Utonite u „Persefonin vrt“ i otkrijte slikarski svet Katarine Žutić

Cvrkut ptica, razgranato tamno drvo u sredini prostorije industrijskog ambijenta i zidovi oživljeni slikama na kojima su ruke, simboli stvaranja, ali i razaranja. Osmesi, ponosni pogledi, iskrena zahvalnost i muzika – sve je to obeležilo sinoćno otvaranje izložbe slika Katarine Kaje Žutić.

Zainteresovana javnost može da utone u Persefonin vrt do 8. aprila u Dorćol Platz-u, a donacija od prodaje jedne slike biće preusmerena za uređivanje dvorišta jednog dečjeg vrtića u Beogradu (preciznije, sadnju), u okviru inicijative organizacije Discover Serbia „Uradimo za decu”.

U fokusu Kajinog stvaranja, i ono što je predstavila na izložbi, su ruke koje su kako je kazala „i učinile ovo delo”. Nada se da će inspirisati i druge da istražuju i nauče da se bave stvarima koje do sada nisu znali.

„Bitno je da postoji želja da se nešto stvara i uči i samim tim ćete to i ostvariti. Želja je presudna. Zapravo, volja je presudna”, rekla je Katarina Žutić novinarima na otvaranju.

Trnovit, inspirativan i šizoidan proces

Proces stvaranja, kako je kazala, bio je zanimljiv, inspirativan, trnovit, lep, ali i šizoidan.

„Ako gledamo iz ugla nekoga ko se bavi timskim radom, ja sam ovde čitav tim – i reditelj, i pisac, i scenarista, i organizator i kafe-kuvarica. Mislim na proces pravljenja slike, kasnije u organizaciji je nešto drugo”, kazala je Žutić.

Ideja o izložbi se Kaji javila prošlog leta, čučala je u njoj i razvijala se dok je nisu pozvali iz organizacije festivala Kontakt.

„Meni je samo sinulo: kontakt, ruka, ruke i krenula sam u to”, ispričala je ona.

Pošto je već imala ideju koja se u njoj polako razvijala, prvih pet slika je, kako kaže, vrlo brzo uradila.

„Početak je bio snažan, znala sam kuda idem i onda me je taj početak vodio kroz proces. Bilo je trenutaka kada je bilo zahtevnije, neke slike su me baš namučile”, ispričala je.

Stvaranjem prikazuje obe strane

Ovo je prva Kajina beogradska izložba; u prethodnom periodu bila je fokusirana na decentralizaciju kulture i predstavljala je svoje akvarele u Srbobranu, Kovinu i na Zlatiboru. Vesna Dujmović Rosić, njena kustoskinja, okarakterisala je glumicu kao multidisciplinarnu umetnicu koja je „detaljno zagazila u svet slikarstva”.

„Sada je u pitanju kombinovana tehnika, koja je zahtevnija, kao i tematika, jer su glavni motiv ruke – ruke čine dela, a dela ne moraju da budu samo pozitivna. Kaja se nekada bavi ambivalentnošću, zbog toga pokazuje malo jednu, malo drugu stranu – i života i smrti, i dobrog i lošeg”, pojasnila je ona.

Prethodne izložbe su bile povezane sa prirodom, a kustoskinja je ocenila da je ovo „veza ruku i prirode”.

„Ovde se i te kako javlja i motiv prirode, odnosno motiv drveta. Drvo je neki nastavak života, pa je tu fokus malo i na precima, da ne zaboravimo odakle smo potekli”, rekla je Dujmović Rosić.

Simbol koji povezuje život i smrt

Drvo za Kaju predstavlja simbol koji povezuje život i smrt. To je pojasnila time da se „mi kao hrišćani uglavnom sahranjujemo i naša tela, kroz nekoliko godina, toj zemlji postaju hrana za neku novu vegetaciju”.

Upravo zbog toga se izložba i zove Persefona, jer je u grčkoj mitologiji predstavljala boginju vegetacije i podzemnog sveta.

„Mi i posle naše smrti hranimo neko drveće koje raste i omogućava novi život novoj zemlji. Zato je drvo nešto što za mene simboliše vezu između naših predaka, nas i toga kakav svet ostavljamo novim generacijama koje dolaze”, rekla je Kaja Žutić.

Fotografije: Miljana Kljajić