Čuvari našeg zdravlja i imuniteta – korisne bakterije

Zdravom ishranom pomažemo korisnim bakterijama da se izbore sa patogenim bakterijama. Na sreću, životni vek bakterija je kratak, pa se odgovarajućom ishranom lako utiče na promenu bakterija u crevima, u korist povoljnijih formi

U crevima se odvija varenje i apsorpcija hrane koju konzumiramo. U tome pomažu kolonije zdravih mikroorganizama, naročito bakterija, koje naseljavaju naš digestivni trakt i zato je bitno ne poremetiti tu mikrozajednicu.

Svi mi posedujemo jedinstvenu grupu mikroorganizama – bakterija, virusa i gljivica. Korisne bakterije pomažu nam da budemo zdravi i imuni na mnoge bolesti i štite nas od patogenih bakterija. Ljudski mikrobiom se sastoji od 10 do 100 milijardi mikroba.

Prednosti neprerađene hrane

Još pri rođenju, kada beba prolazi kroz porođajni kanal, usta i koža se oblažu bakterijama laktobacila. Pri dojenju, ove bakterije su prve koje dospevaju u creva. Majčino mleko sadrži bifidobakterije, kao i šećere koji pospešuju naseljavanje ove vrste bakterija. Interesantno je da kod beba koje su rođene putem carskog reza ovaj proces izostaje ili se odlaže, pa njihov imunosistem može biti oslabljen i mogu biti sklone alergijama. Kod njih su više prisutne bakterije koje se nalaze na koži majke.

Ljudski mikrobiom sastoji se od 10 do 100 milijardi mikroba

Korisne bakterije oslobađaju antibakterijske peptide i sprečavaju naseljavanje i razmnožavanje patogenih bakterija.

Dobre bakterije razgrađuju hranljive materije koje su im neophodne za opstanak i pri tome se oslobađaju nusprodukti koje naš organizam koristi za zdravo funkcionisanje. One, takođe, proizvode vitamine, naročito vitamin K koji je neophodan za zdrave krvne sudove i kosti, kao i za stimulisanje imunosistema.

Korisne bakterije negujemo zdravim načinom ishrane. Posebno im prijaju namirnice bogate vlaknima, povrće, voće, integralne žitarice, orašasto voće, semenke, kao i mahunarke. Kuvanje može izmeniti ova vlakna, tako da je korisnije jesti sirovu hranu.

Još pri rođenju, kada beba prolazi kroz porođajni kanal, usta i koža se oblažu bakterijama laktobacila

Kada vare vlakna, bakterije proizvode masne kiseline koje neguju epitel creva, jačaju imunitet, sprečavaju upale i pospešuju rast korisnih bakterija.

Prerađena hrana nije pogodna, jer sadrži emulgatore koji utiču na upalu creva i mogu poremetiti metabolizam.

Prebiotska hrana

Namirnice koje predstavljaju hranu za korisne bakterije u crevima i utiču na njihov rast i razmnožavanje označavaju se kao prebiotska hrana. Životni vek bakterija je kratak, tako da se odgovarajućom ishranom može uticati na menjanje bakterija u crevima u korist povoljnijih formi.

Hranljivi sastojci iz integralnog pirinča, na primer, pospešuju rast korisnih bakterija u našim crevima, a ovas je koristan jer sadrži vlakna koja hrane te korisne bakterije. Ovo je idealna hrana za doručak, koju možemo da jedemo svakog jutra. Najbolje je potopiti ovsene pahuljice u kravlje, bademovo ili sojino mleko ili jogurt, veče pre jela, i ostaviti u frižideru.

Kada vare vlakna, bakterije proizvode masne kiseline koje neguju epitel creva, jačaju imunitet i sprečavaju upale

Laneno seme stvara sredinu koju korisne bakterije žele za svoj rast, a povoljno utiče i na probavu. Najbolje ga je samleti u mlinu za kafu i držati u frižideru, u zatvorenoj kutiji, do dve nedelje. Može se dodavati u poridž, salate i supe.

U blagotvorne biljke spadaju i sve vrste luka, cvekla, asparagus, brokoli, kupus, kelj, boranija, grašak, sočivo.

Jabuke su bogate pektinom koji utiče na rast dobrih bakterija i smanjuje broj patogenih. Alge, koje sadrže prebiotska vlakna, blokiraju rast štetnih bakterija.

Fermentisana hrana, kao što su kiseli kupus, kefir, kimči (korejski kiseli kupus) ili jogurt, prirodno sadrži žive korisne bakterije, pa unoseći je pomažemo naseljavanje ovih bakterija u crevima.

PROBAJTE RECEPTE

Musli – prebiotski doručak