zivotno-iskustvo
Treba dobro da razmislimo čime plašimo decu | To sam ja

Treba dobro da razmislimo čime plašimo decu

Nije čudno da se strah, koji je iskonsko osećanje, pojačava kada se uvode neki pojmovi kojima dete ne zna značenje, a zvuče zastrašujuće

Hordeum murinum, lisičji repak ili popino prase je slatka trava roda ječma. Liči na žito, ali nije. Pa u čemu je onda draž i potreba da se o ovoj biljci piše?

Kada smo bili mali, onomad, plašili su nas da će nam se zaglaviti u grlu, ili ne daj bože u stomaku, klas popinog praseta ako ga progutamo. Pre svega, odakle im takva, da ne kažem kakva, ideja o tome da će bilo koje dete gurati u usta nešto poput ove biljke? Potom, bilo je zanimljivo i pomalo apsurdno, jer su nam pokazivali kako se klas popinog praseta pokreće ako ga stavimo između dlanova i polako trljamo njegove spoljne ivice. I zaista, popino prase se „šeta” između dlanova, golica pomalo, što dlanove, što maštu. Ali zaista nisam čula da ga je neko pojeo. Nema polja na kome nema ove trave, deluje malo zapušteno, ali sama biljka nije baš ni najružnija.

Popino prase jeste opasno, ali za pse i mačke

Uplašeno dete u krevetu |  To sam ja

U svakom slučaju, strah od popinog praseta bio je jedan od onih kojima su plašili tadašnju malu decu, a danas odrasle ljude. Popino prase jeste opasno, ali za pse i mačke.

Oni, ipak, nemaju istu količinu razuma koju imaju deca. Onda, sledeće upozorenje odraslih, podjednako besmisleno: nemoj da diraš maslačak jer je bela tečnost koja izađe kada ga ubereš zmijsko mleko. Današnja deca bi rekla „važi”, ali deca pre interneta su verovala da je to jedna vrlo opasna tečnost.

Plašili su, onda, decu mrakom. Mrak je služio i kao kazneno sredstvo: ako ne prestaneš da radiš to i to, ili si uradio to i to, ići ćeš u mračnu sobu. Pitam se koju, kad je većina imala jednu do dve sobe. Ali, nema veze, strah je strah.

Nevaljalu decu mogli su da stave i u bure i da bure zatvore, pa ti vidi šta ćeš. Mogli su i da ih poklone Romima koji bi ih onda odneli negde, ko zna gde.

A bilo je i veštica, koje su vrebale iz mračnijih delova stana, spremnih da šćape nevaljalo dete. Pa onda, čuveni bau-bau (šta li je to bilo, da mi je bar sada znati), koji bi se mogao pojaviti u kritičnom trenutku.

Ako piješ mnogo vode, izrašće ti žabe u stomaku

Čudovišta ispod kreveta | To sam ja

A tek ona deca koja ne bi pojela sve iz tanjira, ili nisu htela da zaspe kada to odraslima odgovara… e njima bi se pretilo time što će im umreti jedan od roditelja, verovatnije majka.

Šta reći za rep koji neminovno raste kada dete srkne kafu?

Ili, nemoj da plivaš tako daleko, poješće te ajkula.

Ili, nemoj da jedeš zelene šljive (a najbolje su), jer će ti operisati slepo crevo.

Kakvo li je to crevo kad je slepo i da li ostala creva dobro vide?

A tek ako pojedeš mnogo koštica od kajsija, snaći će te bolovi u stomaku kakve nikada nisi mogao ni da zamisliš. Jedi spanać od njega ćeš biti kao Popaj. Da li je nekome palo na pamet kako Popaj baš i nije neka slika i prilika na koju bi se deca ugledala? Fali mu malo lepote i možda malo tolerancije u životu. Ako piješ mnogo vode, izrašće ti žabe u stomaku.

I još, ako plačeš, upiškićeš se tokom noći. Šta sad kažete na mali isečak ala i bauka kojima su nas plašili? Možda je vama to sada smešno, ali ondašnjim mališanima nije bilo do smejanja, verujte.

Šta reći za rep koji neminovno raste kada dete srkne kafu?

Uplašena dedvojčica | To sam ja

Kada ovako pogledamo niz iracionalnih stvari kojima se plaše deca, shvatamo kako nije čudno da se strah, koji je iskonsko osećanje, pojačava kada se uvode neki pojmovi kojima dete ne zna značenje, a zvuče zastrašujuće. Navešću primer jednog našeg izvrsnog psihijatra poznatog po beskrajnoj toleranciji, koji je putovao vozom (sećate se kako se putovalo?), a u kupeu je sa njim putovalo jedno nemirno dete.

Kako ništa nije pomagalo da se nestaško smiri, doktor mirnim glasom reče: „Sedi, sad će Inđija.”

I dete sede i ne mrdnu do Beograda. Koliko li je strašna ta Inđija i koje strahote krije u sebi reč potpuno nepoznatog porekla, a zvuči nešto poput karakondžula ili tako nekako.

Valjalo bi da razmislimo čime plašimo decu. Danas su to druge pretnje, ništa manje zastrašujuće od ondašnjih. Kada dete odraste u strahovima i sa njima, lako se njime manipuliše. Pa bar da mu to ne ostavimo u amanet.