Od Aristotela do Stiva Džobsa – šetajući sastanci umesto radnog ručka

Rad na otvorenom prostoru može da unese živost u poslovnu rutinu, a u doba korone predstavlja zanimljivu alternativu

U mnoštvu ideja za unapređenje poslovanja među najinspirativnijima je ona o takozvanim „šetajućim sastancima”. Oni svakako neće potisnuti konvencionalne sastanke za stolom, ali mogu da unesu živost u poslovnu rutinu, a u doba korone predstavljaju veoma zanimljivu alternativu.

Osim što doprinose zdravlju zaposlenih, poslodavaca, a time i firme, sastanci na otvorenom mogu da podstaknu kreativnost i saradnju. Reč je o prijatnom iskustvu, ako se držimo nekih zakonitosti i ne izgubimo iz vida da nismo na pauzi.

I posao, i zdravlje

Koncept šetajućih sastanaka nije sasvim nov jer su, kako kažu legende, mnogi sjajni umovi voleli da rade dok šetaju, od Aristotela do Stiva Džobsa. Poznato je da hodanje podstiče cirkulaciju, što je bitno za zdravlje srca i mozga, iz iskustva znamo i da podiže raspoloženje, ali ono, navodno, može i da poveća kreativnost do čak 60 odsto. Uostalom, i na privatnom planu praktikujemo promenu okruženja i izlazimo u šetnju kada želimo da razbistrimo misli i rešimo neki problem koji nas pritiska.

Možda će neko doživeti šetajući sastanak kao izlazak iz udobnosti, ali ima i onih koji prvi put u tom delu poslovne kulture nalaze zadovoljstvo

Sastanci u ovom stilu trebalo bi da imaju dnevni red, svrhu, zaključak i ostale elemente uobičajenih sastanaka u kancelarijama. Ako iskorak iz poslovne rutine na startu i ne pokaže spektakularne rezultate, zdravstvene prednosti su nesumnjive.

Pošto živimo u urbanoj džungli, nerealno je da poput antičkih Grka šetamo i debatujemo sa desetak kolega, zaobilazeći usput prolaznike i nadjačavajući buku automobila. Mobilni sastanci, poput radnih ručkova koji su skoro neizvodivi u vreme pandemije, zahtevaju pripremu, a jedna od prvih stavki za uspešnu realizaciju je sunčan dan. Osim vremenske prognoze, za organizaciju sastanaka bitan je broj učesnika, pešačka ruta ili destinacija.

Timski duh

Zgodno je hodati rame uz rame sa par kolega, to oslobađa, otvara pitanje gde idemo i, u prenosnom smislu, u kojem pravcu se kreće naš projekat ili preduzeće. Ovaj način rada donekle briše hijerarhijske linije, pa su učesnici opušteni, otvoreniji i spremniji da bez zazora razmenjuju ideje, nego na sastanku u kancelarijama, što za kraće vreme proizvodi bolje rezultate.

Međutim, nije svaki trotoar adekvatan za poslovni sastanak, podrazumeva se da na izabranoj ruti ne treba da bude buke koja ometa razgovor. S druge strane, vremenski okvir za ove sastanke manje je važan, jer eventualno ćutanje nema odjek neprijatne tišine u nedostatku svežih ideja, već predstavlja neku vrstu intermeca za duboko i usredsređeno razmišljanje.

Aktivni sastanci na otvorenom prijatno su iskustvo, ako se držimo nekih zakonitosti i ne izgubimo iz vida da nismo na pauzi

Pažljivi organizator sastanka na otvorenom za veću grupu zaposlenih, obavestiće unapred učesnike o destinaciji na kojoj će se on odvijati, da bi stigli na vreme i pripremili se, uključujući u to i način odevanja.

Ovakav stil sastanaka, možda u parku u blizini kancelarija, potencijalno minimizira generacijske razlike, jača timski duh i korporativnu svest. Iako će takav način rada pojedini doživeti kao neprijatni izlazak iz udobnosti, drugi će možda prvi put u karijeri u tom delu poslovne kulture naći zadovoljstvo i rešiti se stresa.

Moderne tehnologije mogu da olakšaju šetajuće sastanke, međutim, poenta je upravo u tome da izvesno vreme zaboravimo na ekrane, telefone, multitasking i usmerimo misli na jedan zadatak, oslanjajući se na aktivno slušanje, pamćenje i dar zaključivanja.