Svima nam treba malo glamura i magije

Čovek par puta u životu sretne kosmički poznate ljude, ali nikad me niko nije tako zbunio i ujedno razoružao, kao ona.

Dan kad sam sedela pored Sofije Loren bio je sunčan. Bile smo obe jako raspoložene.

Ona je primala nagradu za životno delo i putovala je u Rim, a ja sam putovala u Njujork.

Aerodrom u Ženevi se renovirao pa je deo gde su sedeli putnici bio veoma mali. Ulazeći u predviđeni skučeni prostor, glasno sam razgovarala telefonom, ne očekujući susret ove vrste.

Ugledavši je, bacih telefon u tašnu, kajući se što sam glasno govorila. Zanemela sam, iz petnih žila pokušavajući da se setim šta da uradim, a da pokažem svoje poštovanje, oduševljenje, zaprepašćenje.

Takođe, odmah sam odlučila da ne budem „američka obožavateljka” nego kul Srpkinja koja se, „kao normalno”, često nalazi u ovakvim situacijama.

Smestili su me tačno naspram gđe Loren i nisam imala kud, a iskreno, nisam ni želela da gledam u drugom pravcu osim u nju.

Bilo je jutro, bila je u belom kašmirskom kompletu od glave do pete, sa velikim naočarima sa zlatnim okvirom i ne jako zatamnjenim staklima. U sekundi nisam znala da li je pristojno da se osmehnem i priznam da sam oduševljena ovom iznenadnom srećom ili je ipak bolje da samo pristojno gledam (uglavnom) u patos i da ostavim gospođu u svakako zasluženom miru.

Odgovor je došao veoma brzo, kada je gđa Loren umočila svoj kroasan u kapućino i pogledala me pravo u oči. Uputila mi je jedno „dobar dan” na italijanskom, veoma veselim tonom, i nastavila da pije kafu sve umačući taj kroasan u topao napitak.

Obuzeta plaštom iznenadne zbunjenosti, uspela sam da odgovorim klimanjem glave i širokim osmehom. Nisam uspela da izgovorim ni reč.

Susret je trajao dvadesetak minuta, uspela sam da se saberem, shvativši gde ide i da čestitam na nagradi za životno delo u momentu kad je kretala.

Htela sam još da joj kažem da joj se divim na istrajnosti, hrabrosti, lepoti, vaspitanju, da joj kažem da znamo da joj je snaja Beograđanka i da je još više volimo zbog toga. Da joj mi ne zameramo što je imala decu sa tada još nerazvedenim Karlom Pontijem… Svašta sam još htela da joj kažem, ali nisam.

Proslavila je ovih dana 90. rođendan, izgledala je glamurozno i nasmejano.

Za početak jeseni, predlažem i ja umakanje kroasana u kapućino kao dokaz otmenosti i prefinjenosti.

Treba nam svima malo glamura i magije.

Možemo danas flekice sa šunkom i salatu od cvekle, dok gledamo Sofiju Loren sa Marčelom Mastrojanijem u filmu Brak na italijanski način.

I opet sve postane jednostavno i jasno.

Sofija Loren, želimo ti srećan rođendan!