Pedesete ili slobodna teritorija

Posle dve godine, sa istinskim zadovoljstvom moram da primetim da se teme koje otvaramo i pokrećemo šire putem društvenih mreža i sve češće nalaze odjek i u drugim medijima

Posle dve godine dinamične razmene sa brojnim čitateljkama i čitaocima čini mi se da smo načinili opipljive pomake u osvajanju terena koji smo na početku proglasile slobodnom medijskom teritorijom za zrele žene.

Moram da naglasim – i za muškarce, koji čine četvrinu naših pratilaca. Dobro ste došli, a zahvaljujemo i glumcu Milošu Timotijeviću, prvom muškarcu koji je govorio za naš portal.

Sve zajedno govori da teme koje osvetljavaju fenomene vezane za novo poimanje takozvanog odraslog doba imaju univerzalni karakter, samim tim što se po prvi put govori otvoreno, bez predrasuda, o pojavama koje su doskora bile neka vrsta tabua. Uglavnom su izazivale kisele osmehe i gurkanje u društvu ili na radnom mestu. Verujem da možemo sa određenim ponosom da istaknemo da je zato naš koncept zaista pionirski. A da se bliži kraj tabuima vezanim za pedesete, govori nam činjenica da nas prate ne samo muškarci, partneri i prijatelji, već da nas čitaju i ćerke i majke! U svakom slučaju, predano radimo upravo na osvetljavanju svih društvenih, intimnih i stručnih aspekata života u zrelom dobu, prostoru gde se ukrštaju životne situacije i potrebe različitih generacija.

Konačno, sa istinskim zadovoljstvom moram da primetim da se teme koje otvaramo i pokrećemo šire putem društvenih mreža i sve češće nalaze odjek i u drugim medijima.

Ne znam da li je vreme da kažemo da je ovaj novi ugao gledanja na starenje i ulazak u zrele godine, kao i suprotstavljanje nemani ejdžizma, već postao i prihvatljiv repertoar takozvanih tradiciolnalnih medija ili smo mi još uvek avangarda.

Naši saradnici, kojima ovom prilikom želim da zahvalim na visokoj stručnosti koju su stavili u službu specifičnih tema koje se po prvi put sistematski obrađuju, na novim idejama, razumevanju, profesionalnoj i ljudskoj podršci i besprekornoj saradnji, nisu se još umorili. To mogu da kažem i za najuži tim koji kreira portal – sve bolje znamo dokle smo došli, kuda idemo i šta sve još želimo da razmenimo i iskusimo sa vama.

Upravo čitaocima – najpre vama, koje pored svih ličnih i profesionalnih uspeha ponekad stanete pred ogledalo ili nečije važne zenice i pomislite u sebi „da li sam to ja, da li sam drugačija” – zahvaljujem na poverenju koje nam poklanjate svakog dana, kao i vašoj mudrosti i vašim preciznim i iskrenim komentarima iz kojih razumemo u kom pravcu želite da idemo. Lično, posebno me je inspirisao jedan komentar sa društvenih mreža. Naime, reč je o čitateljki koja nam je kao novogodišnju čestitku poželela da nastavi i dalje da čita „naše neobične, obične priče”.

To znači da svi zajedno, po prvi put, na popularan način govorimo i razmatramo specifične, ali prepoznatljive teme – i dolazimo do istine.

Zar to nije vrednost za svako životno doba? Naročito za generacije koje su na neki neobično običan način bile medijski marginalizovane i pogrešno predstavljene.