Some picture

Veganski kasapin

Kobaja od spanaća, viršla od maslačka, slanina od bundeve, škembići od kelja, plećka od rotkve, sir od soje i kajmak od algi, čvarci od koprive i biftek od cvekle?!

Moda veganske ishrane nije ništa novo, ali u poslednjih nekoliko godina postaje poslednja reč savremenosti – veganstvo danas govori ne samo o tome da razmišljate o zdravlju, o sebi, o planeti zemlji, o životinjama, nego, tako se ispostavilo, nedvosmisleno govori i o određenom političkom stavu, što je sasvim u redu, pod uslovom da ne maltretirate svoju okolinu svojim ličnim izborima i svojim uverenjima.

Mi, u Srbiji, u krajnjoj liniji, možemo da razumemo vegane – vegani, naime, ne jedu nikakvu hranu životinjskog porekla. Dakle, hrane se isto kao i mi u vreme posta.

Povrće, voće, žitarice, semenke, med. Kada bismo postili kako nam nalaže crkveni kalendar, i sve postove – bili bismo skoro vegani, što znači da bismo više od 270 dana u godini bili bez životinjskih proteina, što je veoma dobro i za telo, i za dušu. Ali, ovo nije priča o blagodetima posta, nego o veganmaniji, i paradoksima svih pomodnosti, pa i ove.

Naime, u Velikoj Britaniji otvorena je prva „Veganska kasapnica” na svetu, i u roku od jednog sata, prodali su sve što su imali, a na listi čekanja je već nekoliko stotina gladnih mušterija. Svaka čast dovitljivim trgovcima, ali ludilo leži u želji zakletog vegana da jede kobasicu.

Veganski kasapin je najluđa postmodernistička izmotancija koja u sebi ima humora, cinizma koji očigledno kupci ne razumeju

Odakle dolazi ta želja?

Kobaja od spanaća, viršla od maslačka, slanina od bundeve, škembići od kelja, plećka od rotkve, sir od soje i kajmak od algi, čvarci od koprive i biftek od cvekle?!

Veganski kasapin je najluđa postmodernistička izmotancija koja u sebi ima humora, cinizma koji očigledno kupci ne razumeju, ali ima i nečeg otkačenog, iskrenog i u suštini – ljudskog.

Veganski kasapin, i veganska kasapnica, kao i suvovlaknasti proizvodi za kojima su poludeli pomodari na Ostrvu, govori o neprežaljenoj ljubavi tamošnjih vegana prema – mesu.

Jer, onaj ko istinski odbija da jede meso, nikada ni ne pomišlja na pljeskavicu. Zašto bi biljke bile upakovane da izgledaju kao meso, ako je meso toliko odvratno, nehumano, prostačko i nezdravo?

Što bi rekli danas, ovi koji razumeju savremeno tržište – dizajn je mnogo važan… Ali, ponekad, dizajn je savršeni dokaz savremenih pomodarskih hipokrizija.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *