Some picture

Kako biljke osećaju, vide, čuju?

Biljke nemaju mozak i nervni sistem, ali ipak su vrlo kompleksne i reaguju na pojave u sredini koja ih okružuje – svetlost, miris, dodir, vetar, pa čak i na gravitaciju, ali i zvuk

Ponekad pomislimo da zbog toga što nisu pokretne, biljke moraju da imaju neke sisteme kojima reaguju na sredinu. One su ponekad neverovatne, interesantne i egzotične. Biljke nemaju mozak i nervni sistem, ali ipak reaguju na sredinu koja ih okružuje. Reaguju na svetlost, miris, dodir, vetar, pa čak i na gravitaciju, ali i na zvuk.

Biljke se bore za teritoriju, hranu, odbijaju predatore i postavljaju zamke, dakle – pokazuju određeno ponašanje. Neko čak govori o inteligenciji biljaka i biljnoj neurobiologiji, iako biljke nemaju nervni sistem.

Zato bi pre moglo da se kaže da su biljke vrlo kompleksne, umesto inteligentne.

Da li biljke osećaju?

Biljke koje su slušale ženske glasove porasle su oko jedan i po centimetar više u odnosu na biljke koje su slušale muške glasove

Često se postavlja pitanje da li biljke osećaju bol isto kao ljudi ili životinje? Kod ljudi i životinja bol se može zaustaviti sprečavanjem slanja poruka putem nervnog sistema, od tačke bola do mozga.

Biljke nemaju nervni sistem preko koga mogu osećati bol, niti mozak da to dožive, kao da su stalno pod uticajem anestezije, pa se može pretpostaviti da opstaju bez bola. Jer, da osećaju bol, onda bi sečenje trave bilo okrutno. Mi izbegavamo opasne situacije, dok biljke to ne mogu.

Trava ne može da izbegne krave koje je pasu. Ipak, trava se oporavi i ponovo poraste.

Biljke imaju „oči”

Biljke izložene vetru proizvode hormon etilen koji usporava rast, tako da su stabljike tih biljaka deblje

Biljke nemaju uši, oči ili jezik da im pomognu da osete i dobiju informaciju iz životne sredine, ali one ipak imaju mehanizme da na druge načine osete poruke iz okruženja i da odreaguju.

Nemaju oči, ali imaju 11 fotoreceptora. Svetlost je za biljke hrana, a ne samo signal. Ako biljke rastu u senci, razvijaće se više ka izvoru svetlosti. Neke se okreću ka suncu. Biljke znaju kada je dan, a kada noć.

Pore na listovima otvaraju se danju da omoguće fotosintezu, a zatvaraju se noću da bi sprečile odavanje vode. One reaguju na ultravioletno zračenje, tako što proizvode supstancu koja sprečava da izgore. Reaguju na promene vremena i temperature.

Biljke imaju biljne hormone, minerale i jone, koji omogućavaju prenos signala unutar ćelije i imaju bitnu ulogu u osećaju okruženja. Biljke rastu nagore suprotno zemljinoj teži, a koren raste nadole u smeru zemljine teže.

Biljke reaguju na dodir i vibracije koje izaziva vetar. Izložene vetru, proizvode hormon etilen koji usporava rast, tako da su stabljike tih biljaka deblje, jače i kraće, te i otpornije na nalete vetra.

Svetlost je za biljke hrana, a ne samo signal

Biljke „čuju” i reaguju na zvuke

Biljke, takođe, mogu da osete kada su insekti na njima, što može da utiče na lučenje hemikalija koje odbijaju insekte. One mogu da „čuju” svoje predatore, na primer kada gusenice žvaću lišće. Biljke tada reaguju na zvuke i luče odbrambene hemikalije. Ne „čuju” Betovenovu simfoniju, ali „čuju” gusenice. Mi imamo nos i uši, ali biljke nemaju takve senzore, te je zato teško razumeti na koji način biljke osećaju sredinu.

One poseduju mehanoreceptore, proteine koji se nalaze u svim biljnim ćelijama i imaju sposobnost da pretvaraju zvučne talase u električne i hemijske signale. Tako muzika, pa čak ni klasična, neće pomoći biljkama da rastu, ali će im neki drugi audio-signali pomoći da prežive u svojoj sredini.

Grupa naučnika puštala je zvuke gusenica koje jedu lišće jednoj grupi biljaka, dok je u drugoj grupi vladala tišina. Grupa biljaka kojoj je puštano žvakanje gusenica lučila je na lišću više ulja koje odbija gusenice. To sve pokazuje da biljke ipak registruju vibracije zvuka preko mehanoreceptora.

Muzika ili govor neće pomoći biljkama da rastu, ako nema svetla, vode i mineralnih sastojaka koji su im neophodni

Naučnici iz južnokorejskog Nacionalnog instituta za poljoprivrednu biotehnologiju (South Korean National Institute of Agricultural Biotechnology) utvrdili su da se dva gena, odgovorna za to kako biljke reaguju na zvuk, aktiviraju kada se muzika pušta na 70 decibela, što je otprilike nivo zvuka koji odgovara običnom razgovoru. Što je frekvencija bila jača, bila je i jača aktivnost gena.

S druge strane, kanadski istraživači tvrde da razgovor nije dovoljan i da, recimo, na klijanje semena utiče zvuk od 92 decibela, što je mnogo glasnije od običnog razgovora.

U svakom slučaju, muzika ili govor neće pomoći biljkama da rastu, ako nema svetla, vode i mineralnih sastojaka koji su im neophodni.

Više im prijaju ženski glasovi

U studiji Kraljevskog društva za hortikulturu (Royal Horticultural Society), deset muškaraca i žena čitali su literaturu i naučne radove, a njihovi snimljeni glasovi puštani su preko slušalica koje su bile prikačene za svaku biljku paradajza pojedinačno.

Zalivanje je poseban dnevni ritual koji stvara vezu između vas i biljke. Smiruje i uči strpljenju

Dve biljke bile su u tišini kao „kontrolna grupa”. Biljke koje su slušale ženske glasove porasle su oko jedan i po centimetar više u odnosu na biljke koje su slušale muške glasove. Jedna od biljaka koja je slušala jedan od ženskih glasova, porasla je čak tri centimetra više. Verovatno se radilo o specifičnoj frekvenciji glasa.

Druga studija istraživala je biljke graška koje su bile podeljene u tri staklenika. U prvom stakleniku puštani su glasovi koji su vređali, u drugom kako ljudi biljkama govore lepe stvari, a u trećem je bila tišina. Prve dve grupe skoro podjednako lepo su rasle, a u trećem stakleniku, gde je bila tišina, ostvarile su najmanji rast.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *