Predijabetes – uzroci, simptomi, dijagnoza i prevencija
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), predijabetes je ozbiljno zdravstveno (metaboličko) stanje, gde je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali još uvek nije dovoljno visok da bi bio označen kao dijabetes.
Predijabetes obuhvata i osobe sa povišenom (oštećenom) glikemijom našte (engl. Impaired Fasting Glucose – IFG) i/ili intolerancijom na glukozu (smanjenom tolerancijom glukoze; engl. Impaired glucose tolerance – IGT). Osobe sa IGT-om imaju vrednosti šećera u krvi našte manje od 7,0 mmol/l i na dvosatnom (120 minuta) testu opterećenja glukozom (OGTT test) glikemiju od ≤ 7,8 mmol/l do ˂ 11,1 mmol/l. Međutim, osobe sa IFG-om imaju vrednosti glikemije našte između 6,1 i 6,9 mmol/l ili na testu opterećenja glukozom (OGTT test), posle 120 minuta od oralnog davanja 75 g glukoze, glikemiju manju od 7,8 mmol/l.
Osobe sa predijabetesom imaju veći rizik od dijabetesa tipa 2 . Istraživanje je pokazalo da se kumulativna incidencija dijabetesa tipa 2, pet godina nakon dijagnoze IGT ili IFG, kretala između 26 i 50 odsto.
Dobra vest je da ako osoba ima predijabetes, promenom načina života može da spreči ili odloži razvoj dijabetesa tipa 2 i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema – komplikacija dijabetesa (kao što su npr. Hipertenzija , infarkt miokarda, moždani udar, oštećenje vida itd.).
Konzumiranje zdrave hrane (više voća, povrća, integralnih žitarica, ribe, nemasnog mesa i proteina, kuvanje na ulju, bez zaslađenih napitaka, bez grickalica itd.), svakodnevno sprovođenje fizičke aktivnosti (najmanje pet puta nedeljno umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta), održavanje normalne (zdrave) težine (indeks telesne mase 18,5–24,9 kg/m2) i normalnih vrednosti obima struka (do 80 cm za žene i do 94 cm za muškarce), mogu doprineti da nivo šećera u krvi bude vraćen na normalne vrednosti.
Intenzivnim savetovanjem i motivacionom podrškom moguće je poboljšati način ishrane i fizičku aktivnost, a redukovati prekomernu telesnu težinu.
Predijabetes – učestalost i rasprostranjenost
Prema podacima Dijabetološkog atlasa Internacionalne dijabetološke federacije, procenjuje se da je 2019. godine 373,9 miliona ljudi uzrasta od 20 do 79 godina živelo sa IGT-om, što je 7,5 odsto odrasle svetske populacije. Ogromna većina (72,2 odsto) živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Procenjuje se da će 2030. godine broj odraslih uzrasta 20–79 godina sa IGT-om biti čak 453,8 miliona (odnosno 8,0 odsto odrasle svetske populacije), a 2045. godine čak 548,4 miliona (odnosno 8,6 odsto odrasle svetske populacije). Najviše komparativne prevalencije IGT-a zabeležene su u Severnoj Americi i na Karibima (12,3 odsto), a najniže u Evropi (4,4 odsto).
Osobe sa predijabetesom imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, ali i od brojnih kardiovaskularnih komplikacija (srčana bolest, moždani udar itd.).
Predijabetes – zašto nastaje
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i on održava nivo šećera u krvi. On se vezuje za ćelijsku membranu (po principu „ključ u bravu”) i omogućava ulazak šećera iz krvi u ćeliju, da bi se šećer koristio kao energija. Ako osoba ima predijabetes, ćelije u telu ne reaguju normalno na insulin. Pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao da natera ćelije da reaguju. Na kraju, pankreas ne može da održi korak (ne proizvodi se dovoljno insulina ili ćelije postaju otporne na insulin), pa vrednosti šećera u krvi rastu, što vodi prvo predijabetesu, a potom dijabetesu tipa 2.
Predijabetes – simptomi
Predijabetes obično ne daje bilo kakve znake ili simptome. Jedan mogući znak predijabetesa može da bude potamnela koža na određenim delovima tela (anaktoza; lat. Acanthosis nigricans). Pogođena područja mogu uključivati vrat, pazuh i prepone.
Klasični znaci i simptomi koji ukazuju da osoba više nema predijabetes nego dijabetes tipa 2 su:
• povećana žeđ
• učestalo mokrenje
• povećana glad
• umor hiperlink https://tosamja.media/stalno-se-osecam-umorno-sta-da-jedem/
• zamagljen vid
• utrnulost ili peckanje u stopalima ili rukama
• česte infekcije
• rane koje sporo zarastaju
• nenamerni gubitak težine.
Predijabetes – kada posetiti doktora
Neophodno je da se osoba javi svom izabranom lekaru ako primeti bilo kakve znake ili simptome dijabetesa tipa 2 ili ako ima faktore rizika za dijabetes. Neophodno je da se uradi skrining u vidu određivanja šećera u krvi našte.
Predijabetes nije insulinska rezistencija
Insulinska rezistencija je patofiziološki poremećaj. To je proces koji dovodi do nastanka predijabetesa i dijabetesa.
Predijabetes – faktori rizika
Faktori koji povećavaju šanse za dobijanje dijabetesa tipa 2 takođe povećavaju rizik od predijabetesa. Ovi faktori su:
Težina
Prekomerna težina je primarni faktor rizika za predijabetes. Rizik od insulinske rezistencije raste za muškarce sa strukom većim od 94 cm i za žene sa strukom većim od 80 cm. Studije sugerišu da se abdominalna gojaznost dovodi u vezu sa predijabetesom, jer masne ćelije oslobađaju „proinflamatorne” hemikalije, koje mogu učiniti telo manje osetljivim na insulin, što vodi narušavanju funkcije ćelija koje reaguju na insulin i njihove sposobnosti da reaguju na insulin.
Neadekvatna ishrana
Konzumiranje slatkiša, rafinisanih ugljenih hidrata, mesa sa visokim procentom masti, prerađenog mesa, kao i konzumiranje napitaka zaslađenih šećerom, povezano je sa većim rizikom od predijabetesa.
Fizička neaktivnost
Što je osoba manje fizički aktivna, veći je rizik od predijabetesa.
Starost
Dijabetes se može razviti u bilo kom uzrastu, ali se rizik od predijabetesa povećava sa 45 i više godina.
Porodična istorija
Veći rizik od predijabetesa imaju osobe sa pozitivnom istorijom za dijabetes kod roditelja ili brata ili sestre.
Rasa ili etnička pripadnost
Iako je nejasno zašto, ljudi crne rase, Hispanoamerikanci, američki Indijanci i Amerikanci azijskog porekla imaju veću verovatnoću da razviju predijabetes.
Gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes se razvija tokom trudnoće kod žena koje nikada ranije nisu imale dijabetes. Procenjuje se da je u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine od 2 do 10 odsto trudnica pogođeno gestacijskim dijabetesom. Prevencija gestacijskog dijabetesa pomoći će da osoba bude zdrava tokom trudnoće i da na svet donese zdravu bebu. Osobe koje su imale dijabetes tokom trudnoće (gestacijski dijabetes), imaju veći rizik od razvoja predijabetesa.
Sindrom policističnih ovarijuma (PCOS)
PCOS je jedan od najčešćih uzroka ženske neplodnosti, koji pogađa od 6 do 12 odsto (čak pet miliona) američkih žena u reproduktivnom periodu. Ovo doživotno zdravstveno stanje nastavlja se i posle fertilnog perioda. Žene sa PCOS-om su često otporne na insulin. Njihov organizam može da proizvodi insulin, ali ne može da ga koristi efikasno, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2. One, takođe, imaju veći nivo androgena (muških hormona koje imaju i žene), koji mogu da spreče oslobađanje jajnih ćelija (ovulaciju) i uzrokuju neredovne menstruacije, akne, proređivanje kose na glavi i višak rasta dlaka na licu i telu.
Spavanje
Ljudi sa opstruktivnom apnejom u snu imaju povećan rizik od insulinske rezistencije. Ljudi koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost imaju veći rizik od razvoja opstruktivne apneje tokom sna.
Pušenje
Pušenje može povećati otpornost na insulin i može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 kod ljudi sa predijabetesom. Usled pušenja povećava se i rizik od komplikacija dijabetesa.
Insulin pomaže šećeru da iz krvi uđe u ćelije, ali nikotin menja ćelije tako da one ne reaguju na insulin, što povećava nivo šećera u krvi. Hemikalije u cigaretama oštećuju ćelije u telu i izazivaju upalu. Ovo takođe doprinosi da ćelije prestanu da reaguju na insulin. Ljudi koji puše imaju veći rizik od abdominalne gojaznosti, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2 čak i ako nemaju višak kilograma. Ukoliko osoba puši ima 30% do 40% veće šanse da dobije dijabetes tip 2 nego ljudi koji ne puše. Ukoliko osoba više puši, veći je rizik.
Druga stanja povezana sa povećanim rizikom od predijabetesa su visok krvni pritisak, nizak nivo HDL holesterola (“dobrog” holesterola), visok nivo triglicerida, i metabolički sindrom.
Kada se određena stanja jave sa gojaznošću, ona su povezana sa insulinskom rezistencijom i mogu povećati rizik od dijabetesa i bolesti srca i moždanog udara. Kombinacija tri ili više ovih stanja se često naziva metabolički sindrom:
Visok krvni pritisak
Nizak nivo HDL-a (“dobrog” holesterola)
Visoki trigliceridi
Visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija)
Velika veličina struka
Predijabetes i komplikacije
Predijabetes je povezan sa trajnim oštećenjem srca, krvnih sudova i bubrega, čak i ako nije došlo do razvoja dijabetesa tip 2. Predijabetes je takođe povezan sa neprepoznatim srčanim udarima.
Predijabetes može napredovati u dijabetes tipa 2, što može uzrokovati niz komplikacija:
Visok krvni pritisak
Visok holesterol
Bolest srca
Moždani udar
Oboljenje bubrega (bubrežna insuficijencija)
Oštećenje nerava (dijabetesna neuropatija)
Masna bolest jetre
Oštećenje vida, uključujući gubitak vida (slepilo)
Amputacije (dijabetesno stopalo)
Prevencija
Izbor zdravog načina života može prevenirati predijabetes i njegovu progresiju u dijabetes tipa 2 i to čak i ako postoji pozitivna porodična istorija za dijabetes.
U cilju prevencije predijabetesa, pa samim tim i dijabetesa tipa 2, preporučuje se konzumiranje zdrave hrane, sprovođenje fizičke aktivnosti, redukcija telesne težine kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, zabrana pušenja i konzumiranja alkohola. Neophodna je kontrolisanje krvnog pritiska i vrednosti holesterola.
Dijagnoza
Američko udruženje za dijabetes (ADA) preporučuje da skrining dijabetesa za većinu odraslih počne u 35. godini. ADA savetuje skrining dijabetesa pre 35. godine ako su osobe gojazne i imaju dodatne faktore rizika za predijabetes ili dijabetes tipa 2.
Svaka žena sa gestacijskim dijabetesom treba da proverava vrednosti šećera u krvi najmanje jednom u tri godine. Postoji nekoliko testova krvi za predijabetes.
Glikolizirani hemoglobin (HbA1c) kao test
HbA1c je test koji pokazuje prosečan nivo šećera u krvi u poslednja 2 do 3 meseca.
Tumačenje testa:
Vrednosti ispod 5,7% su normalne.
Vrednosti između 5,7% i 6,4% ukazuju na predijabetes.
Vrednosti 6,5% ili više na dva odvojena testa ukazuje na dijabetes.
Glikemija u krvi natašte kao test
Uzorak krvi se uzima nakon što osoba nije jela najmanje osam sati ili tokom noći. Vrednosti šećera u krvi se izražavaju u miligramima šećera po decilitru (mg/dL) ili milimolima šećera po litru (mmol/L) krvi. Rezultati ovog testa se tumače na sledeči način:
Vrednosti manje od 100 mg/dL (5,6 mmol/L) ukazuju da su normalne.
Vrednosti od 100 do 125 mg/dL (5,6 do 6,9 mmol/L) ukazuju na predijabetes.
Vrednosti 126 mg/dL (7,0 mmol/L) ili više, u dva odvojena testiranja, ukazuje na dijabetes.
Oralni test tolerancije glukoze (OGTT- test)
Ovaj test se ređe koristi od ostalih, osim tokom trudnoće. Osoba posle 8 sati od ne uzimanja hrane dobija da popije 75 gr šećera. Nivo šećera u krvi se meri našte i posle 120 minuta od konzumiranja slatke tečnosti. Rezultati se tumače na sledeći način:
Vrednosti manje od 140 mg/dL (7,8 mmol/L) su normalne.
Vrednosti od 140 do 199 mg/dL (7,8 do 11,0 mmol/L) ukazuju na predijabetes.
Vrednosti od 200 mg/dL (11,1 mmol/L) ili više ukazuje na dijabetes.
Kontrola osoba sa predijabetesom
Ako osoba ima predijabetes, izabrani lekar će datoj osobi proveravati nivo šećera u krvi najmanje jednom godišnje.