Naslovna za tekst o Tom Kruzu.

Tom Kruz preselio olimpijsku zastavu – motorom, avionom, padobranom

Olimpijske igre u Parizu zatvorene su svečanošću u čijem centru je bila holivudska megazvezda Tom Kruz. Performans, u znaku njegovog filmskog serijala Nemoguća misija, počeo je Kruzovim spuštanjem sa vrha olimpijskog stadiona Stad de Frans u Sen Deniju, nastavio se njegovom jurnjavom na moćnom motoru ulicama Pariza. Dobro, scene jurnjave motorom po gradu unapred su snimljene, jer bi u realnom vremenu bile ozbiljno ugrožavanje saobraćaja.

Zatim je Kruz seo u avion i preleteo Atlantik sa olimpijskom zastavom u rukama, da bi se iznad Los Anđelesa spustio padobranom iz tog aviona, a onda i trčao uzbrdo do kultnog znaka Holivuda, koji već decenijama dominira ne samo Los Anđelesom već i mentalnim prostorom većeg dela čovečanstva. Tu je Tom Kruz olimpijsku zastavu predao američkim sportistima, jer će se upravo u ovom gradu, 2028. godine, održati sledeća Olimpijada.

Sam svoj kaskader

Malo koji glumac bi sa Kruzove 62 godine, a neke godine su ipak neophodne da se stekne potrebna globalna popularnost, imao dovoljne fizičke predispozicije za sve ovo. Ali Kruz je već decenijama poznat po tome da u svojim akcionim filmovima sam izvodi sve najriskantnije scene.Tako je sam visio sa spoljašnje strane Burdž kalife, najviše zgrade na svetu, sam je visio iz helikoptera i aviona, izdržao pod vodom nezamisliv broj sekundi i, uopšte, bio sam svoj kaskader.

Iako raspolaže ogromnom fizičkom spremnoću, koja potiče od redovnog vežbanja i kontrolisane ishrane, i urođenom neustrašivošću, Tom Kruz je olimpijska takmičenja koja je gledao u Parizu komentarisao rečima divljenja: „Šta sve moraju da rade vrhunski sportisti da bi postigli veliki uspeh!”

Tom Kruz na tribinama na Olimpijadi u Parizu, 2024. Okružen novinarima.

Tom Kruz na tribinama – 33. Olimpijada u Parizu © A. Ricardo / Shutterstock.com

Sport pod kapom šou-biznisa i politike

Ipak, izbor Toma Kruza da simbolično zatvori 33. po redu Olimpijske igre i plamen prenese sledećem organizatoru najveće svetske sportske manifestacije, ostavlja prostor za sukobljena mišljenja, možda još širi nego što je to učinilo otvaranje.

I na otvaranju Olimpijade u Londonu pojavio se Danijel Krejg kao tajni agent 007, Džejms Bond, i to u društvu tadašnje britanske kraljice Elizabete II, što je samo simbolično potvrdilo da su svečanosti ovog i drugih sportskih događaja spoj šou-biznisa i politike. I baš zbog toga, izbor Toma Kruza postavlja neka pitanja.

Ova globalna megazvezda još pre više od trideset godina javno se deklarisao kao član sajentološke vere ili sekte, kako već ko smatra, i svakako je najpoznatiji njen promoter.

Da li je versko i političko opredeljenje važno?

Možda organizatori Olimpijade izborom Kruza hoće da poruče da im njegovo versko, ideološko pa i političko uverenje i delovanje nije važno, te da su se pri izboru rukovodili samo Kruzovom megakarijerom i planetarnom popularnošću njegovog lika Itana Hanta iz Nemoguće misije. Ili stvar stoji sasvim suprotno: organizatori baš žele da skrenu pažnju na sajentološko opredeljenje izabrane zvezde?!

Ali zapravo, i sa i bez pripadnosti sajentolozima, Tom Kruz svojom celokupnom karijerom, zavidnim medijskim i značenjskim kapacitetom, pravi je simbol željenog spoja sporta i spektakla.

U mladosti, Kruz se opredelio za glumu kad je zbog povrede zaustavljena njegova posvećenost džudou. Do danas je posvećen ekstremnim sportovima, ima diplomu pilota, obožava vožnju motorom, skuba dajving (ronjenje s bocom) i padobranstvo (skydiving). Omiljene igračke su mu motocikli i avioni oldtajmeri.

Nova devojka holivudske megazvezde

Inspirisani Kruzovim pojavljivanjem na OI u Parizu, novinari su ponovo zavirili i u njegov neobičan privatni život. Trenutno nije oženjen, ali se samo u prvoj polovini ove godine njegovo ime vezivalo za tri dame, od kojih je jedna ćerka važnog ruskog oligarha koja živi u Londonu. Prošle godine u priči su bile pevačice Šer i Šakira. Izgleda da je bio u vezi sa sa partnerkom iz filma Top gan: Maverik (Top Gun: Maverick) iz 2022, Monikom Barbaro, koju je preporučio za ulogu Džoan Baez u bigorafskom filmu o Bobu Dilanu. Među Kruzovim devojkama visokog profila bila je i Penelope Kruz sa kojom je živeo od 2001. do 2004, nakon što su zajedno igrali u filmu Nebo boje vanile (Vanila sky) iz 2001.

Nova potencijalna Kruzova partnerka, kantautorka Viktorija Kanal, ima samo 25 godina. Ona je zvezda u usponu. Viktorija nema desnu ruku ispod lakta. Tako je rođena, a u pitanju je genetski uzrokovan sindrom amnionskih brida (ABS). Tom Kruz i Viktorija upoznali su se u junu na rok festivalu u Glastonberiju u Engleskoj, gde Kruz snima osmi nastavak Nemoguće misije, čije je prikazivanje najavljeno za 2025. Kolege iz njenog benda pričaju da su nerazdvojni, a Kruz je napravio presedan i doveo je Viktoriju na set, što inače ne čini. Fotografisali su ih na heliodromu u okolini Londona, a zajedno su išli na koncert Brusa Springstina i posle se družili u bekstejdžu.

Uz zajedničku fotografiju Viktorija je napisala da je on „najslučajniji prijatelj koga je ikada imala”. Ostaje da se vidi da li će to novo prijateljstvo prerasti u nešto više. Tom Kruz nije zakleti neženja, kao što je dvadesetak godina bio Džordž Kluni. Do sada se ženio tri puta, ali njegovi brakovi nisu dugo potrajali. Tom Kruz je jednom prilikom objasnio: „Veze su teške. Moraš da znaš kad stojiš na različitom stanovištu od druge osobe i tada moraš imati snage da se rastaneš.”

Tri braka po pravilima sajentologa

Tom Kruz se ženio tri puta. Njegove bivše supruge su jedna od druge mlađe 11 godina: Mimi je rođena 1956, Nikol 1967, a Kejti 1978. I sve tri su prilično više od njegovih 170 cm.

Prvi put se oženio glumicom Mimi Rodžers, sa kojom se venčao kad mu je bilo 25 godina, a njoj šest više. Razveli su se tri godine kasnije. Ona ga je uvela u sajentološku sektu, kojoj i danas pripada.

Tom Kruz sa Nikol Kidman.

Tom Kruz sa Nikol Kidman © Bart Sherkow/ Shutterstock.com

Potom se oženio lepom australijskom glumicom Nikol Kidman s kojom je snimio tri filma i usvojio dvoje dece, Izabelu Džejn Kruz, koja sada ima 32 godine, i Konora Kruza kome je 29. Njihov razvod iz 2001. Nikol je doživela kao spasavanje iz kandži sekte. Po sajentološkim pravilima, deca su ostala sa Kruzom i sa Nikol godinama nisu održavala nikakav kontakt. Konor, koji je počeo da se i sam bavi glumom, Nikol ne navodi kao svog roditelja, već samo Toma Kruza.

Brak sa Kejti Holms i razvod

Još dramatičniji bio je Kruzov razvod od sledeće supruge, Kejti Holms. Njihova veza počela je idilično. Kruz ju je zaprosio 2005. na Ajfelovoj kuli. Zvanično su se venčali u Los Anđelesu, ali je svadba, uz obred koji je održao sajentološki sveštenik, održana u zamku u Italiji, sa 150 gostiju, među kojima su bili Džon Travolta, Rasel Krou, Ričard Gir, Bruk Šilds, Dženifer Lopez…

Tom Kruz na motoru sa Kejti Holms.

Tom Kruz i Kejti Holms © Tinseltown/ Shutterstock.com

U tom braku Kejti je 2006. rodila ćerku Suri, ali je ubrzo shvatila da joj je život po sajentološkim zakonima nepodnošljiv, kao i da se oštro protivi načinu vaspitanja dece. Kejti je posle razvoda 2012. uspela da dobije starateljstvo nad ćerkom samo zato što je kroz njega prošla uz ozbiljnu logističku podršku svojih roditelja i stručnu pomoć oca advokata.

Ali sada je bio prekinut svaki kontakt između oca i ćerke, što je takođe nekakav sajentološki propis. Suri se takođe bavi glumom i upravo je odlučila da odbaci očevo prezime i da umesto njega koristi svoje i majčino srednje ime Noel (Noelle).

Privatnost i potreba za pripadanjem

Na drugoj strani, postoje mnoge priče o tome kako je Tom Kruz posvećen otac, odan prijatelj i dobar sin i brat. Na primer, jednom prilikom je napustio svečanost dodele Oskara odmah posle otvaranja i otišao kući jer je te večeri bio njegov red da čuva decu, koju je usvojio sa Nikol.

Teško je shvatiti kako je moguće da jedan tako uspešan, bogat i moćan čovek ostaje u sajentologiji, koja mu se tako očigledno meša u privatni život i funkcionisanje porodice i diktira njegove odnose čak i sa rođenom ćerkom. Govoreći o dobrobitima koje je sajentologija imala po njega, Kruz je pominjao i da mu je ona pomogla da se oslobodi disleksije, mada lekari izražavaju sumnju u takvu mogućnost.

Odgovor pre treba tražiti upravo u Kruzovoj psihološkoj potrebi da negde pripada, nastaloj iz emotivnih praznina u ranim životnim fazama.

Od franjevačke škole do Bulevara slavnih

Tom Kruz je rođen 3. jula (ne četvrtog, kako stoji u naslovu jednog od njegovih najpopularnijih filmova – Rođen 4. jula), u okolini Njujorka, kao jedini sin pored tri ćerke u skromnoj porodici inženjera i učiteljice, rodom iz Luisvila u Kentakiju. Zbog očevog posla često su se selili, a kad mu je bilo 12 godina roditelji su se razveli. Majka se preudala, a Tom je bio blizak sa očuhom. O ocu, međutim, nije imao lepe reči. U intervjuima je o njemu govorio kao o siledžiji i kukavici.

Tom Kruz je do 14. godine promenio 15 škola u SAD i Kanadi. Bio je duboko religiozan i 1976. je pohađao franjevačku školu, želeći da postane sveštenik, ali su ga izbacili jer je uhvaćen da pije alkohol.

Majka i očuh, koji je i sam radio u šou-biznisu, podržali su ga u želji da se sa 18 godina preseli u Njujork da bi se posvetio glumačkoj karijeri. Pohađao Neighborhood Playhouse School of the Theatre, i vrlo brzo dobio prvu ulogu u filmu o tinejdžerima Ljubav bez kraja (Endless Love) iz 1981.

Usledila je serija uloga nemirnih, kontroverznih tinejdžera, odakle je Tom Kruz smelo zaplovio u opasnu zonu akcionih filmova. Bio je tražen jer je sam bio svoj kaskader, što je davalo veću realističnost i dodatni kvalitet akcionim filmovima, i doprinelo velikom uspehu filma Top gun iz 1986. godine, koji mu je dao status zvezde i zvezdu u Bulevaru slavnih u Holivudu.

Samurajski kodeks najplaćenijeg glumca

Jedan od mladalačkih uzora bio mu je japanski bušido kodeks: „On je govorio o mnogim stvarima kojima sam težio u svom životu: lojalnosti, saosećanju, odgovornosti, ideji da se osvrnemo na sopstveni život i da preuzmemo odgovornost za sve što smo ikada uradili. Fasciniraju me samuraji i samursjki kodeks i zbog toga sam snimio film Poslednji samuraj iz 2003.”

Bio je dobar i u dramskim ulogama, u filmovima Kišni čovek iz 1988, Nekoliko dobrih ljudi iz 1992. ili Rođen 4. jula iz 1989, gde mu je uloga ratnog veterana koji postaje aktivista protiv rata donela prvu nominaciju za Oskara.

Film Intervju sa vampirom iz 1994. odvodi ga u novi filmski prostor, a novu nominaciju za Oskara osvaja naslovnom ulogom u filmu Džeri Megvajer iz 1996. Sa prosečno 15 miliona dolara zarade po filmu postaje najplaćeniji glumac 1990-ih.

U to vreme napušta svoju posvećenost katoličkoj veri i obelodanjuje svoju pripadnost sajentološkoj organizaciji: „Ja verujem u život. Znam da život dolazi iz srca; bez obzira da li si glumac ili prolaznik na ulici, život ti dolazi. Ono što meni daje sajentologija je oruđe da se s tim nosim, da bolje uživam u svom životu i da mogu da dam bolji doprinos.”

Tom Kruz ništa ne radim polovično

Upušta se u produkciju i osniva producentsku kuću sa Polom Vagner, koja će stati iza projekta Nemoguća misija. Sad je ne samo producent i glavni glumac, već i glavni kaskader. Franšiza Nemoguća misija do sada je zaradila više od tri milijarde dolara. Uz to, prvi je glumac čijih je pet uzastopnih filmova zaradilo 100 i više miliona u Americi: Nekoliko dobrih ljudi (1992), Firma (1993), Intervju sa vampirom (1994), Nemoguća misija (1996) i Džeri Megvajer (1996).

Za film Operacija Valkira dobio je 2007. nemačku Bambi nagradu jer se „pozabavio pričom koju Holivud nikada ranije nije obrađivao” (reč je o tzv. julskoj zaveri nemačkih oficira iz 1944. čiji je cilj bilo ubistvo Hitlera i preuzimanje vlasti). Ne samo da se sav predavao svojim akcionim likovima, vojnicima i junacima koji spasavaju svet, već je maestralno odgirao ulogu rokenrol zvezde u filmu Vreme roka (Rock of Ages) iz 2012. Za tu ulogu proučavao je istoriju rokenrola, učio da svira i peva.

Radio je sa najvećim režiserima, sa Kjubrikom (Širom zatvorenih očiju), sa Spilbergom (Suvišni izveštaj), Skorsezeom (Boja novca), Brajanom de Palmom, Frensisom Fordom Kopolom, Ridlijem Skotom, Robertom Redfordom i mnogim drugim. Objašnjenje možda leži u njegovom stavu:

„Volim ono što radim. Mnogo sam ponosan na ono što radim. I ne mogu ništa da radim polovično, na tri četvrtine, devet desetina. Ako ću nešto da radim, onda idem do kraja.”

Naslovna fotografija © Loredana Sangiuliano / Shutterstock.com