Upala sinusa – simptomi, dijagnostikovanje, lečenje, prevencija

Poslednjih dana, prehlade su sve učestalije. Pojedini ljudi imaju samo blage simptome, curenje nosa ili bol u grlu, dok neki završe sa temperaturom i bolovima. Kada na to dodate i upalu sinusa, period mirovanja kod kuće zaista padne još teže.

Ipak, treba pojasniti šta je upala sinusa, koji su simptomi, koliko dugo traje upala, ali i ono najvažnije – kako lečiti upalu sinusa i koje su mere prevencije.

Promenljivo vreme sa hladnim jutrima, duži boravak u zatvorenim i zadimljenim prostorijama, nedovoljna zaštita od hladnoće, izlazak iz toplog u hladno, naročito ako smo lagano obučeni, glavni su uzroci infekcije gornjih disajnih puteva, pa i sinusa. Upala sinusa je bolest zbog koje u ovo doba godine pacijenti sve češće posećuju lekare, a neretko se događa da se zbog zanemarivanja ili neprepoznavanja simptoma tok bolesti produži i bolest iz akutne pređe u hroničnu fazu.

Šta su to sinusi?

Sinusi (latinski sinus paranasales) su šupljine ispunjene vazduhom koje se nalaze unutar kostiju lica i lobanje, komuniciraju sa nosnom šupljinom putem otvora i kanala i obložene su tankom sluznicom.

Sinusi se, prema položaju, dele u četiri osnovne gurupe:

• čeoni sinus (sinus frontalis)

• vilični sinus (sinus maxillaries)

• sitasti sinus (sinus ethmoidalis)

• klinasti sinus (sinus sphenoidalis)

Kod čoveka sinusi počinju da se razvijaju odmah nakon rođenja, a proces razvoja sinusnih šupljina se završava do 16. godine života.

Uloga sinusa još uvek nije jasna, ali se pretpostavlja da šupljine unutar kostiju smanjuju težinu lobanje, omogućavaju povećanje rezonance glasa, obezbeđuju izolaciju struktura glave u nosnoj šupljini (oči, koren zuba) od temperaturnih promena, doprinose vlaženju i zagrevanju udahnutog vazduha.

Sluzokoža sinusa je kroz otvore i kanale povezana sa sluzokožom nosne šupljine. Zbog toga različiti faktori koji dovode do otoka i upala nosne sluznice (prehlade, alergija), kao i otežan protok vazduha ili povećana sekrecija u nosu, mogu direktno ili indirektno dovesti do upale sinusa.

Šta je upala sinusa i vrste upala sinusa?

Upala sinusa je upalni proces koji zahvata sluznicu sinusne šupljine koja je tanka i osetljiva i poseduje sitne treplje koje su aktivne u kretanju sekreta kroz sinus.

Upale sinusa se dele u dve grupe.

Akutni sinusitis – traje od 1 do 4 nedelje. U akutni sinusitis spada i recidivirajući sinusitis koji predstavlja više od dva napada akutnog sinusitisa u toku godine.

Hronični sinusitis – traje od 4 do 8 nedelja, a može se nastaviti tokom više meseci i godina.

Akutni sinusitis najčešće nastaje kao posledica alergije ili prehlade koje stvaraju uslove za nastanak infekcije. Od infektivnih uzroka najčešći su virusi, ređe bakterije, a vrlo retko gljivice. U viruse koji izazivaju akutni sinusitis spadaju adenovirusi, respiratorni sincicijalni virusi, korona virus, rinovirusi i drugi. Bakterije koje najčešće uzrokuju akutnu infekciju sinusa su: pneumokoke, streptokoke, moraksela i hemofilus. Mnogi zdravi ljudi poseduju ove bakterije u gornjim disajnim putevima bez kliničkih simptoma, ali u uslovima otežanog disanja na nos, alegijskih reakcija, upaljene i otečene sluznice nosa, stvaraju se pogodnosti za povećanje ovih bakterija i razvoj infekcije.

Hronični sinusitis najčešće se razvija kao posledica ponavljanih akutnih upala sinusa, naročito nelečenih i nedovoljno dugo lečenih akutnih upala sinusa. Bakterije koje uzrokuju hronične upale sinusa obično se razlikuju od bakterija koje uzrokuju akutne upale sinusa. To su gram-negativne bakterije, anaerobne bakterije, a ređe je reč o gljivicama. Postoji i mnoštvo drugih uzroka koji pogoduju razvijanju hronične upale sinusa. U opšte uzroke spadaju –  imunodeficijencija kod nekih osoba, astma, teži oblici alergije, spoljni uslovi i okruženje, način života. Od lokalnih uzroka navode se devijacija nosne pregrade, polipi nosa, upalni procesi zuba gornje vilice i drugi.

Akutna upala sinusa je vrlo česta i može je dobiti i dete i odrasla osoba. Hroničnim sinusitisima uglavnom su sklone odrasle osobe sa različitim lokalnim i opštim gore navedenim faktorima rizika.

Simptomi sinusitisa

Tipičan simptom akutnog sinusitisa je zapušen nos sa pojačanom sekrecijom iz nosa, osećaj pritiska i bol u predelu sinusa, glavobolja, najčešće u jutarnjim časovima i, povremeno, povišena temperatura. Simptomi i mesto najjačeg pritiska i bola variraju u zavisnosti od toga koji je sinus zahvaćen upalom. Takođe, mogu se javiti i bolovi u ušima, vratu, zubima, gubitak mirisa, suzenje očiju. Od opštih simptoma najizraženiji su umor, iscrpljenost, pospanost, nedostatak koncentracije.

Simptomi hroničnog sinusitisa se ne razlikuju od simptoma akutnog sinusitisa osim što duže traju, a kod nekih pacijentana se nikada u potpunosti ne povlače.

Kako se postavlja dijagnoza upale sinusa?

Upalu sinusa treba razlikovati od obične prehlade jer se lečenje razlikuje!

Sinusna upala traje duže, uobičajeno se uzima period duži od pet dana, a simptomi su izraženiji nego kod prehlade.

Ciljevi dijagnoze su sledeći:

• odrediti da li su simptomi koje je pacijent naveo uzrokovani upalom sinusa;

• utvrditi da li se radi o akutnoj ili hroničnoj upali sinusa;

• identifikovati uzročnika upale i infekcije;

• utvrditi tačno mesto upale, odnosno sinusa zahvaćenog upalom.

Dijagnoza upale sinusa se postavlja na osnovu tegoba pacijenta, detaljnog pregleda lekara otorinolaringologa, zatim na osnovu nalaza brisa nosa i ždrela, laboratorijskih analiza, nazalne endoskopije, rendgenskog snimka sinusa i skenera (CT) sinusa koji preuzima primat od rendgenskog snimanja sinusa i postaje neprikosnovena procedura u tom segmentu dijagnostikovanja.

Kako izgleda pregled otorinolaringologa? Lekar pregleda bolno područje sinusa pritiskom na tzv. Valeove tačke. Ukoliko se javlja jak, trenutni, pojačan bol pri pritisku Valeovih tačaka, radi se o upali sinusa. Pregledom grla i sluznice nosa može se videti pojačana sekrecija u nosu i slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela. Laboratorijskim analizama možemo utvrditi da li se radi o bakterijskoj ili virusnoj infekciji ili pak posumnjati na alergijski uzrok upalnog procesa u sinusima. Nalazom brisa grla i nosa utvrđujemo koja je bakterija uzrokovala infekciju sinusa, ali moramo biti oprezni jer često dobijamo ili lažno negativan rezultat ili rezultat koji pokazuje prisustvo bakterije koja se može naći u sluznici nosa i kod zdravih osoba. Rendgensko snimanje sinusa se radi ukoliko lekar posumnja da je reč o upali sinusa, ali su rezultati pregleda dvosmisleni. U poslednje vreme se sve češće radi skener sinusa, naročito kod težih slučajeva akutnih i hroničnih sinusitisa, kod sumnjivih slučajeva, gde vizualizacija rendgena nija baš jasna, kao i kod preoperativne pripreme pacijenta, a sve zato da bi se izbeglo nepotrebno snimanje pacijenta više puta zbog istog problema. Nazalna endoskopija je našla primenu kod ponavljanih upala sinusa, kao i kod hroničnih sinusitisa. Procedura se sastoji u tome da lekar putem savitljive cevi, svetla i optike ulazi kroz nosnu šupljinu i pregleda sinusnu šupljinu. Putem ove metode mogu se uočiti i najmanje promene u sinusnim šupljinama.

Lečenje upale sinusa

Pošto se postavi dijagnoza sinusitisa, utvrdi uzrok upale i, u nekim slučajevima, identifikuje uzročnik infekcije, pristupa se lečenju.

Kod akutnih sinusitisa daju se lekovi za olakšavanje simptoma, smanjenje upale i lečenje infekcije. Koji su to lekovi?

• Kapi za nos – smanjuju otok sluznice nosa, osećaj zapušenosti nosa i olakšavaju disanje na nos. Pacijentu se savetuje da kapi za nos ne koristi duže od sedam dana.

• Antiupalni lekovi koji smanjuju bolove.

• Antibiotici se kod lečenja bakterijske infekcije obično daju do 14 dana.

Pored toga, pacijentu se savetuje uzimanje veće količine tečnosti, kao i inhalacije u kućnim uslovima.

Hronični sinusitisi obično su posledica nelečenog ili nedovoljno lečenog akutnog sinusitisa kod kojeg obično postoji i oštećenje sluznice sinusa. Bakterije koje uzrokuju hronične sinusitise se razlikuju od bakterija koje uzrokuju akutne sinusite, pa se u skladu sa tim propisuju i druge vrste antibiotika. Simptomatska terapija – sprej za nos i antiupalni lekovi – isti su kao i kod akutnih sinusitisa. U nekim slučajevima se propisuju i kortikosteroidi, da bi se smanjila otečenost sluznice nosa i sinusa. Dužina lečenja je od 4 do 6 nedelja.

Operacija sinusa se predlaže ukoliko konzervativno lečenje ne daje efekte ili ako postoje komplikacije, strukturni deformiteti kao što su devijacija nosne pregrade, polipi nosa, hipertrofiija (zadebljanje) nosne sluznice i drugo. Procena se obično pravi nakon tri meseca lečenja.

Čest uzrok ponavljanih upala sinusa kod dece je uvećani treći krajnik što zahteva operativno lečenje.

Danas se operativno lečenje sinusa radi kroz nos, putem kamere.

Prognoza i komplikacije

Sinusitisi se uspešno leče i uglavnom su bezopasni. U retkim slučajevima mogu biti ozbiljna bolest koja smanjuje kvalitet života. Komplikacije su danas retke i zastupljene su kod pacijenata koji nisu lečeni ili su nedovoljno dobro lečeni. U komplikacije spadaju širenje infekcije na kosti lica (osteomijelitis), očnu duplju, mozak (meningitis) ili stvaranje gnojne kolekcije (apsces).

Mere prevencije

Iako nije uvek moguće sprečiti prehladu ili bakterijsku infekciju, niti je moguće uvek sprečiti akutnu upalu sinusa, moguće je merama prevencije smanjiti težinu kliničke slike, ponavljane upale sinusa i nastanak hronične upale. U preventivne mere spadaju:

• Vlaženje vazduha u prostorijama u kojima živimo, pogotovo ako imamo centralno grejanje koje isušuje vazduh.

• Izbegavanje zadimljenih prostorija.

• Korišćenje klima-uređaja u prostorijama sa konstantnom temperaturom.

• Redovno čišćenje filtera u klima-uređaju sprečava ulazak alergena u prostorije.

• Izbegavanje iritanasa koji izazivaju curenje nosa i suzenje očiju.

• Ako imamo neku alergijsku bolest, obavezno je što pre početi lečenje.

• Izbegavanje učestalog uzimanja alkoholnih pića.

• Preporučuje se što veći unos voća i povrća u ovom periodu godine.

• Hlor u bazenima može iritirati sluzokožu nosa i sinusa, tako da se osobama sklonim upalama sinusa preporučuje da izbegavaju bazene.

Na kraju, najvažnije: jako je bitno da se što ranije započne lečenje prehlade, infekcije i svake upale gornjih disajnih puteva. Osobama sa slabijim imunim sistemom preporučuje se i vakcinacija protiv gripa.