Žena sedi na trosedu

Glavobolja – uzroci i vrste glavobolje i kako se rešiti bola u glavi

Glavobolja je jedan od najčešćih razloga zbog kojih pacijenti traže medicinsku pomoć u svim zemljama sveta. 

Bol u glavi je, na globalnoj osnovi, odgovoran za više bolovanja nego bilo koji drugi neurološki problem. Dijagnoza i lečenje glavobolje zasnivaju se na pažljivom kliničkom pristupu, uz maksimalno razumevanje anatomije, fiziologije i farmakologije nervnog sistema kod različitih sindroma glavobolje. 

U ovom tekstu fokusiraćemo se na problem glavobolje, migrene i drugih stanja koja dovode do glavobolje, uzrocima glavobolje i time kako se rešiti bolova u glavi. 

Pročitajte tekst i saznajte šta sve može izazvati glavobolju, koji sve tipovi glavobolje postoje, koji su najbolji lekovi i kako se najbrže rešiti bola u glavi.

Bol u glavi – šta je glavobolja i koji uzrok glavobolje može biti?

Glavobolja je bol u bilo kom delu glave. Glavobolje se mogu javiti na jednoj ili obe strane glave, biti izolovane na određenom delu glave ili zračiti preko cele glave. Klasifikaciju je razvilo Međunarodno društvo za glavobolju (The International Headache Society: ihs-headache.org/ichd-guidelines) i podelilo glavobolju na primarnu i sekundarnu.

Primarna glavoboljaSekundarna glavobolja
Tenziona glavobolja 69%Sekundarne infekcije 63%
Migrena 16%Povreda glave 4%
Idiopatska glavobolja 2%Vaskularni poremećaji 1%
Glavobolja usled napora 1% Subarahnoidalna krvarenja <1%
Klaster glavobolja 0,1% Tumor mozga 0,1%

Izvor: After J Olesen et al: The Headaches. Philadelphia, Lippincott Williams & Wilkins, 2005.

Šta uzrokuje bol u glavi i kako se dijagnostikuje?

Kod novonastale i jake glavobolje, verovatnoća pronalaženja uzroka je veća nego kod glavobolje koja je česta. Ozbiljni uzroci koje treba razmotriti uključuju meningitis, razna moždana krvarenja (subarahnoidalno krvarenje, epiduralni ili subduralni hematom), glaukom, tumor i gnojni sinuzitis. Brza dijagnoza i tretman su kritični kada su prisutni zabrinjavajući simptomi i znaci: 

  • Iznenadna glavobolja 
  • Prva jaka glavobolja 
  • „Najgora” glavobolja ikada 
  • Povraćanje koje prethodi glavobolji 
  • Subakutno pogoršanje tokom dana ili nedelja 
  • Bol u glavi izazvan savijanjem, podizanjem, kašljem 
  • Bol u glavi koji ometa san ili se javlja odmah po buđenju 
  • Poznata sistemska bolest 
  • Početak nakon 55. godine 
  • Groznica ili neobjašnjivi sistemski znaci 
  • Abnormalni neurološki pregled 
  • Glavobolja povezana sa lokalnom osetljivošću, na primer, region temporalne arterije

Pažljiv internistički i neurološki pregled je suštinski prvi korak u evaluaciji. 

U većini slučajeva se, po proceni lekara, radi kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MRI)

U nekim okolnostima potrebna je i lumbalna punkcija, osim ako može da se drugačije utvrdi benigna etiologija. Takođe, treba proceniti psihološko stanje pacijenta, jer postoji veza između bola u glavi, depresije i anksioznosti. Međutim, važno je znati da najveći broj pacijenata koji se javljaju sa jakom glavoboljom imaju benigni uzrok.

Devojka drži ruku na čelu

Tip glavobolje – koje vrste glavobolje postoje i kako ih razlikovati?

Kao što je već rečeno, postoje primarne i sekundarne glavobolje. Suština je da kod primarnih uzrok nije poznat, dok kod sekundarnih postoji neko stanje koje je dovelo do glavobolje. U daljem tekstu ćemo se posebno osvrnuti na tenzionu glavobolju, migrenu i klaster glavobolju, kao i na sekundarnu glavobolju zbog bolesti sinusa i cervikogenu glavobolju. 

Primarne glavobolje – uobičajeni tip glavobolje 

Primarne glavobolje su poremećaji kod kojih se glavobolje javljaju u odsustvu bilo kakvog spoljašnjeg uzroka. Najčešće glavobolje su migrena, tenziona glavobolja i često uporna i jaka klaster glavobolja.

Migrene – snažni, pulsirajući bol

Migrena je glavobolja koja može početi sa jakim pulsirajućim bolom, najčešće na jednoj strani glave, mada u 30 odsto slučajeva može da obuhvati i celu lobanju. 

Najveći broj obolelih ima prodromalnu fazu (pred početak napada) koja može da traje satima, pa čak i danima. Migrena je često praćena mučninom, povraćanjem i ekstremnom osetljivošću na svetlost, zvuk i miris. Čest je i bol u vratu i bazi lobanje koji može da bude prodromalni, akutni i postdromalni simptom. Napadi migrene mogu trajati od 4 do 72 sata, a bol može biti toliko jak da ometa svakodnevne aktivnosti. 

Migrena može biti sa aurom (1/3 slučajeva) ili bez nje. Aura može da se javlja u prodromlanoj ili akutnoj fazi, ili sa glavoboljom, i traje od pet minuta do jednog sata, retko i duže. Aura može uključivati poremećaje vida, kao što su bljeskovi svetlosti ili tački, ili druge smetnje, kao što su peckanje na jednoj strani lica, ili u ruci, ili u nozi, i teškoće u govoru i motorici. 

Lekovi mogu pomoći u sprečavanju nekih migrena i učiniti ih manje bolnim. Međutim, čini se da praćenje sopstvenog bića, promene načina života, u kombinaciji sa lekovima i pomoćnim sredstvima najviše mogu pomoći da migrene prestanu ili da se bar smanji njihov intenzitet i učestalost. 

Za vreme trajanja migrene fizička aktivnost pogoršava stanje. Mirovanje, hlađenje glave i istovremeno grejanje stopala često pomaže, kao i zamračenje prostorije i eliminisanje jakih zvukova i mirisa. Vođenje dnevnika migrena sa praćenjem trigera (neispavanost, vremenske promene, određena hrana, alkohol, akutni stres itd.), kao i zdrave navike, ishrana i vežbanje mogu znatno pomoći obolelima. 

Klaster glavobolja – klaster bolovi u glavi

Klaster glavobolje, koje se često javljaju u ciklusima ili klasterima, jedna su od najbolnijih vrsta glavobolje. Klaster glavobolja obično budi pacijenta usred noći sa intenzivnim bolom oko oka, i uvek je samo na jednoj strani glave. 

Za vreme klaster perioda, osoba moze imati od 2 do 8 napada dnevno koji traju od 15 minuta do 3 sata. Ljudi sa klaster glavoboljama su u konstantnom pokretu jer je bol često neizdrživ. Ponekad je bol toliko neizdrživ da pacijenti postaju suicidalni. 

Klaster periodi mogu trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i mogu biti praćeni periodima remisije kada glavobolje prestanu. Tokom remisije, glavobolja se ne javlja mesecima, a ponekad čak i godinama. Na sreću, klaster glavobolja nije toliko česta i nije opasna po život, za razliku od migrena. Lečenje može učiniti napade klaster glavobolje kraćim i manje teškim. 

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći oblik primarne glavobolje. Manifestuje se kao blag do umeren bol koji se često opisuje kao osećaj zategnute trake oko glave. Nažalost, njeni uzroci nisu poznati. Najlakše se leči od svih primarnih glavobolja i često je balans između zdravih navika, pronalaženja efikasnih tretmana bez lekova i odgovarajuće upotrebe lekova.

Sekundarne glavobolje – ređi oblik glavobolje

Sekundarne glavobolje su karakteristične po tome što su uzrokovane određenim stanjem koje je dovelo do bola u glavi. 

Sinusna glavobolja

Sinusne glavobolje nastaju najčešće zbog infekcije u sinusima (sinuzitis). Tada, sem bola u glavi, oko sinusa ili u zubima, možete osetiti pritisak oko očiju, obraza i čela, odnosno osetiti da bol pulsira. Sinuzitis se obično pojavljuje nakon virusne infekcije gornjih disajnih puteva ili prehlade, uključuje gustu žutozelenkastu nosnu sluz i oslabljeno čulo mirisa. Glavobolje zbog bolesti sinusa često traju danima ili duže.

Studije su pokazale da većina ljudi koji se obraćaju lekaru zbog sinusnih glavobolja u stvari imaju migrenu. Sinuzitis obično nije povezan sa mučninom i povraćanjem, niti se pogoršava zbog buke ili jakog svetla, što su uobičajene karakteristike migrene, koje najčešće traju od nekoliko sati do tri dana, za razliku od sinusnih glavobolja. 

Zbog toga treba razlikovati migrenu i glavobolje od sinuzitisa, jer se znaci i simptomi dve vrste glavobolja preklapaju. I migrena i sinuzitis glavobolja se često pogoršavaju kada se sagnemo napred. Migrena takođe može biti praćena različitim znacima i simptomima iz nosa, uključujući začepljenost, pritisak u predelu lica i bistar, vodenast iscedak iz nosa. Smatra se da je to zbog uključenosti autonomnog nervnog sistema u napadu migrene. 

Cervikogena glavobolja

Cervikogene glavobolje su sekundarne glavobolje, koje su rezultat degenerativnih promena na vratnoj kičmi, povrede vrata (npr. u saobraćajnim nesrećama, kada vrat ide jako napred, pa nazad, tzv. „whiplash“ povreda), infekcije ili visokog krvnog pritiska. Ipak, cervikogene glavobolje su rezultat strukturnih problema u vratu i često su posledica problema na vratnim pršljenovima. C1-3 pršljenovi su najčešće mesto problema koji dovode do ovih glavobolja. 

Neki ljudi imaju cervikogene glavobolje zbog naprezanja vrata i svakodnevnog sedenternog rada. Treba ih razlikovati od primarnih glavobolja, kao što su migrena i klaster glavobolje, jer mogu da imaju iste ili slične simptome. 

Tipično, ljudi koji imaju cervikogene glavobolje imaju bol u glavi praćen bolom u vratu i ukočenošću vrata, gde određeni pokreti vrata direktno dovode do glavobolje. U većini slučajeva, cervikogene glavobolje se razvijaju na jednoj strani glave, počevši od potiljka i vrata i zrače napred. Ostali simptomi cervikogene glavobolje uključuju bol oko očiju, bol u vratu, ramenu ili ruci na jednoj strani, bol u glavi kod određenih pokreta ili položaja vrata. 

Muškarac se drži za glavu, ispred laptopa

Lekovi za glavobolju – šta raditi kad vas boli glava?

Verovatno većina ljudi primeni neki od analgetika, lekova protiv bolova, koji mogu da se kupe u apoteci bez recepta, tzv. „over the counter“ lekovi. 

Izraz je internacionalni i doslovno znači „preko šaltera“, a razlog zašto treba obratiti pažnju na te lekove je pre svega njihova nekritična upotreba koja, sama po sebi, može dovesti do povećane učestalosti glavobolja i migrena ako se ovi lekovi suviše često uzimaju.

Ublažavanje bola u glavi koji se sporadično javlja

Ljudi najčešće posežu za paracetamolom i aspirinom kada su u potrazi za lekovima za bol u predelu glave, mada je tu i veliki broj nesteroidnih antireumatika, koji su toliko postali odomaćeni da praktično ne postoji čovek koji nije popio brufen, diklofenak, naproksen ili sličan lek iz ove grupe. Ove grupe lekova su često u nekoj kombinaciji, jer su tako delotvorniji. 

Njihove kombinacije se razlikuju od zemlje do zemlje, jer nisu sve supstance svuda na istom režimu. Tako se naši iseljenici, nakon posete Srbiji, retko vraćaju kući bez Caffetina koji predstavlja jedinstvenu kombinaciju tri leka protiv bolova (paracetamola, nesterodinog antireumatika i opijata) i kofeina.

Terapije kod učestalih migrena

Kod učestalih migrena, tretman se deli na akutan (tokom napada) i preventivan, uzimanjem lekova koji bi sprečili ili smanjili frekvenciju migrena, kao i njihov intenzitet. Od lekova koji se koriste u akutnim napadima, osim gorepomenutih nesteroidnih antiinflamantornih lekova i analgetika, koriste se i antiemetici i triptani sa dosta dobrim uspehom

Ipak, treba napomenuti da se glavoblje i migrene mogu pogoršati i suviše čestim uzimanjem lekova za akutne napade, u kom slučaju tretman treba usmeriti ka prevenciji da bi se smanjila upotreba lekova za akutne napade. 

U preventivne svrhe se koriste pre svega antidepresivi, lekovi protiv konvulzija i epi napada, beta blokatori, nekada i botulinus, a od novih lekova monoklonska antitela na peptid povezan sa genom kalcitonina (CGRP). Od svih ovih lekova jedino su CGRP namenski napravljeni za prevenciju migrena. Svi ostali lekovi iz ove grupe se koriste u druge svrhe, pa je primećeno da ponekad imaju pozitivan efekat na učestalost migrena.

Ideja da se antidepresivi koriste u lečenju glavobolje polazi od činjenice da depresiju i anksioznost često prati hronična dnevna glavobolja i poremećaj sna, pa je prirodno uočeno delovanje tricikličnih antidepresiva amitriptilina i nortriptilina. Ipak, da sve nije tako jednostavno, pokazala je upotreba selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, kao što je npr. fluoksetin (svetski poznat Prozac), koji se nije pokazao efikasniji od placeba za glavobolje.

Lekovi protiv konvulzija se koriste nekada i u opštem pristupu, kada su glavobolje jake i ne mogu se zaustaviti na drugi način. Tu spadaju topiramid, gabapentin i valproična kiselina.

Monoklonska antitela na peptid povezan sa genom kalcitonina (CGRP) su prvi lekovi namenski proizvedeni za prevenciju učestalih migrena. To su injekcije koje se daju jednom mesečno i kod velikog broja obolelih broj migrena se prepolovljuje, što bitno poboljšava kvalitet života. Ovi lekovi su namenjeni onima koji imaju najmanje jednu migrenu nedeljno, a najčešće od 8 do 12 migrena mesečno ili kod hroničnih slučajeva koji imaju više od 15 migrenoznih dana mesečno.

Postoje i neinvazivni neuromodulatorni pristupi, kao što je transkranijalna pojedinačna pulsna magnetna stimulacija i neinvazivna stimulacija vagalnog nerva, za koje se misli da mogu da promene obradu signala na nivou talamusa i moždanog stabla, i tako zaustave bol u glavi.

Devojka se drži za glavu

Prirodni lekovi za glavobolju – kako izlečiti bol u glavi prirodnim putem?

Mnogi ljudi koji su iskusili glavobolju i koji se s njom bore ceo život probali su različite alternativne i prirodne tretmane i najmanje što treba reći je da tu treba biti oprezan, jer ne postoje dokazi zasnovani na istraživanju, pa je važno da osluškujete svoje telo i koristite tretman samo ako osetite poboljšanje. 

Verovatno najznačajnija grupa suplementa koja se koristi za preventivno lečenje glavobolje su vitamini i minerali. Pre svega se misli na riboflavin ili vitamin B2, zatim koenzim Q10 i, konačno, na magnezijum. Ovi vitamini se piju svakodnevno kao preventiva kod migrena i pokazuju efekat tokom vremena. Iako magnezijum deluje benigno, nekada je dovoljna jedna doza da bi glavobolja popustila. Probajte neki od direktnih preparata magnezijuma koji se apsorbuju još u ustima. 

Sledeća alternativna metoda koje je popularna i kod nas u i svetu je akupunktura. Iako su neke studije pokazale da akupunktura pomaže u smanjenju učestalosti i intenziteta hroničnih glavobolja, ova metoda još uvek nije prihvaćena od strane klasične medicine, što ne znači da je ne treba probati. 

Masaža može smanjiti stres, ublažiti bol i podstaći opuštanje. Iako njena vrednost kao leka protiv glavobolje nije utvrđena, masaža može biti posebno korisna ako imate zategnute mišiće na potiljku, vratu i ramenima. 

Korišćenje nekih tehnika meditacije, vizualizacije, mindfulnes tehnika itd. može da pomogne u kontrolisanju glavobolje tako što smanjuje stres i promoviše opuštanje. Tokom meditacije postajete svesniji i bolje kontrolišete napetost mišića, otkucaje srca i temperaturu kože. 

Od novih metoda treba spomenuti električnu stimulaciju okcipitalnog nerva preko male elektrode koja se implantira na vratu i koja šalje neprekidne energetske impulse do nerva da bi ublažila bol.

Sigurno da postoji još mnogo alternativnih metoda koje se primenjuju, kao što je, na primer, trepanacija ili otvaranje malog otvora na lobanji koja je opisana prvi put kod Eskulapa, još u staroj Grčkoj. 

Ipak, čini se da je važno da razumemo da glavobolja nije jednostavno stanje i da se svi napori u lečenju nisu pojavili tek tako, nego upravo zbog problema da se bol u glavi kontroliše. Iako ne postoji jednostavno rešenje, mislim da bi i Eskulap bio ponosan na čovečanstvo zbog toga koliko je napredovalo u lečenju najčešćeg razloga zbog kojeg pacijent traži pomoć lekara – glavobolje. 

Promene u stilu života su ipak najlakše i višestruko korisne navike koje mogu da pomognu ne samo kod glavobolja i migrena, nego i za ograničavanje stresa i njegovog negativnog uticaja na naše opšte zdravlje. 

Preporučuju se redovan san, odlazak na spavanje u isto vreme, kao i buđenje, bez obzira na radnu nedelju ili vikend, redovna fizička aktivnost – od šetnje do kardio vežbi, vežbi snage za stomačne i druge mišiće u telu, kao i istezanje. Takođe i ograničavanje napitaka sa kofeinom i zdrava ishrana sa redovnim obrocima bogatim povrćem i voćem. 

Sve su ovo osnove zdravog života, kojima bi trebalo da težimo bez obzira da li to radimo s ciljem lečenja glavobolje ili ne, jer će nam sigurno pomoći da se osećamo vitalnije i zdravije.

Reference. MLA. Harrison’s Principles of Internal Medicine. New York :McGraw-Hill, Health Professions Division, 2018.