Servis za dečake

Dečaci čije mame su bile mudre da im ne uskraćuju sve radosti odrastanja, uključujući i servis za dečake, danas su odgovorni očevi. Bili su odgovorni i oni pređašnji, ali ovi novi imaju neki poseban šmek

Da nam je neko pre 20 godina pričao o tome kako će neki dečak dobiti servis za kuvanje za Novu godinu, slatko bismo se nasmejale. Ili bismo možda odmahnule glavom, tipa – novotarija napretek, uvek neko nešto izmišlja. E, to je davno prošlo vreme, zaista. Današnje mame su mnogo savremenije od nas. Pošto i devojčice guraju bagere, voze kola na pedale, pucaju iz nekog svemirskog naoružanja – zašto dečaci ne bi imali šporetić, tanjiriće i šoljice? Stvarno, zbog čega? Posebno kad su mali, gledaju šta mama radi, još ako imaju sestricu, gde ćeš veće zabave od muvanja, mućenja, mlaćenja, vučenja za kikice ili „palmicu”, sipanja i prosipanja.

Današnje mame su mnogo savremenije od nas. Pošto i devojčice guraju bagere, voze kola na pedale, pucaju iz nekog svemirskog naoružanja – zašto dečaci ne bi imali šporetić, tanjiriće i šoljice

Oni dečaci koji su danas očevi, a čije mame su bile mudre da im ne uskraćuju sve radosti odrastanja, uključujući i servis za dečake, danas su odgovorni očevi. Bili su odgovorni i oni pređašnji, ali ovi novi imaju neki poseban šmek. Ne mršte se kad menjaju bebi pelene, znaju da naprave kajganu, a da kuhinja ne izgleda kao da je napadnuta napalm-bombom, umeju da skuvaju i neke specijalitete bolje od mama. Peglaju svoje košulje, šetaju decu, vode ih na razne aktivnosti, ali stignu na posao, svoj sport, pivo posle utakmice ili treninga. Obraduju partnerku nenadanim cvetom ili izlaskom koji je ničim izazvan. Planiraju odmore, ne zatežu oko sitnica i nemaju potrebu da dokažu da su bolji. Naučili su da svako od partnera treba da „reguliše” svoju porodicu tako da do sukoba mogućih zaraćenih strana ne dolazi. A sve je počelo servisom za dečake.

Devojčice više ne nose samo roze, ali zato dečaci znaju da na rođendane svojih drugara ponesu roze košulju, onako „šmekersku”, ili roze džemperić. Sjajno im stoji

S druge strane, mnoštvo devojčica zabavlja se igračkama koje su nekada bile namenjene samo dečacima: gura neke bagere, kosilice za travu, automobile koji ispuštaju neverovatne zvuke, rukuju igračkama robotima, nesebične su u deljenju svojih lutaka sa braćom. Malo i oni da voze bebu u roze kolicima, naročito onu koja prestane da plače kad joj se stavi cucla. Malo cucla lutki, malo sestri, malo bratu, malo posla za pedijatre, jer bakterije i virusi jako se raduju ovoj razmeni, tek svima je nekako baš po meri. Devojčice više ne nose samo roze, ali zato dečaci znaju da na rođendane svojih drugara ponesu roze košulju, onako „šmekersku”, ili roze džemperić. Sjajno im stoji.

Došlo je vreme za ukidanje nekih predrasuda onih od 45+, jer biće ipak da su ćerke i snaje u pravu jer se radi o njihovoj, a ne o našoj deci

Konačno dođosmo do onoga što je tema – ravnopravnost. Ako decu od malih nogu, bolje reći od puzanja, učimo da su bate i seke ravnopravne u svemu, da nema ženskih i muških stvari u životu, sem rađanja, a i tu tata često bude prisutan, da su razlike neminovne, ali iziskuju duboko poštovanje i da će drugi prema nama biti onakav kako smo zaslužili.

Ovo poslednje ne bude uvek tačno, ali se tome teži. Ovo bi moglo da liči i na brkanje polnih i rodnih uloga, ali nije. Pre bi bio apel onim mamama i tatama koji nisu dovoljno osvešćeni u ovom pogledu, da svoju decu podižu tako da njihova različitost bude u originalnosti i kreativnosti, a ne u nadmetanju i naturanju moći. Tako od dece, muške i ženske, pravimo odgovorne ljude koji će sutra podizati odgovornu decu.

Kao što smo želele da se poštuje naša reč i volja kada smo vaspitavale našu decu, poštujmo reč i volju njihovih majki

Došlo je vreme za ukidanje nekih predrasuda onih od 45+, jer biće ipak da su ćerke i snaje u pravu jer se radi o njihovoj, a ne o našoj deci. Ko zna koliko predrasuda, ili naučenog ponašanja unosimo u našu komunikaciju s mladim ženama iz naše porodice. Kao što smo želele da se poštuje naša reč i volja kada smo vaspitavale našu decu, poštujmo reč i volju njihovih majki. Neki novi klinci će biti odgovorniji prema razlikama, što će možda uticati i na smanjenje vršnjačkog kinjenja, da ne kažem zlostavljanja, možda podići svest o tome da svi ljudi imaju podjednaka prava, a možda će samo učiniti da se dečaci koji su imali svoj servis zbog toga ponose, a ne stide. Kud’ ćemo više?