Sportistkinje trpe zlostavljanje na mrežama zbog izgleda
Sportistkinje manje zarađuju, ali su otvorene prema svojoj seksualnosti i zadovoljne stalnim napretkom ženskog sporta
Sportistkinje manje zarađuju, trpe zlostavljanje na socijalnim mrežama, ali su otvorene prema svojoj seksualnosti i zadovoljne su stalnim napretkom ženskog sporta – ovaj rezime odnosi se na sportistkinje Velike Britanije, koje su treći put anketirane (2013, 2015. i 2020) od strane BBC-ja, najuticajnijeg javnog servisa na svetu.
Pitanje je kakve bi odgovore dobili u sličnoj anketi u Srbiji.
Anketa ima mnogo značajnih zaključaka, ali čini se da su četiri dominantna.
Žene u sportu zarađuju manje
Ono što me uvek iznenađuje jeste nejednakost u zaradama, u 21. veku, između muškaraca i žena, za isti posao. Pri tome, ne mislim na elitna takmičenja, već na sveukupnu aktivnost žena u jednoj oblasti kao što je sport. Najnovije istraživanje BBC Elite British Sportswomen’s (anketa je bila anonimna, upitnik je elektronskim putem dobilo 1.068 sportistkinja u 39 sportova, a odgovorilo je 537) pokazalo je da 84 odsto ispitanica prima neadekvatne novčane nagrade u poređenju sa sportistima.
Iako značajna većina sportistkinja (48 odsto) radi s punim radnim vremenom, zarada je nedovoljna, u poređenju sa sportistima. Upitane da navedu svoj godišnji prihod od sporta – 34,5 odsto navele su da ne zarađuju ništa, dok je 25,3 odsto reklo da zarađuje manje od 10.000 funti, a samo 1,7 odsto rekle su da zarađuje manje od 100.000 funti godišnje. Nagradni novac predstavlja mali ili nikakav prihod za gotovo sve sportistkinje. Inače, GDP po glavi stanovnika u Engleskoj je 32.000 funti.
Upitane da navedu godišnji prihod od sporta – 34,5 odsto sportistkinja navelo je da ne zarađuju ništa
Uznemiravanje na socijalnim mrežama
Na temu medijskog izveštavanja – 85,1 odsto ispitanica reklo je da mediji ne čine dovoljno za promociju ženskog sporta, iako 93,4 odsto njih smatra da se pokrivenost poboljšala u posljednjih pet godina. Ipak, 86,2 odsto je reklo da misli da mediji različito izveštavaju o muškom i ženskom sportu.
Međutim, ono što su posebno istakle je „troling” na društvenim medijima (ili postavljanje uznemirujućih sadržaja), što je bitno uticalo na skoro trećinu elitnih britanskih sportistkinja. One su detaljno opisale zlostavljanja koja su pretrpele na mreži, objašnjavajući ih porukama o svom izgledu i seksualnim primedbama koje dovode u pitanje njihovo pravo na bavljenje sportom.
Broj ispitanika koji su zlostavljani putem interneta udvostručio se otkako je BBC poslednji put sproveo istraživanje o tom pitanju 2015. godine. Predmet zlostavljanja upućen sportistkinjama bio je povezan sa izgledom i sportskom sposobnošću, i često se završavao savetom da se „vrate u kuhinju”. Tako je jedna sportistkinja dobila sliku grba svog kluba prepunog daski za peglanje.
Čak 86,2 odsto ispitanica smatra da mediji različito izveštavaju o muškom i ženskom sportu
Otvorenost prema seksualnosti
I pored toga, britanske sportistkinje su otvorene prema svojoj seksualnosti. Samo minimalan broj njih (6,5 odsto) kaže da je seksualnost negativno uticala na njihove sportske aktivnosti ili da njihova seksualnost predstavlja značajan faktor u sportu kojim se bave.
Uprkos očiglednom napretku u britanskom ženskom sportu, seksistički stavovi i dalje prevladavaju. Više od 60 odsto anketiranih kaže da navijači očekuju drugačije ponašanje od sportistkinja, a 65 odsto doživelo je seksizam u svojim sportovima. Samo 10 odsto anketiranih žena kaže da su se osećale dovoljno sigurno da prijave seksizam.
Posebno je pitanje o transrodnim pravilima u sportu, i dok 15 odsto njih smatra da su pravila fer, dotle 15 odsto kaže da nisu, a najveći broj – 57,9 odsto kaže da ne zna.
Ministar za sport Najdžel Hadlston rekao je za BBC Sport: „Poslednjih nekoliko godina došlo je do fantastičnog napretka u ženskom sportu koji je počeo da dobija profil kakav zaslužuje. Međutim, apsolutno je neprihvatljivo da se ta vidljivost podudara sa porastom zloupotreba koje trpe sportistkinje.”
Samo 10 odsto anketiranih kaže da su se osećale dovoljno sigurno da prijave seksizam
Krizu izazvanu Korona virusom više će osetiti ženski sport
Mnogi ženski sportovi ostvarili su značajan napredak u 2019. godini, ali postoji bojazan da će kriza zbog korona virusa najteže pogoditi ženske lige i takmičenja, koja su i u prošlosti bila nedovoljno finansirana u poređenju sa muškim.
Postoji bojazan da će kriza zbog korona virusa najteže pogoditi ženske lige i takmičenja, koji su i ranije bili nedovoljno finansirani
Olimpijska pobednica Denis Luis rekla je da se ženski sport „zanemaruje” u procesu oporavka od korone: „Očigledno je da u vreme krize pređete na ono što znate, a čini se da su ljudi koji donose odluke pretežno muškarci, pa je normalno da pokušavaju da sačuvaju ono što veruju da je njihova imovina”.
I druge sportistkinje pokazale su zabrinutost zbog uticaja korona virusa na ženski sport – 20,3 odsto izjavilo je da su „izuzetno zabrinute”, dok je 61,8 odsto odgovorilo da su „zabrinute” ili „pomalo zabrinute”, a samo 7,8 odsto je reklo da „uopšte nisu zabrinute”.
Međutim, možda je umesto zaključka važnije reći – 64,1 odsto sportistkinja navelo je da se neće odreći sporta zbog finansijskog uticaja pandemije korona virusa i da veruju da će ženski sport opstati.