Ženski rekordi

Mnogi ženski rekordi iz prošlog veka još nisu oboreni, što nije slučaj kod muškaraca. Ipak, pored svih razlika, rezultati žena uporedivi su s muškim, i podjednako su uzbudljivi

Pre 22 godine napustila nas je Florens Grifit Džojner, ali ostali su njeni neverovatni rekordi. I danas joj niko nije ni blizu na trkama od 100 i 200 metara. Kada gledate pobedu na 100 m, gde ostavlja protivnice za desetak metara, deluje nestvarno. Mnogi su komentarisali da je to sigurno rezultat dopinga, što ne može da se dokaže, pa zato mislim da njene rekorde ne treba dirati, jer Florens Grifit Džojner je legenda.

Između muškaraca i žena postoje značajne razlike u veličini i sastavu tela, ali i u nekim funkcionalnim karakteristikama

I nije samo ona. Mnogi drugi ženski rekordi iz prošlog veka nisu oboreni, što nije slučaj kod muškaraca.

Disciplina	Vreme – neoboren rekord	Ime i prezime	Zemlja	God.	Vreme – neoboren rekord	Ime i prezime	Zemlja	God.
100 m	10,49	Florens Grifit Džojner	USA	1988	9,58	Usain Bolt	JAM	2009
200 m	21,34	Florens Grifit Džojner	USA	1988	19,19	Usain Bolt	JAM	2009
400 m	47,60	Marita Koh	GDR	1985	43.03	Vajde van Nikerk	RSA	2016
800 m	1:53,28	Jarmila Kratohvílova	TCH	1983	1:40.91	David Rudiša	KEN	2012
1000 m	2:28, 98	Svetlana Masterkova	RUS	1996	2:11.96	Noah Ngeni	KEN	1999
Maraton	02:14:04	Brigid Kosgei	KEN	2019	1:59:40.2	Eliud Kipčoge	KEN	2019

Fiziološke razlike između žena i muškaraca su osnovni uzrok manje uspešnosti žena, posebno u sportovima u kojima se rezultati izražavaju sekundama i metrima. Svetski rekordi žena u atletici i plivanju slabiji su za 7–13 odsto u odnosu na svetske rekorde muškaraca.

Između muškaraca i žena postoje značajne razlike u veličini i sastavu tela, ali i u nekim funkcionalnim karakteristikama.

Aerobna sposobnost žena je za 20–30 odsto niža nego kod muškaraca. Ovo je pre svega uslovljeno većim procentom masti u sastavu tela

Aerobna sposobnost

Aerobna sposobnost žena je za 20–30 odsto niža nego kod muškaraca. Ovo je pre svega uslovljeno većim procentom masti u sastavu tela (25–27 odsto) u odnosu na muškaraca (15–17 odsto). Jer kada se VO2 max umesto na kilogram telesne mase, obračunava na kilogram bezmasne telesne mase, ne postoje razlike u VO2 max muškaraca i žena sličnog stepena treniranosti. Snižene vrednosti koncentracije hemoglobina kao i koncentracije gvožđa, zbog gubitka krvi tokom menstruacije, doprinose daljem smanjenju kapaciteta krvi za prenos kiseonika, što dodatno snižava takmičarsku sposobnost žena u sportovima izdržljivosti.

Mišićna snaga

Još veća razlika je u mišićnoj masi muškaraca i žena. Do pune zrelosti, žene imaju samo 50 odsto mišićne mase gornjih i 65–75 odsto mišićne mase donjih ekstremiteta muškaraca. Međutim, razlika u odgovoru na trening snage nije velika. I kod žena ovakav trening izaziva hipertrofiju mišića, mada je ona manje izražena nego kod muškaraca.

Žene imaju slabije ligamente i manju gustinu kostiju. Kod njih se registruje veća sklonost osteopeniji i osteoporozi (smanjenje gustine kostiju). Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta su 2–10 puta učestalije, takođe su češće povrede patelofemoralnog zgloba kolena i ramena, ali i deformiteta kičme, pre svega skolioze.

Menstrualni ciklus

Tokom različitih faza menstrualnog ciklusa nisu utvrđene promene u aerobnom kapacitetu, anaerobnim sposobnostima, takmičarskoj sposobnosti i učestalosti povređivanja. Zato ne postoje razlozi za ograničenja vezana za treninge i takmičenja u bilo kojoj fazi menstrualnog ciklusa.

Ne postoje razlozi za ograničenja vezana za treninge i takmičenja u bilo kojoj fazi menstrualnog ciklusa

Kod nekih žena značajan problem je pojava tzv. premenstrualnog sindroma (PMS). Simptomi se pojavljuju manje ili više redovno u drugoj polovini ciklusa. Mogu da budu ozbiljni u meri da utiču na životni stil, raspoloženje, takmičarsku sposobnost i sklonost povređivanju. Najzastupljeniji su fizički i emocionalni simptomi. Od fizičkih simptoma najčešći su: glavobolja, zamor, bolovi u zglobovima i mišićima, smanjen ili povećan apetit, a od emocionalnih – depresivnost, anksioznost, potištenost, smanjena koncentracija i snižena efikasnost.

Termoregulacija

U poređenju s muškarcima, žene imaju veću površinu kože u odnosu na telesnu masu. Manje se znoje i imaju viši prag početka znojenja. Zbog veće količine telesne masti, telesna temperatura u toplim uslovima više im se povećava, i u mirovanju, i tokom vežbanja. Shodno tome, ženama ne odgovara fizička aktivnost na suvom, toplom vremenu, dok su u prednosti u uslovima snižene spoljašnje temperature.

I pored svih razlika, rezultati žena uporedivi su s muškim, i podjednako su uzbudljivi. Za kraj, zanimljivo je poređenje rekorda srpskih atletičara i najboljih ženskih rezultata.

Disciplina	Vreme – neoboren rekord	Ime i prezime	Zemlja	God.	Vreme – neoboren rekord	Ime i prezime	god.
100 m	10,49	Florence Grifit Džojner	USA	1988	10,33	Slobodan Branković	1993.
200 m	21,34	Florence Grifit Džojner	USA	1988	20,74	Mladen Nikolić	1984.
400 m	47,60	Marita Koh	GDR	1985	45,3	Slobodan Branković	1990
800 m	1:53,28	Jarmila Kratohvílova	TCH	1983	01:44,8	Slobodan Popović	1988
1000 m	2:28,98	Svetlana Masterkova	RUS	1996	02:18,9	Slobodan Popović	1989
Marathon[b]	02:14,04	Brigid Kosgei	KEN	2019	02:13,57	Borislav Dević	1995