Karantin

Tako malo veština imam, a tako me sve zanima. Ne mogu da razumem da bilo kome, bilo kada, može da bude dosadno. U pokretu, ili zatvoren u četiri zida, čovek uvek bar može da uči

Nije mi teško pala ova izolacija. Na neki način, ja sam pomalo stalno u izolaciji, kao i svi drugi ljudi koji rade od kuće, ali sada sam pomislila kako smo vreme i ja oči u oči, i kako u tome ima izvesnog izazova.

Otvorila sam Jutjub, i naučila da igram sambu. Nisam baš kao Natalija i Ivica, ali vežba čini čuda, a uz to, muzika je fenomenalna i podiže raspoloženje.

Naučila sam da pravim čapatu, i boraniju na kineski način, kao i Kjoto kajganu.

Otvorila sam Jutjub, inaučila da igram sambu. Nisam baš kao Natalija i Ivica, ali vežba činičuda, a uzto, muzika je fenomenalna i podiže raspoloženje.

Uzela sam papir za uvijanje poklona, i po uputstvima učim da sama napravim kroj za bluzu.

Skratila sam porube na dvema haljinama, a nameravam da usavršim svoje krojačke veštine.

Videla sam da stare cipele mogu da se ukrašavaju akrilnim bojama, da od starih džempera mogu da se naprave nove majice, da police mogu i bez šmirglanja da se farbaju, da perle mogu da se nižu i na tanku žicu i da se od njih prave ukrasi, minđuše i privesci, kao i da ideje za broševe na klips nemaju granice kada je reč o cipelama.

Shvatila sam kako se kroji kimono, i videla kako je divno kad se veze, ili štrika, pomislila sam kako bih mogla da izvezem perlice na jednu haljinu, a onda sam videla kako je lako presvući fotelju – jedini problem mi je bio što u isto vreme na Jutjubu nisam mogla da služam džez, popravljam svoj zaboravljeni francuski i pratim dokumentarni program o životu Hasida.

U međuvremenu, malo sam radila plankove, pa sam gledala japansku masažu lica, koju sam odmah primenila, zatim sam široko otvorenih očiju gledala reportažu o Carskom selu, nadomak Sankt Peterburga, pa sam se vratila pisanju, čežnjivo gledajući u knjigu koju sam kupila pre neki dan i koju nisam stigla ni da otvorim.

Jer, toliko toga ima zanimljivog, inspirativnog, zadivljujućeg i začuđujućeg na ovom svetu, a o čemu tako malo znam. Tako malo veština imam, a tako me sve zanima. Ne mogu da razumem da bilo kome, bilo kada, može da bude dosadno. U pokretu, ili zatvoren u četiri zida, čovek uvek bar može da uči.

Nemam alat za presvlačenje fotelja, ni za vez, nemam ni igle za štrikanje, ali dan mi je kratak za sve što bih želela da vidim i naučim. Toliko toga ne znam, i ne umem. I u izolaciji, ja se fantastično zabavljam.

Život je genijalan za one koji su spremni da uče, i pakao za one koji misle da sve znaju.