Zašto imamo problem da zatražimo pomoć

Ako smo u problemu, a ne zatražimo pomoć, ta odluka može biti štetna, ponekad i destruktivna. Istraživanja pokazuju da traženje pomoći, kao i podrške, ublažava naš stres.

Veoma je važno da shvatimo da pomoć retko stiže nepozvana, jer vam ljudi ne mogu pomoći ako ne znaju šta vam je potrebno. Morate im reći!

Teško je zatražiti pomoć!

Pre svega, suviše se uzdamo u sopstvene snage. Zato razmislite o sledeće dve izjave:

● Radije ću zavisiti od sebe nego od drugih.

● Uglavnom se oslanjam samo na sebe.

Ako se slažete sa obe izjave, niste usamljeni. Oslanjanje na sopstvene snage jedna je od retkih osobina koju ceni veći broj ljudi, bez obzira na sociodemografske karakteristike, obrazovanje, prihode, rasu, religiju, političku ideologiju i mesto življenja.

Brinete li da je traženje pomoći znak slabosti?

Prema uverenju jednog broja psihologa, ako niste u stanju da sami sve rešite, time govorite drugima da ste slabi, lenji, neuki, zavisni ili nesposobni da rešite svoj problem.

Dobra vest je što je ovaj strah u najvećoj meri neutemeljen.

● U pravim okolnostima, kad zamolite za pomoć, to zapravo povećava ocenu o vašoj sposobnosti, jer kada tražite savet, to znači da ste sigurni u sebe.

● To, takođe, govori o mudrosti (znate šta ne znate i znate kada da pitate).

● Govori i da ste spremni da rizikujete.

Ali, da biste ostavili pozitivan utisak, treba da iznesete inteligentan zahtev.

Kada pitate za savet u vezi sa nekim teškim zadatkom, to povećava percepciju o vašoj sposobnosti, ali kada pitate za savet o nečemu jednostavnom ili trivijalnom, ljudi će pomisliti da ste nesposobni ili lenji.

Traženje pomoći na radnom mestu

Žalosna je činjenica da na nekim radnim mestima traženje pomoći može da ima negativne posledice. Tim radnim mestima nedostaje psihološka bezbednost, odnosno „zajedničko uverenje svih članova tima da je tim bezbedno mesto za preduzimanje međuljudskih rizika”.

Kada timu nedostaje psihološka bezbednost, ljudi se plaše da pominju teškoće, postavljaju pitanja, suočavaju se sa teškim problemima, prave greške i, uopšte, čine bilo šta zbog čega će se osećati izloženo i ranjivo (npr. da traže pomoć).

Dodajte tome pritisak očekivanja velike uspešnosti i ljudi će živeti u stalnom stanju strepnje – strašno žele da uspeju, ali se plaše da pokušaju nešto novo ili zamole bilo koga za pomoć.

Psihološka bezbednost je neophodna da bi ljudi bili uspešni u svom poslu, naročito ako su očekivanja visoka.

Ketrin Dikas, rukovodilac Laboratorije za ljudske inovacije, kaže: „Traženje i pružanje pomoći kolegama zaštitni je znak Google kulture.”

Osećanje psihološke bezbednosti je uverenje da je bezbedno rizikovati i pokazati ranjivost pred kolegama i saradnicima.

Shutterstock.com

● Važno je dobro formulisati zahtev koji treba da zadovolji nekoliko kriterijuma:

da bude konkretan (ne treba iznositi široke zahteve);

da bude smislen (zašto je taj zahtev vama važan);

da bude praktičan.

Ali zahtev nije isto što i cilj. Cilj je krajnji ishod, odredište. A zahtev je poziv na delovanje na putu ka tom odredištu. Ljudi često pogreše, pa nabrajaju ciljeve ili opisuju situaciju i pretpostavljaju da će drugi ljudi nekako odmah znati šta tu treba da se preduzme. To se retko dešava.

● Važna je i veština postavljanja pitanja. Utvrdili ste šta vam je važno da pitate, sastavili ste zahtev po gore navedenim kriterijumima i odredili ste koga ćete zamoliti. Razgovor koji obavljate licem u lice neka bude brz, neformalan i opušten.

„Hej, mogu li nešto da te pitam?”

„Izvinite, nešto bih vam rekao!”

„Znate li gde mogu da nađem to i to?”

Uvek birajte adekvatan trenutak kada ta osoba može da sasluša vašu molbu i razmisli kako će odgovoriti.

I na kraju…

Mnogi od nas se ustručavaju da zamole za pomoć. Ali kada damo sebi dozvolu da zatražimo pomoć i drugima stavimo do znanja da smo otvoreni za istu i spremni da podržimo i pohvalimo, otvaramo vrata ljudske velikodušnosti.

Pohvala je osnovna ljudska potreba – ona nas motiviše, dok njen izostanak demotiviše.

Studije pokazuju da pohvala stvara bezbroj koristi, pogotovu na radnom mestu.

Kada osećamo da smo priznati, da možemo bezbedno da rizikujemo i pokažemo ranjivost pred drugima – bićemo zadovoljniji i angažovaniji na poslu i nećemo gubiti vreme i psihičku energiju.

A kada na taj način postupamo, sve je moguće – čak i čuda.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com