Some picture

Ljuti začin za zimogrožljive

Ren pripada istoj familiji kao slačica, vasabi, brokoli, kupus. Kao jak začin, koristi se u malim količinama, a jedna kašičica rena sadrži samo dve kalorije

Ren, Armoracia rusticana, je višegodišnja biljka, a pripada istoj familiji kao slačica, vasabi, brokoli, kupus. Sloveni su ovoj biljci dali ime khren, hren ili ren. Potiče iz kontinentalnih delova jugoistočne Evrope i zapadne Azije. Gaji se zbog velikog, belog korena, a širom sveta upotrebljava se kao začin i dodatak jelima.

Ova biljka koristi se još od antičkog doba. Na muralima u Pompejima pronađeni su crteži na kojima je ren. U srednjem veku lišće i korenje koristilo se u tradicionalnoj medicini.

Ren može da se meša s limunovim sokom, majonezom, kiselom pavlakom, senfom, rendanom cveklom, šargarepom, celerom

Dok ga ne dirate, nije ljut

Za gajenje zahteva niske zimske temperature. Kada u jesen opadne lišće, glavni koren se vadi, a veći izdanci se sade da bi dali nove biljke sledeće godine. Ako se koren ostavi u zemlji, otvrdne i ne može da se koristi, ali preko mladih izdanaka može intenzivno da se širi, te zahteva dobro održavanje u povrtnjacima.

Može da se sadi i u proleće, a korenčići treba da budu veličine olovke. Biljka raste do jedan i po metar visine i ima bele cvetove.

Vasabi je japanski ren i vrlo je sličnog ukusa i arome, ali je zelene boje i potiče od druge biljke iz iste familije. Raste u Japanu, u dolinama reka. Gaji se i u Kini, Koreji, Novom Zelandu i severnoj Americi, u senovitim i vlažnim predelima. Ima jak, oštar ukus i često se koristi u japanskoj kuhinji, naročito kao dodatak sušiju.

Dok se ne zaseče ili izrenda, ren nema aromu. Kada se zaseče ili se renda, enzim mirozinaza razlaže sinigrin (glukozinolat) i tako nastaje alil izotiocijanat koji je iritant za oči, tako da one suze, nos curi, a izaziva i osećaj ljutine na jeziku. Kada se ren izloži vazduhu, gubi oštrinu, tamni i može da gorči.

Alil izotiocijanat je prirodni odbrambeni mehanizam biljke rena od herbivora, životinja koje se hrane biljkama. Kada je zagrizu, oslobađa se ovaj oštri sastojak, pod uticajem enzima mirozinaze razlaže se sinigrin i oslobađa alil izotiocijanat, koji ih odbija.

Na muralima u Pompejima pronađeni su crteži na kojima je ren, dok se u srednjem veku lišće i korenje ove biljke koristilo u tradicionalnoj medicini

Jak antioksidans

Ren je niskokaloričan (100 grama sadrži 48 kalorija), ima visok sadržaj vitamina C i osrednje količine natrijuma, folne kiseline, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i cinka. Takođe, sadrži vlakna.

Pojedine osobe koriste ren oralno kod urinarnih infekcija, kamena u bubregu, infekcije respiratornih organa, bolnih zglobova ili bolnih mišića. Postoje studije koje pokazuju da singrin može da ublaži simptome ateroskleroze, ali je potrebno još istraživanja da bi se to potvrdilo.

U Rusiji, ren se meša sa belim lukom i paradajzom kako bi dobio boju

Takođe, ima studija da dobro deluje na infekcije sinusa i bronhitis, ali i tu je potrebno još studija. Jak je antioksidans i ima antibakterijsko delovanje.Ako se konzumiraju veće količine, ren može da iritira usta, nos i stomak.

Enzim HRP (horse radish peroxidase) koristi se već decenijama u molekularnoj biologiji i biohemiji da pojača slabe signale molekula koji se izučava.

Kombinacije s renom

Ren se koristi sam ili kao sos, kao dodatak jelima i salatama, uz meso ili ribu, ili kao namaz u sendvičima. Ljut je i dodaje toplinu jelima, što naročito prija zimi. Može da se osuši i koristi kao prah. Kao jak začin koristi se u malim količinama i vrlo je dijetalan. Na primer, jedna kašičica rena sadrži samo dve kalorije. Dodaje ukus, a nema masnoće.

Može da se meša s limunovim sokom, majonezom, kiselom pavlakom, senfom, rendanom cveklom, šargarepom, celerom. U Rusiji se meša sa belim lukom i paradajzom da bi dobio boju.

Na muralima u Pompejima pronađeni su crteži na kojima je ren, dok se u srednjem veku lišće i korenje ove biljke koristilo u tradicionalnoj medicini

Ren može da se kupi pripremljen, ali je jači kada se sprema kod kuće pre jela. Prilikom kupovine rena treba birati čvrste korenove koji nikako ne treba da budu suvi. Koren u frižideru može da se čuva u najlon kesi do dve nedelje, jer u suprotnom postaje suv.

Ako se meša sa sirćetom, može da se čuva u frižideru oko šest nedelja, međutim, izgubiće malo boje, arome i ukusa. Kupljeni, pripremljeni ren može da se čuva do tri meseca, ali najbolje ga je iskoristiti u roku od tri do četiri nedelje.

Rendani ren može da se zamrzne i čuva do šest meseci, a svež se konzumira u roku od nekoliko dana. Ceo koren se ne zamrzava. Kada ren izgubi boju, potamni i postane gorak, treba ga baciti.

PROBAJTE RECEPTE


Kremasti sos od rena

Ovaj ljutkasti sos koji lepo zagreva zimi, može da se koristi za začinjavanje salata, odlično ide uz šnicle i rozbif, a lako se pravi. Najbolje ga je služiti pošto malo odstoji u frižideru.

Yields2 Servings
Prep Time10 minsTotal Time10 mins

Sastojci:
 1 šolja izrendanog rena
 1/2 šolje kisele pavlake
 1/2 šolje majoneza
 2 kašike soka od limuna
 1 kašičica soli
 1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
 par kapi tabasco sosa

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke i ohladiti u frižideru pre služenja.

 

Ingredients

Sastojci:
 1 šolja izrendanog rena
 1/2 šolje kisele pavlake
 1/2 šolje majoneza
 2 kašike soka od limuna
 1 kašičica soli
 1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
 par kapi tabasco sosa

Directions

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke i ohladiti u frižideru pre služenja.

Kremasti sos od rena
Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *