Gospodar muva

Da živimo u jezivo vreme, ne treba nikom dodatno objašnjavati. Ipak, ludilo dostiže neverovatne razmere, a strašne vesti samo sustižu jedna drugu. Nažalost, u ovim pričama deca nisu samo žrtve nego i vinovnici užasa.

Tragedija dečaka iz jednog mesta u Srbiji, koga je silovao drug iz škole, i u to prostorijama osnovne škole u koju obojica idu, i sve to u prisustvu nekolicine drugova koji su to gledali i navijali, nije samo tragedija tog deteta i njegove porodice, to je tragedija čitave ove zemlje, ogrezle u buci i besu, u mržnji, podelama i totalnom moralnom sunovratu, čijih razmera verovatno uopšte nismo ni svesni. Da užas bude veći, razredna ove dece pokušala je da zataška slučaj.

Ne može a da se normalnom čoveku ne prevrne stomak na ovu priču. Kako smo do ovoga došli? Ne postoji nijedna tema iz našeg javnog života, a da nije neizbežni začin ovoga užasa. Nasilje, kao model ponašanja, poput mokre i tamne fleke svakodnevno se širi po naslovnim stranama, društvenim mrežama, po ulicama. Od rijalitija, TikToka do politike. Ponižavanje drugog, bolesna i neprestana upotreba seksualnog diskursa na javnoj sceni, rušenje svakog autoriteta – od autoriteta roditelja, nastavnika, bilo kog starijeg i s druge strane – beskrupulozno rušenje dostojanstva drugog. Strah, pokvarenost, bes, mržnja, kao i dvostruki standardi i orkestrirana slabost pojedinca – zar to nije ono što danas gledamo na svakom koraku? Nastavnica koja je pustila silovano dete da samo ide kući, i pravila se kao da se ništa nije dogodilo, samo je morbidan i užasan dodatak ovoj priči.

Ali pitanje svih pitanja glasi – kako smo stigli do ovakve dece?

Onaj mali monstrum pobio je svoje drugove i drugarice i čuvara u osnovnoj školi, ovaj je silovao druga. Kako smo stigli do ovakvih zveri koja su, je l’ te, „naša deca”? Kako je moguće da je detinjstvo postalo podijum za „Odu ogavnom”?

Našu decu napravili smo mi.

I ubice i silovatelje, i one klinke koje nude svoje seksualne usluge u klipovima na društvenim mrežama, i one klince koji po ulicama pokazuju srednji prst nekim penzionerima, i one kojima ne pada na pamet da u gradskom prevozu ustanu i ustupe mesto bakama i dekama. Obesni roditelji koji na roditeljske sastanke umalo da dolaze sa advokatima, očevi i majke koji svojoj deci ne postavljaju nikakve granice, ućutkani učitelji, politizovana škola, dvostruki standardi za „vaše” i „naše” u svim medijima. Rečju, totalno rasulo.

Gospodari muva.

Koliko nisko smo pali: Naši novi zlikovci su maloletni.