Povratak kući

Jedan mlad čovek, poreklom sa ovih prostora, koji je sa svojom porodicom, suprugom i dvoje dece, imao život u Australiji, odlučio je pre nekoliko nedelja da se vrati na Balkan, u Bosnu, u Kakanj, u kuću svojih roditelja

Evo je priča! Priča koja mi je izmamila osmeh, mala obična priča koja je, kako to uvek biva, sama našla svoj put do srca ljudi, priča koja je veća od bilo koje vesti o politici. Priča, koja tačnije od bilo koje izjave zvaničnika, opisuje prirodu vremena u kome živimo.

Naime, jedan mlad čovek, poreklom sa ovih prostora, koji je sa svojom porodicom, suprugom i dvoje dece, imao život u Australiji, odlučio je pre nekoliko nedelja da se vrati na Balkan, u Bosnu, u Kakanj, u kuću svojih roditelja.

„Sve što smo imali, spakovali smo i čekamo kontejner”, rekao je, „ali to nije moj spakovani život, moj život su moja supruga i moje dvoje dece”.

I, stigli su.

Na imanje, zaraslo u travu i korov, u kuću u kojoj u dečjoj sobi još uvek stoje Miki i Mini Maus koje je njemu i njegovim bratu i sestri njihova majka crtala na zidu, tamo gde se čuju samo petlovi i pčele.

Kao da svi ljudi, rasuti po svetu, zarobljeni u svojim životima, kose travu zajedno s njim, oduševljeni njegovom hrabrošću i njegovom mudrošću

O svom povratku, on snima male video-dokumentarce i objavljuje na Jutjubu.

Znate li šta je divota, osim ovog povratka, te kuće, tog poljskog cveća, tih petlova i tih filmova?

Njegova priča pokrenula je nešto ogromno. Nešto fantastično. Ljudi iz cele bivše SFRJ pišu mu, oduševljeni, i daju mu podršku, bodre ga i raduju se zajedno s njim.

Neko je napisao: „Ceo Balkan je uz tebe”.

I jeste. Kao da svi ljudi, rasuti po svetu, zarobljeni u svojim životima, kose tu travu zajedno s njim, oduševljeni njegovom hrabrošću i njegovom mudrošću.

Mudrošću povratka na svoje.

Od Makedonije do Slovenije, svi govore o slobodi.

Sloboda da se živi običan, mali život, na svojoj zemlji, među svojim ljudima, gde komšija može da ti pozajmi grabulje, i gde će se uvek naći neko da ti pomogne da isečeš granje, sloboda da se mali čovek izmakne i otrgne iz matriksa, i da posmatra kako sve oko njega raste.

Ono što najviše raste, osim te trave, i onih trešanja oko te kuće, svakako je njegovo srce, ali i srca svih onih koji u ovoj maloj priči vide neki spektakularan, srećan kraj – ono što pametni ljudi danas priželjkuju – da i sami smognu hrabrosti i snage, da započnu novi život.

Ideja da se tako spasavamo od sveta.

Ali i da spasavamo ovaj svet, ogrezao u besmislu i strahu.