Od semena slačice – senf, a od lišća – supa

Senf od bele slačice blaži je u odnosu na senf od crne slačice. Svetskom prestonicom senfa smatra se Dižon

Senf se pravi od semena bele slačice (Sinapis alba) ili crne slačice (Brassica nigra). Seme se melje i meša s vodom, sirćetom, limunovim sokom, vinom, solju i drugim začinima da bi se napravila pasta koja može biti svetložuta ili tamnobraon.

Ukus je oštar, gorkast i, u zavisnosti od toga kako se pravi, može biti sladak ili ljutkast. Senf je jedan od začina koji se najviše koristi u svetu.

Arheološke iskopine u Indiji otkrile su da se slačica gajila u tim predelima 2000 godina p.n.e., a Egipćani su stavljali seme ove biljke u grobnice, da ih prati u životu posle smrti.

Stari Rimljani bili su prvi koji su, u V veku, koristili ovaj začin za pečenje i eksperimentisali, dodajući mu sok od grožđa, biber, kim, mirođiju, celer, origano, luk, med i ulje.

U Italiji senf se meša s voćem, vrlo često s jabukama

Tradicionalna priprema

Oko X veka Rimljani su slačicu preneli u Francusku, a Dižon je postao poznat region u kojem se pravio senf. Koliko je senf bio popularan svedoči to što su gosti pojeli litre krema od senfa na gala večeri kod vojvode od Burgundije.

S obzirom na dugu tradiciju, Dižon se smatra svetskom prestonicom senfa. Danas se po tom receptu pravi i u drugim delovima sveta.

U Engleskoj, u XIV veku, pravile su se loptice od mlevenog senfa, mešale sa brašnom i cimetom ili renom i sušile. Tako bi ih skladištili i upotrebljavali kada im zatreba, mešajući ih sa sirćetom ili vinom.

Senf se koristi u Indiji, na Mediteranu, u severnoj i jugoistočnoj Evropi, Aziji, obe Amerike i u Africi. U Americi senf kao začin dolazi na drugo mesto posle bibera. Pola svetske proizvodnje ove biljke je u Kanadi i Nepalu.

Engleski senf je svetložut, gust i ima jači, oštriji ukus od drugih. Služi se sa toplim ili hladnim mesom

Senf i zdravlje

Pitagora je koristio seme senfa kao sredstvo kod uboda škorpiona, Hipokrat je upotrebljavao pastu senfa da ublaži bolove, a stari Rimljani da ublaže zubobolju. Tradicionalno se smatra da stimuliše apetiti i pročišćava sinuse.

Ima snažno antioksidativno i antibakterijsko dejstvo.

U moderno doba smatra se da je dobar za imunitet, regulaciju holesterola i tretman dermatitisa. Poboljšava varenje i ubrzava metabolizam, snižava krvni pritisak, umanjuje simptome reumatoidnog artritisa. Pomaže kod ujeda pčela. Smanjuje mogućnost infekcija i reguliše nivo šećera u krvi. Sve ovo, naravno, zahteva još studija koje bi to potkrepile.

Seme sadrži selen, magnezijum, mangan, gvožđe, kalcijum, fosfor, omega tri masne kiseline i vlakna, a lišće je bogato kalcijumom, bakrom, kalijumom, vitaminima C i A.

Lišće slačice koristi se kuvano ili sveže, u supama, varivima i salatama. Međutim, preporučuje se da osobe koje imaju problema sa tiroidnom žlezdom smanje unos ove biljke ili da konzumiraju samo kuvano seme i lišće.

Jak senf može da iritira oči, nos, da peče jezik i grlo, a veće količine mogu da dovedu do dijareje i bola u stomaku. Kod nekih osoba čak može da izazove kontaktni dermatitis. U Evropskoj uniji, senf i proizvodi od senfa obeležavaju se kao mogući alergen.

Američki senf je žute boje i sadrži kurkumu. Koristi se i senf koji se meša s pivom, koji je nastao u XX veku

Senf sa raznim ukusima

Senf od bele slačice blaži je u odnosu na senf od crne slačice. Tople tečnosti, voda ili sirće razlažu enzime koji proizvode oštre komponente, tako da se ljuti senf pravi sa hladnom vodom, sirćetom ili vinom.

Pripremljeni senf prodaje se u staklenoj i plastičnoj ambalaži ili u tubama. Može da traje dugo zbog antibakterijskih svojstava, ali ga je bolje čuvati u frižideru, jer može da postane gorak. Ako se osuši, može da se pomeša s malo sirćeta ili vina.

Kod kuće senf može da se priprema neposredno pre jela, tako što se prah pomeša sa kurkumom, vodom, sirćetom, vinom, pivom ili mlekom. Trebalo bi da odstoji desetak minuta pre jela.

Engleski senf je svetložut, gust i ima jači, oštriji ukus od drugih. Služi se sa toplim ili hladnim mesom. Najčuveniji je Colman’s Norwich.

Američki senf je žute boje i sadrži kurkumu. Deli senf u Americi meša se sa renom i ima oštriji ukus. U Americi se koristi i senf koji se meša s pivom, koji je nastao u XX veku.

Postoje vrste senfa gde se celo seme meša sa drugim sastojcima, a u zavisnosti od semena koje se koristi postižu se različiti ukusi.

Senf koji se meša s medom u odnosu jedan prema jedan koristi se za sendviče ili se meša sa uljem i koristi kao preliv za salate. Da bi senf bio ljući, meša se sa čili papričicama. Čak se meša i sa alkoholnim pićima kao što su viski i konjak.

U Italiji se meša s voćem, vrlo često s jabukama, i naročito dobro ide uz divljač.

U Francuskoj je senf bio veoma popularan, pa su navodno na jednoj gala večeri kod vojvode od Burgundije gosti pojeli litre krema od senfa

Slaže se sa raznim namirnicama

Senf je niskokaloričan i jedna kašičica sadrži oko tri kilokalorije. Odlično ide uz meso, viršle, kobasice, dodaje se u sendviče, prelive za salate. Koristi se za pravljenje marinada i supa, kao i za začinavanje raznih jela. U salate se može stavljati i seme slačice. Dobra je kombinacija kada se meša s majonezom, renom ili pavlakom.

U Holandiji i Belgiji poznate su supe od senfa koje se pripremaju uz dodatak pavlake za kuvanje, peršuna, belog luka i komadića slanine.

PROBAJTE RECEPTE

---

Holandska supa sa senfom