Some picture

Kuhinja

Istorija se, naime, događa i ponavlja, i u tanjirima

I kuhinja je podložna modnim trendovima. Ukusi se menjaju s novim upoznavanjem sveta – prvo su, od svih tih otmenosti, stigle špagete i parmezan, zatim je došla guščija džigerica i tatarski biftek, kineska hrana, zatim indijski kariji, pa japanski suši, paelje i tortilje, čili kon karne, dimljene ribe, fondi, karpaćo od rozbifa i od tune, kanapei. Zatim su kao novotarije stigli obroci služeni u čašama, ledene čorbe servirane u vidu sladoleda i kulinarske kreacije u stilu Hestona Blumentala. Bilo je divno, bilo je kreativno, bilo je zanimljivo, ali odjednom, posle svih tih prejedanja i grickanja, usledila je neka vrsta novootkrivene jednostavnosti.

Istorija se, naime, događa i ponavlja, i u tanjirima.

Primetila sam da se u Beogradu sve više ponovo otkriva stara, obična, jednostavna kuhinja. Bez kerefeka

Primetila sam da se u Beogradu sve više ponovo otkriva stara, obična, jednostavna kuhinja. Bez kerefeka. Čorbast pasulj sa rebarcima. Ili prebranac. Kupus salata. Ribić na kajmaku. Pire od graška. Takozvana utešna hrana. Hrana koja greje i ugađa. Supa sa domaćim rezancima, i sa knedlama od griza. Tamo gde ima sveže ljute papričice i rakijice, nema danas slobodnog stola.

Pre neko veče bila sam na večeri na kojoj je bila poslužena proja, kozji sir i čvarci. I domaći ajvar. Da, i slaninica se, izgleda, vratila na stolove. Neverovatno je kako se crveno vino dobro slaže s tim ukusima, i kako je, možda i zbog tih poznatih mirisa i ukusa, sve bilo opušteno i divno.

I onda mi je palo na pamet kako smo odrasli na običnoj i jednostavnoj hrani. Večerali smo prženice i sir. Nisam pravila prženice, ne pamtim. Nismo imali tostere, ali bajati hleb nije se bacao – sećam se popare sa sirom koji se rasteže kao žvaka. I voleli smo rezance sa sirom. Ili sa orasima i šećerom. I flekice sa kiselim kupusom. I umesto čokolade, mutili smo žumance sa šećerom. I, kao klinci, obožavili smo „hleba, putera i pekmeza od šljiva sa ljuspicama”. I kačamak sa kiselim mlekom. I palačinke. Na tome smo odrasli, na neki način – od toga smo napravljeni.

I, pada mi na pamet jedna, u stvari, romantična misao. Ako se na naše stolove, u našim kućama, ili u kafanama, svejedno, vraćaju ukusi detinjstva, utešna hrana iz mamine kuhinje, mirisi nekadašnjeg spokoja i jednostavnosti, da li to predstavlja neki mali dobri znak, da će i porodica, ponovo ući u modu?

Comments Icon 14

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Sanja kaže:

    I dalje citam Miru,nepretencioznu.Ali sam odustala od nekad sirokih poziva mnogima za koje sam verovala da su prijatelji.Vise ne zovem kod mene kao pre da uverim i ubedim te laznjake od “prijatelja” kako i sad ima tog pekmeza od sljiva,kajsija,rostilj u dvoristu na obicnim grancicama,jednostavno se ne trudim da zadobijem vise te mrvice prijateljstva koje ,vidim, tako lako nestaju.Zaista sam se trudila da odrzim prijateljstva,nisam bila cicija,nisam opterecivala svojim brigama.A bilo ih je.Ako treba sve sama da guram-OK, razumela poruku.I ovaj tekst.

  2. Smilja kaže:

    Bravooo😀😀Tako jednostavno i optimistički…svaka čast😀😀😀

  3. dragica gavrilović kaže:

    Ostaje nam da se nadamo da hoće.

  4. Lun LU kaže:

    Da Draga nasa ….najlepse su bile kafane nase sa domacom hranom.Najvise mi se dopada nasa hrana je genijalna i ovi stranci su naravno pokarli recepte ;kakva pavlova torta….hahah…to je puslica torta, najlon torta…suskava torta ….krempite, sampite …a oni su kao uvek *lopovcine * teleca corba , pileca ,pihtije, pohovan mozak, beli bubrezi ….ma oni to mogu da sanjaju ….moj tata je donosio gusciju dzigericu i pastetu iz Vojvodine kad smo bili bolesni …..ma …ajde bre !!!

  5. Mira kaže:

    Divan tekst, nadam se da cemo se vratiti starim dobrim stvarima koje smo nevjerovatno lako odbacili. Mirjana, hvala na prici, odlicnoj kao i uvijek.

  6. Violeta kaže:

    Draga Miro, volim Vas! Volim ono sto pisete, ono sto zapazate, ono sto nam dajete. Imate veliko srce i plemenitu dusu.
    P.S. Videla sam Vas letos na pesackom prelazu. I toliko ste pozitivni i lepi😊. I super Vam je haljina, duga, na sitne kvadratice, plavo-bela.

  7. Gordana kaže:

    Obožavam Mirjanu i njene kolumne! Vrate me u život! ❤️

  8. Mirjana kaže:

    Ako oba roditelja budu trcala za novcem koji ce grcevito prikupljati da podmire nasusne potrebe cetveroclane porodice , nema nista od porodicnog astala ili stola ili trpeze… A lijepo bi bilo vratiti kult porodicnog rucka. Bez mobilnih, tv i tisine dok traje rucak. Zato sto topla juneca, pileca supa ili corba od povrca, musaka od krompira ili patlidzana sa zelenom salatom… i palacinke sa pekmezom od sipka ili snel nokle.. ne prijaju bez tihih komentara o jelu i dogovora sta ce ko vecerati😀

  9. Ljiljana Nedeljković kaže:

    Divan tekst, kao što smo i navikli da pišeš, draga Miro. Otprilike smo istih godina i mnogo mi je blisko sve o čemu pričaš i pišeš i obožavam da te slušam, gledam i čitam tvoje knjige i kolumne. Iz Šapca sam, udata, majka dvoje dece (toliko se radjalo osamdesetih), a skoro sam postala i baka. Kao mlada domaćica sam prihvatala sve novotarije koje si nabrojala u kuhinji. Kupiti, a ne praviti domaće – bio je znak prestiža, da mogu, da imam para. A onda moj sin u tegli džema od jagoda nađe 2 plastične perle. Od te 1987. godine u mojoj kuhinji se svake godine pravi pekmez od šljiva, džem od kajsija, marmelada od višnje, trešnje i maline, ajvar od pečene paprike, turšija, barene paprike i krastavčići. Naravno i kiseli kupus. Vidim da se ovih zadnjih godina sve to vraća na velika vrata, jer me zovu stare prijateljice i traže recept. Bila sam u radnom odnosu kod poslodavca, a od 1994. suprug i ja imamo svoj mali porodični biznis koji nam je omogućio malo lagodniji život: da letujemo svake godine, da ozidamo kuću, omogućimo deci da završe fakultete, dobiju svoj posao (u prosveti su oboje) i žele da naslede naš posao. Nije bilo lako, ali sam uspela, odnosno, uspeli smo suprug i ja da održimo porodicu na okupu i u vreme inflacije, i bombardovanja i svih previranja u ovoj državi. Stavili smo ljubav prema bližnjem na prvo mesto i nismo dozvoljavali da deca vaspitavaju nas, nego smo mi vaspitavali decu!

  10. Svetlana kaže:

    Pa divan tekst kao i uvek. Hvala Mirjana B. M. 👏👍

  11. Vesna Ranitovic kaže:

    Ima onih čije zivote nije promenilo ni vreme ni novac, uzivaju sa svojim porodicama uz przenice, kupus salatu, pasulj, dzemove i ostala prosta jela, srecni i puna srca.

  12. Svetlana kaže:

    Sjajno

  13. Svetlana kaže:

    DA, želim da verujem u to👍😊

  14. silvana kaže:

    Draga Miro,
    Secam Vas se jos kao devojcurka kako potpeticama kuckate plocnikom kroz Vojvode Dobrnjca ,Budimsku..i kako jos tada zustro objasnjavate svoja ubedjenja.Niste odustali od sebe ,,od duha Beograda,od pripadnosti tom gradjanskom sloju koji se negde potopio ,pustajuci da elitizam postane sinonim za jeftino ,nistavno ,materijalno..Postujem sve sto je afirmativno,kriticki umesto kritizantski.Strah me je ovog muka,ovog uvodjenja ,ne evropskih vrednosti,vec svega dekadentnog i sve te americke bizuterije.Ameri su pokupili iz Evrope sve sto vredi,preradili u svojim jeftinim masinama i sada to smece mi halapljivo uvozimo.Hvala Vam na neodustajanju!