Zagrljaj – lek broj jedan

Ovogodišnji patent, iz grejanja u hlađenje za 8 sati, našu generaciju nije iznenadio.

Očekujući proleće – stiglo nam je leto, a sa njim predlažem i letnje raspoloženje.

Više izlaganja suncu može doprineti povećanom broju zagrljaja, a svi znamo da se zagrljaji broje u lekove broj jedan za nas, ljudska bića na ovoj planeti.

Grlimo se jako, kao kad nas majka grli, a mi se otimamo. Svaki dan, nekoliko puta, grliti svoju osobu i onako, bez razloga, ljubiti jedni druge u obraz da pukne, u pametno čelo, u pametnu glavu.

Ljubiti Beograd koji nas voli, Dunav koji se nama diči, Savu koja se sa nama igra, najnežnije zagrliti Topčider koji nam vazduh daje, Stari grad koji nam istoriju daje, nove delove grada koji nas podsećaju da dolaze nove generacije pametnije od nas, a može i odmah, osobu do vas. Koleginicu, medicinsku sestru, momka, devojku, radnicu u lokalnom marketu, poštara.

Ja sam grlila danas moju najbolju drugaricu jer je postala baka, a ja „baka drugarica”.

Neka nam se deca rađaju.

Neka nam se deca rađaju i kad mislite da nije vreme, i kad nemate još jednu sobu, i kad mislite da ste preumorni.

Ne znam da li je do promene vremena, ali ovo je onaj vikend prisećanja mladosti, prošlosti, i uz pesmu Gabi Novak Pamtim samo srećne dane, odlučila sam.

Idemo dalje deco, samo uz osmeh.

Kliči Gospodu, zemljo sva! Psalam 100