Pravda za Botaničku baštu ili mora li baš svako lepo mesto da postane bina

Nedavno sam ponovo bio na koncertu u Botaničkoj bašti Jevremovac. Ne znam ni koji mi je po redu. Volim koncerte, a priznajem i da je teško pronaći lepšu scenografiju u Beogradu – stari staklenik, krošnje drveća, svetlost koja prolazi kroz lišće, muzika i ljudi svuda oko vas.

I upravo zato koncerti u Botaničkoj bašti jesu posebni. Ali nedavno sam, umesto bine, više gledao biljke. Neke su bile samo nekoliko metara od mase ljudi. Veliki staklenik bio je obasjan intenzivnim plavim i zelenim svetlom. Bas se osećao gotovo pod nogama. Hiljade ljudi prolazile su stazama, stajale na travi, razgovarale, igrale.

I prvi put sam se zapitao: Kako je biljkama? Znam da pitanje zvuči detinjasto. Biljke nemaju mozak, nemaju nervni sistem kakav imamo mi i nema naučnog osnova da im pripisujemo ljudska osećanja. Ali iz toga nikako ne sledi da biljke ne registruju ono što im radimo. Naprotiv.

Biljka nije dekoracija

Savremena biologija je poslednjih decenija znatno promenila našu predstavu o biljkama. One reaguju na svetlost, temperaturu, dodir, pritisak, gravitaciju i hemijske signale. Reaguju i na mehaničke vibracije. Nova oblast istraživanja, phytoacoustics, proučava kako zvuk i vibracije mogu uticati na biljke. Najnoviji pregled iz 2026. opisuje potencijalne mehanizme koji uključuju deformaciju ćelijske membrane, mehanosenzitivne jonske kanale, ulazak kalcijuma u ćeliju, stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta, promene u fitohormonima i ekspresiji gena.

To, naravno, ne znači da drvo „sluša koncert”, a još manje znači da možemo tvrditi da mu se koncert dopada ili ne dopada. Upravo suprotno: jedan veoma interesantan rad iz 2026. upozorava da je racionalnije govoriti o mehanotransdukciji vibracija nego o nekakvom „sluhu” biljaka. Postoji dosta zanimljivih eksperimenata, ali još mnogo metodoloških problema i otvorenih pitanja. (1)

I zato ne znam da li je muzika koju sam slušao na koncertima štetila biljkama oko mene. Ali znam nešto drugo – nemamo pravo da pretpostavimo da na njih nema nikakav uticaj samo zato što ne mogu da ustanu i odu.

Artificial light at night

Dok sam fotografisao staklenik, nešto mi je bilo još upadljivije od zvučnika. Svetlo. Čitave krošnje i staklenik bili su okupani intenzivnim veštačkim svetlom. A svetlost za biljku nije dekoracija. Ona je informacija. Biljke koriste svetlost ne samo za fotosintezu već i kao signal kojim regulišu dnevne i sezonske ritmove: kada će otvoriti cvet, kada će rasti, kada će ući u mirovanje.

Sve je više dokaza da „artificial light at night – ALAN”, odnosno veštačko noćno osvetljenje, može da poremeti te procese. Studije pokazuju promene vremena otvaranja i zatvaranja cvetova, klijanja i cvetanja, a kod nekih vrsta sezonsko pomeranje cvetanja bilo je duže od deset dana.

Ali nisu samo biljke u ovoj priči. Noć pripada i insektima. Veštačka svetlost može poremetiti ponašanje noćnih oprašivača i odnose između biljaka i njihovih oprašivača. Problem je dovoljno ozbiljan da je 2026. objavljen čitav naučni pregled posvećen tome kako svetlosno zagađenje utiče na noćne oprašivače. Eksperimentalni radovi pokazuju i da efekti noćnog osvetljenja mogu da se prenesu na interakcije biljaka sa dnevnim oprašivačima sledećeg dana. (2)

Zbog toga pitanje možda nije: Da li biljkama smeta koncert? To je previše pojednostavljeno. Pravo pitanje je: Da li znamo kakav ekološki trag ostavljaju veliki noćni događaji u prostoru koji je napravljen prvenstveno da čuva biljke?

Botanička bašta nije park

Tu dolazimo do nečega što sam, priznajem, i sam često zaboravljao. Jevremovac nije samo lep gradski park u kojem slučajno ima mnogo biljaka. To je naučna institucija.

Botanička bašta osnovana je još 1874. godine na predlog Josifa Pančića. Kralj Milan Obrenović je 1889. Velikoj školi poklonio svoje imanje, nešto više od pet hektara, upravo za potrebe Botaničke bašte. Današnji veliki staklenik nabavljen je već 1892. godine i tada je bio među najvećim i najlepšim u ovom delu Evrope.

Bašta danas čuva izuzetne kolekcije. Između ostalog, poseduje najveću svetsku kolekciju mahovina u kulturi, kolekcije algi, gljiva i bakterija i jednu od najvećih botaničkih biblioteka u ovom delu Evrope. Godišnje je poseti više od 100.000 ljudi. A od 1995. godine predstavlja zaštićeno prirodno dobro, što celu ovu priču čini posebno aktuelnom.

Ministarstvo zaštite životne sredine je 6. avgusta ove godine pokrenulo reviziju zaštite Botaničke bašte Jevremovac. Razlog je, između ostalog, to što su tokom prethodnih trideset godina kolekcije značajno uvećane i što je, prema Ministarstvu, naučna i genetska vrednost fonda dostigla nivo koji zahteva novo vrednovanje i jasnije definisanje funkcije Botaničkog vrta kao prirodnog dobra. Drugim rečima, dok mi raspravljamo da li je Botanička bašta lepo mesto za koncert, država upravo procenjuje koliko je ona vredno prirodno dobro i kako ga treba zaštititi u budućnosti. To je, čini se, najvažnije.

Već jednom sam iskazao zabrinutost za sudbinu Botaničke bašte.

Koncerata nije malo

Ovo nije rasprava o jednom koncertu. Samo nekoliko dana posle koncerta kome sam prisustvovao, najavljen je novi koncert u Jevremovcu, pa zatim još jedan. Ovog leta tamo su organizovani i drugi muzički događaji. A manifestacija Wine Garden, koja se u Bašti održava već osam godina, ovog avgusta dobila je i posebno noćno izdanje. Sami organizatori navode kako hiljade ljudi posećuje ovu tradicionalnu manifestaciju, a ovogodišnji Summer Nights opisali su kao događaj sa muzikom na više lokacija u Bašti i sa posebno osmišljenom noćnom rasvetom. Nemam podatak koliko se ukupno velikih manifestacija godišnje održava u Jevremovcu, a dva prozora mog stana gledaju na Baštu. Još važnije, u javno dostupnim informacijama koje sam pronašao, nisam našao objavljene podatke o sistematskom praćenju njihovog kumulativnog uticaja na vegetaciju, zemljište, insekte ili biljne kolekcije.

To ne znači da takva procena ne postoji. Ali znači da bi bilo sasvim legitimno pitati upravu Botaničke bašte i nadležne institucije:

Da li se meri koliko je jak zvuk u neposrednoj blizini kolekcija? Koliki intenzitet svetlosti dobijaju biljke tokom noćnih manifestacija? Postoje li zone u koje posetioci ne smeju da ulaze? Da li se meri sabijenost zemljišta nakon nekoliko hiljada posetilaca? Da li postoji maksimalan broj velikih događaja koji ekosistem može da podnese? I možda najvažnije: Da li se procenjuje kumulativni efekat više događaja tokom jedne sezone?

Ako postoje takvi podaci i pokazuju da nema značajne štete – sjajno. Onda ih treba objaviti. To bi ovu dilemu rešilo mnogo bolje nego bilo kakva rasprava na društvenim mrežama. Ali ako ih nema, možda je vreme da počnemo da ih prikupljamo.

Shutterstock.com

Kupanje u šumi

Dok sam razmišljao o svemu tome, shvatio sam nešto drugo. Možda pitanje nije samo šta mi radimo biljkama kada dovodimo koncert među njih. Možda treba pitati zašto nam je uopšte potreban koncert da bismo došli među biljke.

Japanci imaju lep izraz – shinrin-yoku. Doslovno: „kupanje u šumi”. Ne trčanje, ne planinarenje, ne trening, ne festival. Čovek jednostavno ode u šumu i boravi u njoj. Iza te, pomalo romantične ideje, danas postoji i prilično ozbiljna naučna literatura. (3)

Sistematski pregled i metaanaliza 22 istraživanja pokazali su da je boravak u šumskom okruženju povezan sa kratkoročnim smanjenjem koncentracije kortizola u odnosu na urbano okruženje. Autori, sasvim korektno, upozoravaju da su studije heterogene i da očekivanje pozitivnog efekta može doprineti rezultatima.

Dakle, od shinrin-yoku ne treba praviti čudotvorni lek, ali ideja iza njega je fascinantna. Priroda ne mora ništa da nam priređuje da bi nam bila korisna. Možda je dovoljno da je ostavimo na miru – i da mi neko vreme budemo mirni u njoj.

Postali smo ljudi kojima stalno nešto mora da se događa Možda je upravo to ono što me je nedavno najviše uznemirilo. Ne muzika, ne svetlo, nego mi. Stalno nešto mora da nam se događa. Kada odemo u prirodu, ponesemo zvučnik. Kada dođemo u baštu, napravimo festival. Kada nađemo lepo mesto, postavimo binu. Ako nema muzike, gledamo u telefon. Ako nema događaja, pitamo se šta ćemo tamo. Kao da smo izgubili sposobnost da sedimo ispod drveta i ne radimo ništa. A možda bi upravo Botanička bašta mogla da bude jedno od poslednjih mesta u centru Beograda na kojem nam niko ništa ne nudi. Osim biljaka.

Pravda za Botaničku baštu

Ne mislim da treba zabraniti kulturu.

Ne mislim ni da treba zaključati Jevremovac i pretvoriti ga u laboratoriju u koju građani ne mogu da uđu. Naprotiv. Botanička bašta pripada gradu i ljudima upravo zato što nam omogućava da vidimo, upoznamo i zavolimo svet biljaka.

Ali postoji razlika između dolaska ljudi u Botaničku baštu i pretvaranja Botaničke bašte u prostor za velike događaje. Možda treba da pronađemo granicu. Koliko ljudi? Koliko često? Koliko glasno? Koliko svetla? Koliko dugo? I gde?

Na ta pitanja ne treba da odgovaraju ni organizatori koncerata ni ljudi poput mene koji stoje u publici i fotografišu biljke. Treba da odgovore botanika, ekologija i merenja. A do tada bih voleo da sačuvamo makar mogućnost da jedno od najlepših mesta u Beogradu ne mora stalno nešto da postane. Ne mora da bude koncertna dvorana. Ne mora da bude vinska bašta. Ne mora da bude Instagram scenografija. Može ponekad da bude samo ono zbog čega je pre više od jednog veka i nastalo – Botanička bašta.

Možda je njena najveća vrednost upravo u tome što je jedno od retkih mesta u ovom gradu na kojem ne mora ništa da se događa. Možemo samo da sednemo, da ćutimo, da gledamo drvo. I da, makar na trenutak, prestanemo da očekujemo da priroda zabavlja nas. Možda je vreme da se zapitamo šta mi možemo da uradimo za nju.

Literatura:

1. Sabarivasan R, Jeevanraj R, Adhisankaran K, Manjunath P. Commentary: Do plants perceive sound? A mechanistic perspective on sound-induced plant responses. Plant Sci. 2026 Aug;369:113177. doi: 10.1016/j.plantsci.2026.113177. Epub 2026 Apr 29. PMID: 42066812.
2. Giavi, S., Fontaine, C. & Knop, E. Impact of artificial light at night on diurnal plant-pollinator interactions. Nat Commun 12, 1690 (2021). https://doi.org/10.1038/s41467-021-22011-8
3. Antonelli M, Barbieri G, Donelli D. Effects of forest bathing (shinrin-yoku) on levels of cortisol as a stress biomarker: a systematic review and meta-analysis. Int J Biometeorol. 2019 Aug;63(8):1117-1134. doi: 10.1007/s00484-019-01717-x. Epub 2019 Apr 18. PMID: 31001682.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com