperpigmentacija.
Praktična podela hiperpigmentacija (HP) obuhvata tri osnovne grupe:
Hiperpigmentacija i hipopigmentacija predstavljaju značajan estetski problem, a često dovode do smanjenja kvaliteta života
• HP kao posledica biološkog ili fotostarenja (lentigo senilis, lentigo solaris)
• Melazma (na licu žena tokom trudnoće, tzv. trudnička maska, može nastati i pod dejstvom endogenih hormona ili egzogeno unetih hormona – kontraceptivi)
• Postinflamatorne HP, nastaju nakon različitih zapaljenskih procesa na koži, najčešče uz sadejstvo sa UV zračenjem (akne, posle estetskih procedura, nekih dermatoza: ekcemi, lihen, psorijaza)
Apsolutna zaštita kože od UV zračenja – fotoprotekcija – imperativ je u rešavanju svih vrsta hiperpigmentacija. Kontinuirana upotreba antisolarnih preparata s visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prvi je korak koji treba da preduzmu osobe sa hiperpigmentacijama, čak i pre izbora same procedure za rešavanje ovog problema.
Kontinuirana upotreba antisolarnih preparata s visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prvi je korak koji treba da preduzmu osobe sa hiperpigmentacijama
Danas na raspolaganju imamo brojne procedure koje se koriste za rešavanje problema hiperpigmentacija. Neke od njih izvode isključivo licencirani lekari, u ordinacijama odgovarajuće opremljenim za tu vrstu delatnosti (uklanjanje HP: laserima različitih talasnih dužina, intenzivnim pulsnim svetlom – IPL, dermabrazijom i mikrodermabrazijom, hemijskim pilinzima sa alfa i beta hidroksi kiselinama u visokim koncentracijama).
Ukoliko se ove procedure izvode u neodgovarajućim uslovima, ili ih izvode osobe koje nisu obučene za to, često dovode ne samo do pogoršanja hiperpigmentacija, nego i do trajnih oštećenja kože.
Zahvaljujući novim naučnim saznanjima i kompleksnoj farmaceutskoj tehnologiji, linije za hiperpigmentacije su najsofisticiraniji od svih dermatokozmetoloških proizvoda
Preparati za lokalnu primenu, u zavisnosti od vrste i koncentracije aktivnih sastojaka, mogu biti u obliku lokalnih lekova, koje prepisuje lekar, ili različitih dermatokozmetoloških formulacija koje se nalaze u slobodnoj prodaji. Zahvaljujući novim naučnim saznanjima i kompleksnoj farmaceutskoj tehnologiji koja se koristi za njihovu izradu, linije za hiperpigmentacije su najsofisticiraniji, a samim tim i najskuplji od svih dermatokozmetoloških proizvoda.
Aktivne supstance u sastavu dermatokozmetoloških preparata
Aktivne supstance ovih preparata su: glikolna kiselina, azelaična kiselina, kojična kiselina – metabolit nekih vrsta gljiva (sve ove kiseline mogu biti iritansi), retinoidi (derivati vitamina A, snažni fotosenzibilizatori, često iritansi, znatno bolji efekat pokazuju u anti-age preparatima), vitamin C, hidrohinon (maksimalno dvoprocentni, zabranjen u EU, često pravi reakcije preosetljivosti, ima potencijalno toksično dejstvo), rezorcinol, niacinamid, mekvinol.
U lokalnim preparatima za hiperpigmentacije često su prisutni antioksidansi dobijeni ekstrakcijom iz biljaka i to: silimarin, arbutin, resveratrol, piknogenol, bosvelija, aloesin, kao i ekstrakti dobijeni iz semena kafe, zelenog čaja, soje, grožđa, sladića.
Najčešće se prvi pozitivni efekti preporučenog preparata vide tek nakon višenedeljne upotrebe (minimalno 4–8 nedelja)
Tiamidol je novi aktivni molekul koji je izolovan iz jedne vrste gljiva, a za razliku od ostalih, izuzetno snažno inhibira enzim humanu tirozinazu u melanocitima (glavni enzim u procesu melanogeneze), a njegova efikasnost i bezbednost dokazana je i u reprezentativnim kliničkim studijama.
Za kraj, naglašavamo da je nastanak hiperpigmentacija kompleksan i često dugotrajan proces, a da je preduslov za uspešan tretman kontinuirana zaštita od ultravioletnog zračenja, uz spremnost za dugotrajnu upotrebu optimalnog preparata preporučenog od strane doktora ili farmaceuta. Neophodno je, pre početka primene preparata, klijentu objasniti da se najčešće prvi pozitivni efekti vide tek nakon višenedeljne upotrebe (minimalno 4–8 nedelja).