zdravi-i-lepi
Naš filmski projektor – u kom si filmu - To sam ja
Dve ženske osobe razgovaraju

Naš filmski projektor – u kom si filmu

Naše nesvesne misli i emocije, bilo iz sadašnjosti ili prošlosti, neprestano se emituju ka svetu, čak i kada smo potpuno nesvesni njihovog postojanja. To su unapred podešeni kanali u našoj svesti.

Nedavno, na jednom ženskom druženju, nametnula se tema – zašto mi se to stalno dešava? Bez obzira da li je reč o stalnom problemu sa šefom na poslu, možda o nemogućnosti ostvarenja ljubavne veze ili stalnom osećaju da nismo dovoljno dobre… Kao da postoji jedan program koji se non-stop vrti u našem životu i koliko god se mi trudile da promenimo naše ponašanje, ne vredi, sve bude na kraju „po starom”. O čemu se radi? Upravo o shvatanju da i kada mislimo da smo prevazišli neki problem, tako što smo se na nivou ponašanja izborili s njim, mi ga zapravo nismo rešili na vibracionom nivou. Mislimo da živimo u sadašnjosti, ali smo vibraciono zaglavljeni u prošlosti.

. Ako imamo „neudobna” sećanja koja nas više ne dotiču, znači da smo rešili energetsku jednačinu, naučili lekciju i poravnali energetsko iskustvo na nulu

Naše nesvesne misli i emocije, bilo iz sadašnjosti ili prošlosti, neprestano se emituju ka svetu, čak i kada smo potpuno nesvesni njihovog postojanja. To su unapred podešeni kanali u našoj svesti.To su naši emocionalni i mentalni programi, naše radio-stanice, naši TV kanali, naši životni filmovi, naše kompozicije i simfonije… Mogli bismo reći da se naš program sastoji od zbira svih iskustvenih misli i emocija, ne samo iz skorašnjeg vremena, ne samo onih kojih se sećamo, već svih sakupljanih tokom života.

„Neudobna” sećanja

Da li ste nekada preispitali osnovno uverenje oko nekog problema? Uverenje je ono u šta verujemo, one misli i rečenice na kojima se bazira osećaj tog problema. Npr. da li strah od ljubavi i neuspeh u ljubavnim vezama kao problem šalje melodiju kroz rečenicu: „Ljubav je bolna i zato ne želim nikome da dam da mi se suštinski približi, ne želim iskrenu bliskost!” Vi spolja delujete i govorite kako želite vezu, mislite da ste otvoreni za ljubav, stupate u kontakte, ali nekako se, ipak, na kraju – ne desi željeni ishod. To je jedan od načina da shvatite šta se dešava kada verujete da ste prevazišli neki problem ili događaj iz prošlosti, ali njegov vibracioni uticaj i dalje vibrira u vašim ćelijama i emituje talase u spoljašnji svet.

Sve što nas dotiče, to nas se i tiče! Ako imamo „neudobna” sećanja koja nas više ne dotiču, znači da smo rešili energetsku jednačinu, naučili lekciju i poravnali energetsko iskustvo na nulu. Ali ako imamo stara vibraciona iskustva koja i dalje pulsiraju u nama tako što u njima i dalje postoji ENERGETSKI, EMOCIONALNI NABOJ, ta iskustva su i dalje živa! Kao da se sada dešavaju, ona šalju vibracije u spoljašnji svet.

Mi sagledavamo stvarnost kroz svoje vibracione naočare. Naše unapred podešene frekvencije zapravo boje našu stvarnost i film našeg života

Zbog toga mi i dalje privlačimo tu energiju, emociju, samo „stari film” sada ima drugačiju scenografiju, glumce i kostimografiju. Možda nas je neko nekada napustio i ostao je „vibracioni ožiljak” straha od napuštanja. I onda se desi da uđemo u divnu ljubavnu vezu, veza se razvija harmonično i – odjednom počinju da se dešavaju nesporazumi i situacije, do trenutka da nas partner opet napusti. Ili nađemo „posao u koji smo zaljubljeni” i odjednom, skoro nepravedno, dobijemo otkaz.

Kada se iz nas emituje taj stari program (straha, stida, krivice, nepoverenja i sl.) i kada naš um ne može da locira odakle potiče ta energija, onda će u našoj trenutnoj realnostu um početi da traži nešto za šta će da se „prikači”. Nešto sa čim će da rezonira. Mi u tom trenutku nećemo razumeti da je to stari program, već ćemo imati osećaj da se to trenutno dešava, da je to naša realnost, što je na neki način, sa vibracione tačke gledišta, i istina. To se zove PROJEKCIJA – mi projektujemo sadašnjost kroz fitere starih vibracionih stvarnosti.

Partner, recimo, zaboravi da kupi u prodavnici nešto što smo tražili, a mi se odmah naljutimo i zaključimo da nas on više ne voli. Na poslu možda dobijemo konstruktivnu kritiku od kolege – i odmah pomislimo da ne vredimo dovoljno i da nas je neko odbacio. Drugarica kasni na rođendansku proslavu, a vi imate osećaj da vas ne poštuje ili da vas ne voli… Problem je u tome što ne uviđamo projekciju, već mislimo da se to stvarno dešava i često „preozbiljno” doživljavamo nešto, „od miša napravimo slona” i damo mnogo veći energetski naboj nečemu skoro beznačajnom.

Mi smo režiseri svog života

Mi sagledavamo stvarnost kroz svoje vibracione naočare. Naše unapred podešene frekvencije zapravo boje našu stvarnost i film našeg života. Istočnjačke duhovne tradicije definišu to neznanje kao stanje u kome ne uviđamo da mi opažamo našu realnost kroz naše naočare. Ono što je nama crveno – crveno je, i tačka! Iako baš ta crvena u sebi ima još puno nijansi nevidljivih golim okom, često nismo spremni da proverimo i poverujemo u nešto drugo, čak i kada je to za naše više dobro!

„Maja” je sanskritska reč za tu iluziju naše percepcije. I zato, drage moje, hajde da prestanemo da se za-MAJA-vamo i da voljno i hrabro odlučimo kroz koje ćemo naočare posmatrati našu realnost. Da li ćemo pre svega gledati očima mozga ili očima srca? Da li ćemo verovati samo racionalnom umu ili i osećaju i intuiciji? Da li ćemo napokon shvatiti da mi možemo izrežirati film svoga života, kada preuzmemo odgovornost za isti? A preuzeti ODGOVORNOST znači da MI BIRAMO KAKO ĆEMO DA ODGOVORIMO na sve što nam život donese.

Evo linka sa divnom vibracijom za harmonizaciju grlenog centra. Predlažem da pre nego što izgovorite nekome nešto vama važno, što vam je možda trenutno „neudobno”, podesite svoju vibraciju i na taj način promenite „stari film”. Vežbajte svakodnevno svoju režisersku ulogu!

Grlim vas glasom,

Ana