Najčešće infekcije na bazenima i šta da radite ako se zarazite

Bazeni su sinonim za letnju zabavu, rekreaciju i opuštanje. Bilo da je u pitanju javno kupalište, hotelski bazen ili privatna oaza u dvorištu, bazeni nude osvežavajući beg od vrućine. Međutim, pored dobre zabave i relaksacije, postoje i skriveni rizici koje bi plivači mogli da previde, a to su – infekcije.

Infekcije u bazenu su češće nego što se misli i mogu se kretati od blagih smetnji do ozbiljnih zdravstvenih problema. Razumevanje potencijalnih rizika i načina na koji ih možete smanjiti je ključno za bezbedno i prijatno uživanje u toplim letnjim danima.

Voda u bazenima, kao i sam bazen, bez obzira na to što se tretiraju sredstvima za dezinfekciju poput hlora koji služi za ubijanje štetnih mikroorganizama, nisu potpuno izolovani od njihovog potencijalnog štetnog dejstva. Ovi mikroorganizmi mogu doći iz različitih izvora – bilo da su u pitanju sami plivači, okolina ili oprema za bazen.

Najčešće zdravstvene pretnje iz bazena

Gastrointestinalne infekcije često izazivaju bakterije, virusi ili paraziti. Ove infekcije mogu se u bazenima preneti na nekoliko načina, kao što su fekalna kontaminacija, neadekvatno hlorisanje, loše higijenske mere samih plivača. Najčešći patogeni koji mogu izazvati ove infekcije su bakterije poput ešerihije i salmonele (E. coli i Salmonella), virusi poput norovirusa i paraziti poput kriptosporidijuma (Criptosporidium).

1. Određeni sojevi E. coli mogu izazvati teške gastrointestinalne infekcije, uključujući dijareju (koja može biti krvava), grčeve u stomaku i povraćanje. Salmonela može dospeti u bazen na nekoliko načina, a zaražene osobe mogu je nenamerno širiti ako plivaju u bazenu dok traju simptomi infekcije, na primer dijareja. Criptosporidium je parazit koji je otporan na hlor i može preživeti u vodi bazena nekoliko dana. Infekcija može izazvati tešku dijareju, grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje i dehidrataciju. Norovirus, iako se obično povezuje sa epidemijama koje se prenose hranom, može se širiti i kroz kontaminiranu vodu. Infekcija norovirusom obično počinje iznenada, a najčešći simptomi su mučnina, povraćanje, dijareja i grčevi u stomaku. Adenovirus, iako se češće povezuje sa respiratornim infekcijama, može izazvati i gastroenteritis, posebno kod dece, koja ga u organizam mogu uneti tako što progutaju kontaminiranu vodu.

Jedan od težih i potencijalno ozbiljnih pratilaca gastrointestinalnih infekcija je dehidratacija. Dok telo pokušava da izbaci infekciju putem povraćanja i dijareje, gubi značajnu količinu tečnosti i elektrolita. Rastvori za oralnu rehidrataciju (ORS) ili napici sa elektrolitima mogu pomoći u zameni izgubljene tečnosti i elektrolita. Potrebno je držati blagu dijetu i izbegavati teže fizičke aktivnosti.

Ako su simptomi teški, uporni ili praćeni visokom temperaturom, krvavom dijarejom ili znacima dehidratacije (kao što su smanjeno mokrenje, suva usta ili vrtoglavica), odmah potražite medicinsku pomoć jer ova stanja mogu biti potencijalno opasna.

Tuširanje pre ulaska u bazen, pranje ruku nakon korišćenja toaleta, pravovremeno menjanje zaprljanih dečjih pelena, kao i izbegavanje ulaska u bazen dok traju simptomi infekcije, značajno doprinose smanjenju rizika.

Infekcije kože

Jedna od najčešćih bakterijskih infekcija je infekcija bakterijom Pseudomonas aeruginosa, koja može izazvati stanje poznato kao pseudomonas folikulitis, koje karakterišu svrab, crveni i ponekad bolni osip, obično na koži prekrivenoj kupaćim kostimom. Infekcija može biti veoma blaga i podsećati na akne. Ova bakterija uspeva u toplim, vlažnim okruženjima kao što su bazeni, posebno ako voda nije pravilno tretirana. Tuširanje odmah nakon plivanja, izbegavanje loše održavanih bazena i nošenje kupaćih kostima koji nisu tesni, mogu smanjiti rizik.

Impetigo, bakterijska infekcija kože izazvana stafilokokama ili streptokokama (Staphylococcus aureus ili Streptococcus pyogenes), manifestuje se pojavom crvenila, čvorovima ili plikovima koji pucaju i formiraju kraste boje meda, obično na licu, rukama ili nogama. Infekcije ovog tipa uglavnom zahtevaju sistemsko antibiotsko lečenje uz lokalno nanošenje antibiotskih masti. Održavajte dobru ličnu higijenu, izbegavajte deljenje peškira i tretirajte sve posekotine ili ogrebotine pre i posle kupanja.

Gljivične infekcije

Infekcije izazvane gljivicama se takođe mogu širiti u zajedničkim bazenima. Pojavljuju se kao kružne, ljuskave mrlje na koži, naročito između prstiju i lako se prenose direktnim kontaktom ili kontaminiranim površinama. Do pojave „atletskog stopala”, infekcije koju uzrokuju gljivice koje uspevaju u vlažnim sredinama, može doći ukoliko osoba često boravi bosonoga na vlažnim površinama, posebno pored ivice bazena, u svlačionicama i prostorima za presvlačenje. Nosite papuče u zajedničkim prostorijama i pazite da vam stopala budu suva i čista.

Virusne infekcije

1.Kada govorimo o virusnim infekcijama, tu je i herpes simpleks virus (HSV) koji može izazvati herpes, a već postojeća virusna infekcija se može pogoršati izlaganjem hloru i drugim hemikalijama iz bazena. Nakon primarne (prve) infekcije, virus ostaje doživotno u stanju „mirovanja” u našem organizmu, ali prilikom pada imuniteta može doći do njegove reaktivacije. Jedan od potencijalnih pokretača reaktivacije je i samo sunčanje, koje može da smanji lokalni imunoodgovor kože. Virusna infekcija se najčešće manifestuje u vidu promena na koži i sluzokoži oralne ili genitalne regije. Dolazi do pojave vezikula (diskretnih mehurića ispunjenih tečnošću) koje, nakon pucanja, ostavljaju erozije i zarastaju u roku od nekoliko dana. Vrlo su infektivne, mogu se širiti i na ostale delove kože, stvarati lokalne i sistemske tegobe. Lečenje podrazumeva primenu sistemskih antivirusnih lekova i pomoćnih lokalnih preparata.

2. Infekcije humanim papiloma virusom (HPV) na koži se najčešće manifestuju kao plantarne veruke, odnosno bradavice, na stopalima. Bazeni su sredine sa velikim brojem ljudi koji često hodaju bosi, što ih čini povoljnim okruženjem za širenje HPV-a. Virus uspeva u toplim, vlažnim sredinama, a okolina bazena, uključujući ivice bazena, svlačionice i tuševe, idealno je mesto za njihov opstanak. Hodajući bosonogi, korisnici bazena rizikuju da dođu u kontakt sa virusom, naročito ako na stopalima postoje ogrebotine ili posekotine, jer se tako olakšava prodor virusa kroz kožu. Bradavice se uglavnom pojavljuju na mestima najvećeg pritiska na stopalima, a javljaju se kao izbočine, sivkaste ili u boji kože, često sa vidljivim crnim tačkicama na vrhu. Mogu biti diskretne i pojedinačne ili, u slučaju da se ne reaguje blagovremeno, mogu se proširiti i biti grupisane na većoj površini stopala. Takođe, prilikom hodanja mogu izazivati oštar bol, pa je vrlo važno obratiti se dermatologu što ranije, kako bi se primenila odgovarajuća terapija odmah na početku infekcije. Potrebno je sprovoditi redovne samopreglede stopala, zato što bradavice na početku mogu biti diskretne i bezbolne, zbog čega početak infekcije neretko ostane neprimećen. Neke od terapijskih opcija su: primena tečnog azota u cilju kriodestrukcije bradavica, elektrodestrukcija, kiretaža, topijska (lokalna) primena preparata sa salicilnom kiselinom, antibiotici sa citotoksičnim dejstvom (kao što je bleomicin), ali i drugi citotoksični agensi i razne kombinacije ovih lekova. I pored većeg broja terapijskih opcija, bradavice na stopalima mogu biti prilično uporne i zahtevati dugotrajno lečenje. Takođe, i prilikom postizanja zadovoljavajućeg terapijskog efekta, recidivi nisu retka pojava.

3. Virusna infekcija izazvana virusom molluscum contagiosum, često se širi direktnim kontaktom ili kontaminiranim površinama. Manifestuje se u vidu malih, čvrstih, bezbolnih kvrga sa centralnim udubljenjem, koje se često pojavljuju na trupu, rukama ili nogama. One su često gupisane, ali mogu biti i pojedinačne i pojavljivati se na različitim, udaljenim delovima tela. U većini slučajeva su bezbolne i ne izazivaju veće probleme, ali ponekad mogu biti upaljene i izazivati lokalne smetnje. Vrlo lako se prenose direktnim kontaktom sa zaraženim osobama, ali i deljenjem zajedničkih površina i prostorija, kao što su bazeni i objekti oko bazena. Neke od terapijskih opcija uključuju kriodestrukciju, kiretažu, elektrohirurške procedure, topijske preparate koji u sebi sadrže salicilnu ili trihlorsirćetnu kiselinu, imunomodulatore i citotoksične agense, retinoide. Takođe, mogu se koristiti i određene laserske procedure.

Kako da sprečimo nastanak kožnih infekcija

Pre svega, trebalo bi birati proverene, dobro održavane bazene. Preporučljivo je bazene koristiti kada je gužva najmanja, a voda i okolina bazena najčistiji, dakle u ranijim prepodnevnim časovima. Nošenje papuča oko bazena, sve vreme do ulaska u vodu, u svlačionicama i tuš-kabinama, može značajno smanjiti rizik od nastanka kožnih infekcija. Tuširajte se odmah nakon izlaska iz bazena i sprovodite pravilnu higijenu stopala, koja podrazumeva pranje stopala vodom i sapunom i detaljno sušenje kože stopala peškirom, naročito između prstiju.

Infekcije uha i kako ih sprečiti

Infekcije uha u bazenima prvenstveno nastaju usled dužeg izlaganja vodi, što može stvoriti okruženje pogodno za razvoj bakterija ili gljivica u ušnom kanalu. Vlaga zarobljena u uhu može dovesti do iritacije i upale, narušavajući prirodnu barijeru kože. Ovo olakšava prodor bakterijama ili gljivicama, izazivajući infekciju. Iako cerumen (ušni vosak) pruža zaštitnu barijeru, njegovo prekomerno nakupljanje može zarobiti vlagu, stvarajući pogodno tlo za razmnožavanje bakterija. Povrede uha kao što su ogrebotine ili estetsko-mehaničke povrede (minđuša, pirsing), takođe mogu doprineti povećanju rizika za nastanak infekcije.

Simptomi infekcije uha mogu varirati od blagih do teških, u zavisnosti od stepena infekcije. Uobičajeni znaci uključuju: svrab u ušnom kanalu, koji je često jedan od prvih simptoma i u početku može biti blag, ali se s vremenom može pogoršati; crvena i upaljena koža unutar ušnog kanala; blaga neprijatnost ili čak i jak bol, posebno kada se dodirne ili povuče uho; drenaža bistre tečnost bez mirisa, ali u nekim slučajevima, ako je infekcija teška, i gnojne tečnosti; zbog otoka ili nakupljanja tečnosti u uhu može se javiti osećaj ispunjenosti uha, ali i privremeno oštećenje sluha.

Mere prevencije su ključne u sprečavanju razvoja infekcije: nakon plivanja, dobro osušite uši peškirom. Nagnite glavu na svaku stranu kako biste omogućili da voda iscuri iz ušnog kanala. Kapi za uši, koje se mogu dobiti bez recepta, a koje su dizajnirane da osuše vlagu, mogu pomoći u sprečavanju infekcija. Ove kapi obično sadrže alkohol ili sirćetnu kiselinu, koji pomažu da ispari zarobljena tečnost. Ne koristite pamučne štapiće, prste ili druge predmete za čišćenje ušnog kanala jer to može oštetiti kožu i povećati rizik od infekcije. Koristite kape za plivanje ili čepove za uši koji, kada su pravilno postavljeni, mogu pomoći da voda ne dospe u ušni kanal.

Infekcije oka i plivanje u bazenu

Možda najčešći uzročnik iritacije oka je hlor koji, iako se koristi za ubijanje patogenih mikroorganizama, ukoliko se u vodi nađe u visokim koncentracijama, može iritirati oči, čineći ih podložnijim infekcijama. Infektivni agensi, bakterije i virusi mogu dovesti do nastanka konjuktivitisa, a infekcije oka obično uključuju pojavu crvenila, svrab i peckanje, suzenje oka, pojavu otoka kapaka. Može doći do stvaranja gnojnog iscetka, posebno kod bakterijskih infekcija. Fotofobija, ili osetljivost na svetlost, takođe može biti prisutna, izazivajući nelagodnost u svetlim sredinama.

Uobičajeni tretmani uključuju upotrebu antibiotskih kapi ili masti za oči, antiinflamatorne kapi koje mogu smanjiti upalu i otok. Takođe, upotreba vlažnih i toplih obloga može smanjiti bol i otok. Ako nosite kontaktna sočiva, prestanite da ih koristite dok se infekcija ne sanira, jer mogu da pogoršaju stanje. Redovno perite ruke i izbegavajte dodirivanje očiju kako biste sprečili širenje infekcije. Ako već imate infekciju oka, izbegavajte plivanje kako biste sprečili širenje infekcije na druge korisnike bazena.

Mali podsetnik

Infekcije povezane sa korišćenjem bazena, bilo da se odnose na kožu, oči, uši ili gastrointestinalni sistem, često se mogu sprečiti pravilnom higijenom i odgovornim i profesionalnim održavanjem bazena.

Pravilno održavanje bazena je od suštinskog značaja za sprečavanje infekcija i stvaranje bezbednog okruženja za plivače. Ono podrazumeva redovno praćenje i prilagođavanje nivoa hemikalija u bazenu, posebno hlora, kao i održavanje pH vrednosti vode, kako bi se efikasno eliminisali štetni mikroorganizmi bez izazivanja iritacija kod plivača.

Rutinsko čišćenje bazena i sistema za filtriranje je takođe ključno za uklanjanje nečistih materija i sprečavanje nakupljanja zagađivača. Pored toga, osiguravanje da voda u bazenu cirkuliše i da se kontinuirano filtrira, pomaže u održavanju kvaliteta vode.

Redovne kontrole i održavanje bazenskih objekata, poput tuševa i svlačionica, dodatno smanjuju rizik od infekcija.

Pridržavajući se ovih mera, osobe odgovorne za održavanje bazena mogu značajno da umanje šansu za širenje infekcija, pružajući svim korisnicima zdravije okruženje i uslove za bezbednije uživanje na bazenu.