Some picture

Lekcija

Suočiti se sa tišinom, i sa apsolutnom samoćom, a ne izaći iz svega toga zarozana, u suzama, razočarana u život, u trenutak, ili besna, ili bezvoljna – ipak sam se odlučila za borbu sa očajem

Ove godine, prvi put u životu, zbog korona virusa slavu sam proslavila sama. Jedini gost bio mi je velikomučenik Četvorodnevni Lazar. Čak ni sveštenik nije mogao da dođe da mi osvešta kolač i žito. Uzela sam sveću koju sam imala, zatim sam upalila tamjan, potom sam izgovorila molitvu koju znam, pustila sveti miomiris da zađe u svaki ćošak kuće, napravila hlepčić koji mi je glumio kolač, upalila sveću, i to je bilo to. Slava.

Onda sam uzela rakijicu i nazdravila za zdravlje, kao što to uvek činim sa mojim parohom, i onda je nastupila strašna tišina. Ni na ulici se ništa nije čulo.

Tišina, samoća i ja, nekako smo se sprijateljile. Odjednom, niko nikom nije smetao. Jednog dana, nama se pridružio i mir.

Kod mene je uvek bučno i uvek ima mnogo gostiju.

Ali sada, sad nije bilo apsolutno ničega, možda je oštrije uho moglo da čuje Šumanovu frekvencu, i onda se sve pretvorilo u to nemanje, u taj zamrznuti trenutak u kome je moje malo ljudsko biće stajalo na klackalici – da li da očajava ili da se bori sa očajem.

Suočiti se sa tišinom, i sa apsolutnom samoćom, a ne izaći iz svega toga zarozana, u suzama, razočarana u život, u trenutak, ili besna ili bezvoljna – ipak sam se za to odlučila. Za borbu sa očajem.

I, nedelju dana kasnije, došao je isti takav, Vaskrs. Jaja, obojena u lukovini, lupala sam sa zidom. Tišina je bila još gromoglasnija, ali u tih nedelju dana, desilo se jedno malo čudo.

Tišina, samoća i ja, nekako smo se sprijateljile. Odjednom, niko nikom nije smetao. Jednog dana, nama se pridružio i mir. Pošto smo oterale paniku, klaustrofobiju, bes, zabrinutost zbog ideje o sveopštoj kontroli, pošto smo isključile televizor i pustile lepu instrumentalnu muziku, pošto smo svi zajedno širom otvorili prozore i pozvali i proleće da uđe, život je odjednom bio lepši. Bilo je potpuno drugačije od svega što znam, ali bilo je, na momente, lepo.

I znate šta: Ponekad je dobro zaboraviti šta je bilo, ili kako je uvek, i koncentrisati se samo na sada. Nego uzmeš ono što imaš, i od toga napraviš nešto.

Na Uskrs, prekršila sam zabranu kretanja, i otrčala do ćoška da bacim đubre.

Da mi je neko ranije rekao da ću zbog toga biti ponosna, i da ću se osećati kao Boško Buha dok neustrašivo zabacujem kesu za đubre u kontejner, ne bih mu verovala.

Kao što nikom ne bih verovala da će me ova robija, naučiti kako se živi.

Comments Icon 11

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Ivona Japundža kaže:

    Saglasna……s svakim slovom….
    Svaki tekst, kao i knjigu očekujem s nestrpljenjem, jer u “malo” sagledam “mnogo”, suštinu i osećaj da nisam ni sama,ni usamljena, niti da ono što mi se događa nije neuobičajeno.
    Hvala……na terapiji i objašnjenju, i u sreći, što nas ima istomislećih u ovom moru nemislećih.
    S poštovanjem draga Mirjana.

  2. Natasa kaže:

    Veoma ohrabrujuce i divno napisano, kao i uvek! Hvala!!

  3. Žaklina Grujičić kaže:

    Mašta može svašta.Uživam u Vašim tekstovima,jer su prkosni,jer se odupiru svemu što budi očaj.Na trenutke svako poklekne,pa je sigurno i kod Vas tih trenutaka,ali na kraju pobedi onaj najjači,oda radosti životu.Takva maštovitost je ekvivalentna ljubavi prema životu,ma šta nam nosio..divni ste!❤

  4. Ves kaže:

    Tako živim godinama.
    Neke stvari,misao u miru je posložila,shvatila.Donela odluke.
    Buka,drugi ljudi sa pričom koja ne znači nista,traće nam vreme.
    Da osetimo mir,kao najveću vrednost,prisilno nam je doneo virus.Paradoksalno.

  5. Maja kaže:

    Baš tako, susret sa SOPSTVOM u sadašnjem trenutku sam dočekala kao blagoslov, osvestila da sam ga godinama prizivala… al i doza srama se pojavila… jer mnogi pate u bolesti… a to nije moje… cenu ne možemo predvideti… kao i novčić, ima dve strane

  6. Milena kaže:

    Prelepo, pridružujem se tišini,i sama u tišini

  7. Milena kaže:

    Prelepo, pridružujem se tišini,i sama u tišini,oko mene svetlost, priroda,zelenilo .. budućnost

  8. Jadranka kaže:

    Generacijo,
    samo u samoci se pronadju odgovori na sva pitanja. Da imam manje godina Vi biste najverovatnije bila jedna od osoba sa kojima bih komunicirala.
    Topao pozdrav Jadranka!

  9. Dusanka kaže:

    Uzivanje dok citam ovaj tekst.Pomislim,kako laganim pisanjem “ubijate” vulgarne kolumne “inih” i vreme je bilo, da ste tu.

  10. Smiljka Stankovic kaže:

    Divno, naročito rečenica: Nego uzmeš ono što imaš i od toga napraviš nešto. “

  11. Vesna kaže:

    ….nazalost kod mene ocaj jos “vlada”
    Al ovakav tekst mi vice “Nisi saman ni jedina”.
    Hvala Mirjana ❤