Omiljeni nostalgični zalogaj – palačinke
Iako su deo francuske kuhinje, slična poslastica, pod raznim nazivima, priprema se vekovima širom Evrope, od Španije do Skandinavije i od Atlantskog okeana do Balkana
Palačinke kuvarice-početnice, mamine, bakine, razmetljivo prevrnute u vazduhu, uvek su napravljene s ljubavlju. Iako obožavamo svoje multipraktike, jer nam je svaki minut važan, zbog palačinki smo spremne da izgubimo sate, tragajući za veličanstvenim tiganjem i receptom.
Bilo da je reč o evropskim, američkim, prozirnim ili hrskavim azijskim varijantama, palačinke su popularne širom sveta. Verovatno zbog jednostavne pripreme i neograničenih mogućnosti da se zlatasti list oplemeni i postane vrhunski, omiljeni ili nostalgični zalogaj.
Žonglerske veštine
Za palačinke su potrebni: jaja, mleko, brašno, puter ili ulje, strpljenje i žonglerske veštine. Majstori kažu da je tajna uspešnog prevrtanja palačinke u brzom „delovanju” ručnog zgloba i preporučuju da palačinka lebdi oko 15 centimetara iznad tiganja.
U Rusiji palačinke su simbol praznika Maslenica, kojim se ispraća zima i dočekuje proleće, dok Francuzi obeležavaju Dan palačinki
Osim toga, neophodan je nelepljiv tiganj, kutlača, dovoljno velika da se odjednom zahvati testo, i sat čekanja da se testo odmori. Ostalo su nijanse zahvaljujući kojima su francuske „krep Sizet” postale čuvena poslastica. Stvaranje recepta za ovaj desert pripisuje se jednom od najpoznatijih kuvara svih vremena – Ogistu Eskofijeu.
Prema legendi, Eskofije je poslužio palačinke princu od Velsa, a desert je dobio ime dame koja je bila u društvu budućeg kralja Edvarda VII.
Iako su palačinke deo francuske kuhinje, slična poslastica, pod raznim nazivima, priprema se vekovima širom Evrope, od Španije do Skandinavije i od Atlantskog okeana do Balkana.
Domaće i „egzotične”
U Bretanji (Francuska) palačinke se tradicionalno pripremaju od heljdinog brašna, vode i soli i dodaje im se slani nadev, dok su one od belog brašna (sa mlekom i jajima) najčešće slatke.
Sastojci su isti: jaja, mleko, brašno, puter ili ulje, ostalo su nijanse zahvaljujući kojima su francuske „krep Sizet” postale čuveni desert
Bez obzira što je reč o jednostavnom specijalitetu, svaka francuska regija ima svoju verziju palačinke. U Alzasu se, na primer, u testo dodaje pivo, a u Normandiji kalvados. Palačinke od kukuruznog brašna prave se u Baskiji, od kestena na Korzici, dok se u nekim zemljama sveta koristi brašno od leblebija ili pirinča. Takođe, od njih mogu da se prave jela koja se zapeku u rerni, a čak i u Italiji koriste se kao alternativa lazanji.
Palačinke u zemljama Centralne Evrope, pa i naše domaće, slične su francuskim, samo možda malo robusnije.
Na istoku Evrope, međutim, pripremaju se s kvascem ili drugim dodacima za dizanje testa. Najpoznatiji model ovih palačinki su ruske blini. Tradicionalno prave se od testa s kvascem, koje se nakon dizanja razblaži mlekom ili vodom. Kažu da su odlične kada se jedu sa kavijarom, lososom…
Mali rituali
Blini su simbol praznika Maslenica, kojim se ispraća zima i dočkuje proleće. Obelažava se sedam dana pre početka Velikog posta. Veruje se da ko te sedmice gladuje, cele godine neće imati sreće.
Tajna uspešnog prevrtanja palačinke je u brzom „delovanju” ručnog zgloba
Pošto Maslenica traje cele nedelje, palačinke se peku svaki dan tokom praznika. Francuzi obeležavaju Dan palačinki (ili La Chandeleur), dok su blintz deo tradicionalne jevrejske praznične trpeze.
Palačinke u američkom stilu (pancakes) su debeljuškaste i sunđeraste. Iako sadrže uglavnom iste osnovne sastojke kao francuske (brašno, jaja, mleko, puter), različitim ih čine sastojci za dizanje testa, prašak za pecivo ili soda bikarbona.
Često se serviraju naslagane jedna na drugu i prelivene maslacem i javorovim sirupom. U testo mogu da se dodaju banane ili borovnice. Dok se peku, u testu se prave mehurići, što je znak da je palačinka spremna za prevrtanje. A ako se zalepe, evropske ili američke, nema veze, sledeće će biti bolje.