Some picture

Razgovor pod maskom – podignite obrve a ne glas!

Naša antivirusna barijera nas nervira, stalno mrda dok razgovaramo i imamo utisak da prigušuje glasove. Probleme u komunikaciji rešićemo lako ako govorimo jasno i sporije

Ove zime s maskama ne živimo tako loše, čak su povremeno prijatne kao zaštita od oštrog vazuha. Međutim, uprkos tome i iskustvu s njima od skoro godinu dana, antivirusna barijera nas i dalje nervira, jer stalno mrda dok razgovaramo i imamo utisak da prigušuje glasove.

Stručnjaci neprestano podsećaju da su problemi s maskom, poput ovih, zanemarljivi u poređenju sa opasnostima od korone. S druge strane, jedna studija pokazala je da smo veoma prilagodljivi i da već menjamo način na koji govorimo i slušamo dok smo „zamaskirani”.

Ukoliko se sa maskom osećamo nelagodno, nesvesno ćemo promeniti uobičajeni način disanja, pa time i govora

Informativna blokada

Ako nam komunikacija s maskom predstavlja problem, rešićemo se neprijatnosti uz male modifikacije – reči treba da izgovaramo jasno, možemo da govorimo sporije nego inače, a vikanje iz petnih žila ne preporučuje se, jer na kraju možemo samo da izgubimo glas.

Prema jednoj studiji, na primer, slušaoci su bolje razumeli govornike s maskom, koji su dobili uputstvo da jasno izgovaraju reči, od onih koji su govorili uobičajeno i bez maske.

Takođe, nakon snimka tri različita tipa razgovora pod maskom – jasnog, spontanog i veselog – ispostavilo se da slušaoci teže razumeju spontani i veseli stil razgovora, dok nisu imali problema u prepoznavanju jasnog.

Suve usne i vlažna maska svakako nisu alat oratora

Osećaj da s maskom udišemo mnogo manje vazduha nema naučno utemeljenje, ali ako se s njom osećamo nelagodno, nesvesno ćemo promeniti uobičajeni način disanja, pa time i govora.

Kratak dah, suve usne i vlažna maska svakako nisu alat oratora, ali uobrazilja da zbog maske treba da govorimo mnogo glasnije, često stavljajući glavu i vrat u neprirodni položaj, dovodi do toga da nas sagovornici zaista ne čuju, jer smo promukli.

Od podizanja glasa kako bi nas ljudi čuli, mnogo bolja tehnika je podizanje obrva ili ugla usana, kad god je moguće, u osmeh. Naime, u uobičajenim okolnostima, osim što slušamo sagovornike, mi čitamo poruke s njihovih usana i lica, a sada smo zbog delimičnog pokrivanja ovih „odašiljača” maskama uskraćeni za deo informacija.

Šumovi u komunikaciji

Najbliži će nam oprostiti mrmljanje i šumove u komunikaciji zbog maske, ali u ostalim interakcijama to može da bude prilično komplikovano – kad na poslovnom sastanku, na primer, šaramo očima od lica do lica pokušavajući da prepoznamo govornika.

Pošto nam je „maskiranje” delimično onemogućilo da primamo i šaljemo uobičajene signale mimikom, pa čak i šminkom, za izbegavanje neugodnih situacija dobro dođe govor tela.

Zahvaljujući moći prilagođavanja već menjamo način na koji govorimo i slušamo dok nosimo maske

Klimanje glavom u većini kultura je odobravanje, mnogo upečatljivije od izgovorene kratke reči – da. Opuštena ramena ukazuju da je sve u redu i omogućavaju efikasniju komunikaciju.

Osmehom očima, i kad slušamo i kad govorimo, doprinosimo dobroj atmosferi i šaljemo poruku da smo prisutni, koncentrisani i da pratimo sve. Dok nam je veći deo lica pokriven, prihvatljivo je čak i u prošlosti veoma neomiljeno mahanje rukama, koje pokazuje energičnu stranu sagovornika.

Najzad, ako uzmemo u obzir našu moć prilagođavanja i s malo manje drame posmatramo antivirusno pokrivanje lica, možda otkrijemo da se ljudi sada više i duže gledaju i da oni koji ne vole mnogo da govore sada mogu da ćute, bez prozivke da su kreatori neprijatne tišine.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *