Koliko ste altruista?
- 1. Šta je altruizam?
- 2. Upitnik o altruizmu
Verovatno ste mnogo puta čuli kako ljudi oko vas za nekoga kažu da je egoista, a za nekog drugog da je altruista. U ovom tekstu saznaćete šta je altruizam i kako vi stojite u pogledu te osobine.
Šta je altruizam?
U našem jeziku altruizam se često naziva nesebičnošću. Ipak, značenje ovih dveju reči nije sasvim identično. Nesebičnost, zapravo, predstavlja odsustvo sebičnosti, tj. egoizma i stoga čini tek dobru osnovu za altruistično ponašanje. Altruizam ukazuje na konkretno ponašanje i spremnost svesnog žrtvovanja sopstvenih interesa zarad dobrobiti drugih. Dakle, altruizam je aktivan, praktičan oblik nesebičnosti.
Sam termin je još 1830. godine skovao čuveni francuski matematičar, filozof i sociolog Ogist Kont pošavši od latinske reči alter (drugi) kako bi njime opisao princip „živeti za drugoga”.
Biolozi posmatraju altruizam kao ponašanje jedinke koje povećava šanse za preživljavanje ili reprodukciju druge jedinke, uz smanjenje sopstvenih šansi.
Psiholozi altruizam najčešće definišu kao svesno, namerno ponašanje koje donosi dobrobit drugim ljudima ili kao nesebičnu brigu za dobrobit drugih, bez očekivanja direktne koristi zauzvrat, često i na sopstvenu štetu. U psihologiji se dugo vodila rasprava o tome da li ljudi ikada deluju isključivo radi dobrobiti drugoga ili se u pozadini ovakvog ponašanja uvek mogu naći skriveni lični, tj. egoistični motivi.
Teorije o altruizmu
Radi objašnjenja altruističnog ponašanja psiholozi su konstruisali različite teorije.
· Prema hipotezi empatije i altruizma, u osnovi altruističnog ponašanja stoji empatija, ljudska sposobnost da se uživi u potrebe i osećanja druge osobe. Dakle, empatija je motor altruizma, ona pokreće ljude na ponašanje koje povećava dobrobit drugih i olakšava njihovu patnju, bez obzira na ličnu korist od takvog ponašanja.
· Prema teoriji društvene razmene, ljudi nesvesno važu „troškove” (vreme, novac, opasnost) i „nagrade” koje slede zbog pomaganja drugima. Nagrade od altruističnog ponašanja mogu biti spoljašnje (društveno priznanje, zahvalnost, očekivanje uzvratne pomoći) ili unutrašnje (osećaj ponosa, smanjenje sopstvene uznemirenosti zbog tuđe patnje ili izbegavanje osećaja krivice). Altruistično ponašanje je rezultat pobede „nagrada” nad „troškovima” pomaganja.
· Među pristalicama tzv. evolucione psihologije, razvoj altruizma kod ljudi posmatra se kroz srodničku selekciju i recipročni altruizam. Prema modelu srodničke selekcije, altruizam je pre svega usmeren na srodnike, tj. na osobe s kojima delimo gene. Na taj način osiguravamo opstanak tih gena. Prema modelu recipročnog altruizma, altruizam je usmeren i na nepoznate osobe, jer evoluciono „računamo” na uzvratnu pomoć zajednice u kriznim situacijama.
Psihološka istraživanja pokazuju da mnogi situacioni faktori, vaspitanje, ali i osobine ličnosti, utiču na to u kolikoj meri će se ljudi ponašati altruistično. U novije vreme u psihologiji je prihvaćeno da postoji i crta altruizma, tj. da se ljudi međusobno razlikuju po spremnosti da se altruistično ponašaju. Kod ljudi koji spadaju u tzv. ekstremne altruiste (npr. ljudi koji anonimno doniraju bubreg) primećeno je da imaju veću i aktivniju amigdalu, deo mozga zadužen za obradu emocija, posebno straha kod drugih.
Koliko ste skloni altruizmu možete otkriti popunjavanjem ovog jednostavnog upitnika koji su konstruisali psiholozi Čileanskog univerziteta u Santjagu Enrike Manzur i Serđo Olavarietasa.
Shutterstock.com
Upitnik o altruizmu
Kako biste ustanovili u kojoj meri ste vi altruista, na svaku od narednih 9 stavki odgovorite zaokruživanjem samo jednog broja, u skladu s tim koliko često ste to zaista činili u prošlosti, koristeći skalu od 1 (Nikad) do 5 (Vrlo često):
1 = Nikad
2 = Jednom
3 = Ponekad
4 = Često
5 = Vrlo često
1. Donirao/la sam novac u dobrotvorne svrhe.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
2. Donirao/la sam robu ili odeću u dobrotvorne svrhe.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad (Često) (Vrlo često)
3. Dobrovoljno sam davao/la krv.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
4. Pomagao/la sam nepoznatoj osobi da nosi teret (npr. kese, kofere, kolica).
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
5. Pozajmljivao/la sam vredan predmet (npr. alat, kućni aparat) komšiji koga slabo poznajem.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
6. Pomagao/la sam osobi sa invaliditetom ili starijoj osobi da pređe ulicu.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
7. Davao/la sam uputstva ili smernice nepoznatoj osobi na ulici.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
8. Ustao/la sam i ponudio/la svoje mesto u autobusu, tramvaju ili vozu nekome ko je stajao.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
9. Dobrovoljno sam pomogao/la poznanicima oko selidbe ili nekog drugog teškog posla.
1 2 3 4 5
(Nikad) (Jednom) (Ponekad) (Često) (Vrlo često)
Vaš skor altruizma predstavlja zbir svih 9 brojeva koje ste zaokružili.
Ako je vaš skor 18 ili manji od toga:
Vi svakako niste altruista. Pazite, to ne znači nužno da ste „loša” ili „zla” osoba, sebičnjak ili egoista, već samo pokazuje vaš obrazac ponašanja prema drugim ljudima i široj zajednici.
Saosećate li s nevoljama drugih ljudi? Čak i ako saosećate s drugim ljudima, retko to pokazujete. Usmereni ste primarno na sopstvene ciljeve, porodicu i vrlo blizak krug ljudi, dok su potrebe nepoznatih osoba kod vas u drugom planu. Ako vas kojim slučajem dotiču tuđe nevolje, možda biste mogli da razmislite o tome šta je to što vas sprečava da se češće upuštate u nesebično pomaganje drugim ljudima. Moguće je, jednostavno, da ne vidite sebe kao nekoga ko je „dužan” da interveniše u tuđim problemima. Ili se bojite da će drugi iskoristiti vašu dobrotu? Ili verujete da su drugi ljudi neiskreni? Ako radite, idealni ste za poslove gde se podstiče takmičenje ili individualni uspeh, kao što su proviziona prodaja, investiciono bankarstvo i krizni menadžment.
Ako je vaš skor između 19 i 35:
Vi u pogledu altruizma spadate u kategoriju u kojoj je većina ljudi. Spadate u tzv. recipročne ili selektivne altruiste: vaš altruizam je najviše u skladu sa društvenim normama. Najčešće pomažete situaciono. Ipak, vaša nesebičnost nije nasumična već probrana. Spremni ste da pomognete drugima, ali umete i da očekujete uzvratnu pomoć. U stanju ste i da postavite granice: umete i da ne priskačete u pomoć drugima, ako bi to ugrozilo vaše resurse ili planove.
Ako je vaš skor iznad 35:
Vi spadate u tzv. izrazite altruiste. Za vas tuđa patnja nije samo statistika ili „tuđ problem”. Vi prosto ne možete da ignorišete osobu u nevolji, jer osećate tuđu bol kao sopstvenu. Moguće je i da vaš mozak (posebno amigdala) burnije reaguje na znake straha ili tuge kod drugih, što vas goni na hitnu akciju. Pomaganje drugima je deo vašeg identiteta. Ne pravite pri tome razliku između onih koji su vam bliski i nepoznatih osoba. Svet bi bio lepše mesto kada bi svi ljudi bili kao vi. Ipak, ponekad preterujete, i to na sopstvenu štetu. Čuvajte se od iscrpljenosti, nemojte da vam se desi da zanemarite najbliže osobe zbog sagorevanja u pomaganju nepoznatim ljudima. Pored toga, opreznost u susretu sa manipulatorima i prevarantima nikada nije naodmet. Izbegavajte menadžerske pozicije u poslu, to nije ono što vama odgovara.
Na kraju, bez obzira na rezultat koji ste postigli na crti altruizma, dobro bi bilo da imate na umu izreku čuvenog danskog pisca bajki, Hansa Kristijana Andersena:
Ako želite da budete srećni u svetu, onda budite korisni.
Izvor: Manzur, E.,& Olavarrieta S. (2021). The 9-SRA Scale: A Simplified 9-Items Version of the SRA Scale to Assess Altruism. Sustainability, 13(13), 6999.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com