mirjana bobic mojsilovic - kolumna

Oblak jedan

Život se totalno promenio svima nama. Mnoge kafane ne rade. U 23 sata sve je zatvoreno. Noćni život nekako je prestao da postoji i zato je hodanje preko dana moj najidealniji način da živim

Nosim masku, ali nevoljno. Ne znam kako je vama, ali ja teško dišem ispod maske, i imam utisak da slabije vidim, to jest, da mi je vidik smanjen. I došla sam do zaključka da uzalud stavljam karmin – samo umažem masku. Ipak, svakog dana kupujem novu masku, i u radnju ne ulazim otkrivenog lica. Pitam se kako voze ljudi sa maskama, a još se više pitam zašto nose masku čak i kada su sami u svojim kolima?

Od drugih predostrožnosti – izbegavam gužve, kafu mogu da popijem samo u bašti nekog kafića, i – ne ulazim u gradski prevoz. Umesto toga, hodam.

Uvek sam govorila da je hodanje neka vrsta kreativne amnezije, ali sada hodanje nije samo kreativni užitak, hodanje je za mene, u poslednje vreme, skoro jedini način da se krećem po Beogradu.

Prelazim ozbiljne relacije, između sedam i deset kilometara dnevno. I, neverovatno, ali svuda stižem na vreme. Hodam u tenis patikama i baletankama. Ni jedan jedini put ovog leta nisam obula sandale sa štiklom.

Hodanje nije samo jedan od najboljih sportova u kojem radi celo telo, hodanje je takođe i neverovatno zdravo za mozak jer pročišćuje misli. Osim toga, zateže telo i pomaže kod gubitka viška kilograma.

Život se totalno promenio svima nama. Mnoge kafane ne rade. U 23 sata sve je zatvoreno. Noćni život nekako je prestao da postoji i zato je hodanje preko dana moj najidealniji način da živim, i da čak i po ovom nestabilnom letnjem vremenu uhvatim malo sunca i proizvedem vitamin D.

Negativni ljudi i mrzovolja mogu da budu opasni i zarazni kao bilo koji virus

Srela sam prijatelja na ulici, delovao je tako turobno: „Što smo putovali, putovali smo, neće više biti letovanja na moru”, rekao je rezignirano.

„Nemoguće, ovo će uskoro da prođe”, ispalila sam, ali me je spustila pomisao da je možda u pravu. A onda su loše misli samo krenule da naviru – misli o ropstvu, zatvoru, ograničenjima, o tome kako ovo sve traje već nekoliko meseci.

Pomislila sam kako jedna loša rečenica može da naoblači i predivan sunčan dan.

Jeste, navukao se u tom trenutku jedan oblak i na sekund je zaklonio sunce.

„Vidi, izgleda kao prljava krpa za sudove”, rekao je.

„Meni liči na tri kugle sladoleda”, rekla sam i ubrzala korak, misleći samo o tome kako negativni ljudi i mrzovolja mogu da budu opasni i zarazni kao bilo koji virus. I kako maska na ustima i nosu nije dovoljna da se zaštitimo – ponekad je potreban i hitar korak!