Some picture

Žitarice bacile u senku burek i slaninu

Kalorijska vrednost žitarica zavisi od sastojaka i načina na koji se služe. Ako se jedu sa punomasnim mlekom ili jogurtom, biće mnogo kaloričniji obrok nego ako se služe sa obranim mlečnim proizvodima

Žitarice, ili kako se nazivaju na engleskom cereals,dobile su ime po Ceres (Cerera), rimskoj boginji plodnosti i zemljoradnje, zaštitnici žita. Od žitarica se koristi seme, odnosno zrna koja se sastoje od klica, endosperma i mekinja, omotača zrna. Važne žitarice: pšenica, pirinač, kukuruz, ovas, raž, proso, sirak, pripadaju familiji trava Poaceae. U ovu familiju trava ne spadaju heljda, amarant, kinoa i tef, koje su kao i kukuruz, pirinač i proso, bez glutena, čestog alergena.

Žitarice su vrlo bitan, odnosno sastavni deo naše dnevne ishrane. Gaje se u ogromnim količinama i koriste kao osnovna hrana u mnogim zemljama u razvoju, jer obezbeđuju veliku količinu energije, 10.000–15.000 kJ po kilogramu, što je od 15 do 20 puta više nego voće i povrće. Takođe, kada se uporede sa drugim kulturama, daju najviše prinose.

seme

Žitarice su osnovna hrana u mnogim zemljama u razvoju, jer su od 15 do 20 puta kaloričnije od voća i povrća

Dugo ne menjaju sastav

Zbog osobine da ne menjaju sastav, jer imaju malu količinu vlage, mogu dugo da se skladište. Lako se pakuju i transportuju, a koriste se u mnogim proizvodima kao što su poridž, jutarnje žitarice, hleb, kolači, biskviti, testenine, pa i u napicima.

Žitarice su bitan izvor ugljenih hidrata, proteina, vlakana, antioksidanasa, vitamina B kompleksa – niacina, riboflavina, tiamina, vitamina E i minerala, kao što su gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum i magnezijum. Ovi sastojci utiču na prevenciju kardiovaskularnih bolesti i raznih digestivnih tegoba. Zeaksantin je, zajedno sa karotenoidom luteinom, bitan za zdravlje očiju i kože.

Rastvorljiva vlakna iz mekinja snižavaju holesterol i štite od kardiovaskularnih bolesti, dobra su prevencija za digestivne probleme i visok šećer, pa i za neke vrste kancera.

zitarice u cinijama za dorucak

Pšenične i kukruzne pahuljice kreirali su 1899. godine dr Džon Kelog i njegov brat

Popularni doručak širom sveta

Još od davnina kuvani ovas, poridž, koristio se kao hranljivi doručak koji se brzo priprema. Adventisti su, na primer, sredinom 19. veka pokušavali da nađu vegetarijansku alternativu za tradicionalni doručak koji se sastojao od slanine i jaja. Nakon tridesetak godina, tačnije 1899, dr Džon Kelog i njegov brat napravili su pšenične pahuljice, a nekoliko godina kasnije i kukuruzne pahuljice. Ove vrste žitarica su dobijale na popularnosti u Evropi i drugim delovima sveta, ali su prevashodno američki izum. Međutim, musli, mešavinu ovsa, pšeničnih pahuljica, orašastih plodova i sušenog voća, izmislio je Švajcarac dr Maks Birker-Bener. On je bio pionir pokreta za prirodnu, zdravu hranu u Evropi. Varijacije njegovog muslija, koji se služi topao ili hladan, sa raznim vrstama mleka ili sokom, vrlo su popularne u Australiji, Novom Zelandu, Americi, Evropi, a i kod nas se sve više jedu za doručak umesto bureka i sličnih pekarskih proizvoda.

Pšenica, kukuruz, pirinač, ovas i ječam najčešće se koriste za spravljanje jutarnjih žitarica. Pahuljice se prave tako što se brašno, voda, šećer i so pomešaju u testo, koje se istanji i peče. Potom se oblikuje u razne oblike ili renda.

musli

Musli je izmislio Švajcarac dr Maks Birker-Bener, pionir pokreta za prirodnu i zdravu hranu u Evropi

Obrađene žitarice za doručak često su obogaćene raznim vitaminima i mineralima, kao što su gvožđe, niacin i tiamin. Žitarice obogaćene gvožđem odlične su za uvođenje čvrste hrane u dečji jelovnik. Inače,  često su i zaslađene, tako da treba obratiti pažnju na sastav i izabrati one koje imaju manje šećera, a više vlakana. Nekim žitaricama je dodato i sušeno voće, kao i orašasti plodovi. Ima žitarica i bez dodataka, kojima sami možemo da dodamo sveže ili sušeno voće, semenke i orašaste plodove.

Ovas ima puno rastvorljivih vlakana koja utiču na sniženje nivoa holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Neke žitarice koje se jedu za doručak, naročito one koje se prave od celih zrna i kojima su dodate mekinje, sadrže visok nivo nerastvorljivih vlakana i dobro utiču na funkcionisanje digestivnog trakta.

Kalorijska vrednost žitarica zavisi od sastojaka i načina na koji se služe. Ako se jedu sa punomasnim mlekom ili jogurtom, biće mnogo kaloričnije nego ako se služe sa obranim mlečnim proizvodima. Takođe, to zavisi i od količine, pa bi trebalo pratiti uputstva sa pakovanja.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *