Some picture

Srbija

Upoznaj svoju otadžbinu da bi je više voleo, glasi stara poslovica. Istražujući svoju zemlju, možda ćemo, napokon, i sebe više voleti

Ovo je, najblaže rečeno, ludilo. Svakoga dana, i to po nekoliko puta dnevno, obasipaju nas najnovijim otkrićima o ovom virusu koji je i pacovski, i ljudski, i prenosi se vazduhom, ali i asfaltom, i dodirom, i preko ptica i kućnih ljubimaca, i opet će da dođe. Jedna apokaliptična vest sustiže drugu, i stvarno je teško ostati normalan. U svemu tome, možda nam najstrašnije zvuče predviđanja onih koji, po pravilu, sve znaju iz dobro obaveštenih izvora, da će granice biti zatvorene, i da ove godine, možda, neće biti mora. Da nećemo moći nikuda. Da će ljudi očajavati što neće biti talasa, i bure, i sunčanja i ligeštula, i leskovačkih ćevapa u Budvi, i da će Pefkohori ostati prazan.

I pomislila sam kako, ipak, nije istina da nemamo kuda da odemo! I da i bez mora, ovo leto uopšte ne mora da bude loše. Jer, Srbija je prelepa, iako je skoro uopšte ne poznajemo.

Nije istina da nemamo kuda da odemo! I bez mora, ovo leto uopšte ne mora da bude loše

Đerdapska klisura, čudo od lepote, a usput tvrđava Golubac, Nacionalni park Donji Milanovac, Lepenski vir, Đerdap, Kladovo. Dunav, koji je u nekim delovima širok i veličanstven, kao more. Pa, onda, sva ona riba i čorbe, i slatko od belih trešanja. Za to je potrebno bar četiri dana da se čovek napije te lepote, pogotovo, ako pre toga svrati u Viminacijum i manastir Tumane. A iz Kladova, u Negotin, pa Rajačke pimnice gde iznad sela u kome žive ljudi, postoji selo u kome živi vino i koje izgleda kao minijaturni kameni Kotor. Pa onda Zaječar, Gamzigrad, a onda odatle u Knjaževac, pa na Staru planinu, i Zavojsko jezero. I tamo se jedu obične domaće đakonije, i pije se dobro vino, i može da se vidi Babin zub i da se pešači po svoj onoj lepoti, u kojoj vam se oko nogu zapliću majčina dušica, i bele rade.

A onda odatle, do manastira Temska ne rečici Temštici, pa manastir Svetog Jovana Bogoslova iz 14. veka u Poganovu, na Jermi, a odatle do Sukovskog manastira u kome postoji freska Bogorodice sa krilima, jedinstvena u svetu. I, ljudi nemaju pojma kakva je to lepota! A odatle do Pirota, na peglanu kobasicu i kačkavalj. To bi bila mala tura po istočnoj Srbiji.

A gde je prelepi jug, sa Vlasinskim jezerom i plutajućim ostrvima kakva postoje još samo u Argentini? Ili zapad, sa onim planinama, jezerima, rekama, i orlovima, i šumama, ili sever sa onim nepreglednim nebom i vetrenjačama, i belim vinima? Nema toliko leta, koliko ima Srbije, ja da vam kažem. Jer, za sve radoznale, važi onaj Desankin stih – Srbija je velika tajna.

Tako, ja sigurno ovoga leta putujem po Srbiji.

Upoznaj svoju otadžbinu da bi je više voleo, glasi stara poslovica.

Istražujući svoju zemlju, možda ćemo, napokon, i sebe više voleti!

Comments Icon 10

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Vesna Kocic kaže:

    Draga Mirjana,beskrajno hvala na predivnom tekstu! Verujem da u Srbiji imate veliki broj postovaoca,koji ce krenuti bas ovim putevima koje ste predlozili i tako uciniti,veliko dobro,i sebi i nasoj jedinoj drzavi koju imamo!
    Potvrdjeni ste profesionalno i to necu naglasavati ni nabrajati u cemu sve,ali ovaj tekst-gest….prosto sam,prateci Vas,osecala koliko ste veliki kao osoba,covek,rodoljub!
    Naklon do zemlje od mene.

    Veliki pozdrav,Vesna Kocic.

  2. Nenad kaže:

    Srbija je prelepa. Ovde je dat brz švenk kroz istočnu Srbiju, po svemu biser ove zemlje, ali ni drugi krajevi ne zaostaju. I sve dok sam mogao, profesionalno i amaterski, gazio sam po livadama, kroz šumarke i provlačio se kroz jaruge, odmarao na uzvišicama napajajući oči i dušu plavim nebom, zelenim ćuvicima i dolinama i od žita zlatnim njivama. A kada više nisam mogao, okrenuo sam se njenim urbanim delovima: ranac na leđa, ujutro na voz ili autobus i pravac Valjevo, Šabac, Topola, Petrovac na Mlavi, Jagodina … a uveče nazad, kući. Jedan dan – jedan grad. Kakvih tu tek mesta i objekata ima a znani su uglavnom samo lokalcima. Ima i naširoko poznatih ali nedovoljno očima upijenih u mozak i svest. Eto, mnogi ne znaju da u Šapcu ima tvrđava! A koliko njih zna (a da nisu iz Jagodine ili da nisu iz arhitektonske branše) da u Jagodini postoji čitav blok prelepih stilskih stambenih zgrada koje je projektovao Brašovan kao radničko naselje? Zna li neko (a da nije iz Valjeva i okoline) gde je do pre skoro pola veka bila železnička stanica u Valjevu i kuda je išla pruga do nje? Da li bi neko znao i na osnovu čega da oiviči prostor nekadašnje somborske tvrđave (naravno, da nije iz Sombora i da nije istoričar ili turistički vodič)? Sve se to sazna i doživi kada se putovanjelepo osmisli i pripremi, a danas je to uz pomoć informacija na internetu lakše nego ikada. Onda Srbija postane još lepša, i za oči i za dušu.

    Na žalost, postoji jedna kategorija ljudi za koju je i ovakvo putovanje postalo riskantno, čak i kada zvanično život krene starim tempom. To su svi oni kojima je imuni sistem oslabio (stari, dijabetičari, kardio-vaskularni bolesnici i dr.). Postojaće kliconoše kojima to neće smetati (a to sada, kada nema vakcine, i jeste cilj), naročito sa oslabljenim virusom ali dovoljno jakim da ubije stare i bolesne. Umiraće oni koji više neće moći zbog slabog imuniteta da sede dobrovoljno u kućnom pritvoru ili će od ukućana dobijati sitne podstanare, doduše mali procenat njih ali zato će svako od tih biti 100% mrtav. Kao u onom starom vicu kada predsednik male opštine dobije iz prefekture dopis da izvesti kolika je smrtnost u njegovoj opštini, a ovaj odgovara “Izveštavam poštovanog gospodina prefekta da je smrtnost u našem mestu i dalje jedna smrt po stanovniku”.

  3. Draga Vlaisavljević kaže:

    Lepo to opisaar Mira kao da je pratila moje misli i moja putovanja , prođoh sve te puteve , još da dodam Zapaddnu Srbiju u kojoj ima što da se vidi , ne rodih se u toj lepoj zemlji ali je upoznah od severa do juga i čini mi se da nema mesta u kojem niisam bila . Shvatih da je volim kao što volim sebe , jer uraste i zaroni u njene lepote , njene manasttire i istoriju i postade ponosni građanin te prelepe zemlje, molim sve rođrne u njoj da je obiđu i da je vole bar onoliko koliko je ja volim i ako sam rođena van nje

  4. Aleksandra kaže:

    Uz zahvalnost na potsecanje o lepoti Srbije, mislim da bi stanovnistvo trebalo da procita Vasu knjigu Happy end… kako Vas junak putuje…

  5. Milena kaže:

    Lepo napisano i sve tačno. Bravo!!!

  6. Žaklina Grujičić kaže:

    Samo neka se stvari stabilizuju i da se ponovo slobodno krećemo..a gde ćemo putovati,kašće nam se samo…

  7. Žaklina Grujičić kaže:

    Samo neka se stvari stabilizuju i da se ponovo slobodno krećemo..a gde ćemo putovati,kašće nam se samo…
    Vaša preporuka uvek ima posebnu konotaciju i sigurno će zainteresovati mnoge,jer uliva poverenje..pozdrav!

  8. Ljiljana kaže:

    Obožavam Vas Mirjana…upravo ovih dana razmišljam na isti način!❤️❤️❤️🌹🌹🌹

  9. Li kaže:

    Jeste.veeeeelika tajna i iako sam dosta videla od moje S i ne. I sada nakon ovoga zeljna da pomenute lepote obidjem iako nesto jesam štrpnula mnogo toga jos ima da se vidi,okusi,pomirishe !RADUJEM SE !

  10. Љиљана Стојановић kaže:

    Драга Миро.
    Диван текст…
    Чекамо Вас на ново слатко од беле трешње❤️
    Свако добро!