Zamak u Japanu, karakteristična arhitektura-bela pagoda sa sivim krovom u šumi.

Kultura & Odmor, Putovanja, Zanimljivosti

Upoznajte Japan kroz najvažnije pojmove (2)

Piše: Prof. drNenad Dikićavgust 1, 2025avgust 1, 2025

Nastavljamo sa „japanskim pojmovnikom”, svojevrsnim vodičem kroz Zemlju izlazećeg sunca u kojoj je nedavno boravio naš saradnik.

Pachinko

Pachinko je japanska igra na sreću, koja se nalazi na granici između fliper aparata i automata za kockanje. Igrači ubacuju metalne kuglice koje se odbijaju po vertikalnom aparatu; cilj je da završe u određenim rupama, čime se osvaja još više kuglica, koje se kasnije menjaju za nagrade, a posredno i za novac. Iako Japan ima stroga pravila protiv kockanja, pachinko zaobilazi zakon jer se ne kockaš za novac direktno, već osvajaš kuglice i menjaš ih za simbolične nagrade (čokolade, upaljače, vaučere) koje možeš prodati u radnji, odmah pored salona, i dobiti novac.

Porodica

Japan se suočava sa tihom krizom porodice i društvenih odnosa, ali to nije kriza u zapadnom smislu sloma, već kultura u kojoj se stres, usamljenost i emocionalna distanca funkcionalno tolerišu kako bi se očuvao spoljašnji red. Nije normalno da otac ostaje na nomikai ʼzabavamaʼ, da majka ide kod hostova, da se deca sama snalaze na ulici i postaju Toyoko kids. Sve je to deo kulture trpljenja i privatnog bola. Porodica više nije emocionalna zajednica, već sistem u kome se svako „snalazi” u tišini. Kako nam je vodič Oman iz Paname objasnio, to je kriza bez eksplozije, u kojoj sistem funkcioniše, ali po cenu emocionalne usamljenosti, depresije i latentnog nezadovoljstva. Japan je ogledalo u kojem i drugi razvijeni narodi mogu videti budućnost bez socijalne kohezije, društvo u kojem je sve „u redu”, ali u kojem ne postoji stvarna bliskost.

Pozdravljanje

Nema rukovanja! Umesto toga se treba blago nakloniti – dublji naklon za formalne situacije. Pogled u oči je diskretan. Ne dodirujte nepoznate osobe (nema tapšanja, grljenja, poljubaca u obraz). Interesantno je da japanski takmičari ni na dodeli medalja nisu prihvatali zagrljaj.

Plaćanje

Gotovina se najčešće koristi! Prilično važno za najveći broj turista – novac se stavlja na tacnu, ne ide iz ruke u ruku, a napojnica se ne daje, štaviše može biti zbunjujuća ili čak uvredljiva.

Religija

Japansko poimanje religije i božanskog bitno se razlikuje od zapadnog, teističkog modela vere (kao što su hrišćanstvo, islam ili judaizam). Većina Japanaca ne veruje u jednog boga, kako se to definiše u teističkim religijama, ali to ne znači da nisu religiozni: veruju u duhovnu prisutnost (kami), poštuju ritualnu povezanost sa prirodom i precima, kombinuju šintoističke i budističke običaje, imaju duhovni odnos sa svetom, ali bez formalne vere.

Religija Učešće (%)

Šintoizam 70–80% (ritualno)

Budizam 60–70%

Hrišćanstvo <1%

Ateisti/neidentifikovani 60–70% (formalno)

Napomena: procenat je veći od 100% jer mnogi istovremeno praktikuju i šinto i budističke običaje.

Hram u Japanu u središtu fotografije je zlatni buda, a okolo karakteristični religijski elementi.

Ryokan

Ryokan nije samo vrsta smeštaja – to je autentično japansko iskustvo koje kombinuje tradiciju, gostoljubivost, kulinarstvo i relaksaciju. Boravak u rjokanu je kulturni doživljaj, a ne puka noć u hotelu. Ryokan je tradicionalni japanski objekat koji uključuje: tatami prostirke (slamnate podne prostirke), futon dušeke koji se postavljaju na pod, shoji vrata (klizna vrata od papira), drvene kade, minimalistički enterijer, tišinu i prirodni ambijent, obavezan obrok (najčešće večera i doručak) u tradicionalnom kaiseki stilu – višeslojni japanski meni. Cilj nije samo da se prespava, već uranjanje u japansku estetiku i ritam života.

Futoni, raspoređeni na tatami asuri, niski sto, pregrade od bambusa i prinčanog papira vide se u pozadini.

Samoposluga

U Japanu postoje lanci samposluga 7-Eleven, FamilyMart i Lawson. Potpuno je normalno, uobičajeno i društveno prihvaćeno da ljudi, i to svih slojeva i generacija, jedu obroke iz samoposluga. To nije rezervisano za siromašne, niti se smatra nezdravom hranom (junk food) i sastavni je deo svakodnevne, funkcionalne i visokoorganizovane urbane kulture. Hrana je iznenađujuće kvalitetna, sveža i higijenski spakovana. Veliki broj ljudi u Japanu živi sam i nema naviku kuvanja. Prema anketama, više od 60 odsto Japanaca koristi gotovu hranu iz samoposluge, što je društveno neutralno, bez stigme.

Samoubistvo

Vrlo važno i ozbiljno pitanje. Japan zaista ima jednu od najviših stopa samoubistava među mladima u razvijenim zemljama, uprkos visokom životnom standardu, sigurnosti i kvalitetu obrazovanja. To je kompleksan društveni i psihološki problem, koji se ne može objasniti jednim uzrokom, ali postoje jasno identifikovani faktori rizika. Japan ima visoku stopu samoubistava među mladima zbog kombinacije psiholoških, obrazovnih, kulturoloških i društvenih faktora, uključujući: pritisak da se uspe, izolaciju i emocionalnu tišinu, društvenu stigmu prema mentalnim problemima, nedostatak otvorene komunikacije, a u novije vreme i buling (maltretiranje) i sajberbuling (digitalno nasilje). Prema japanskom Ministarstvu zdravlja, samoubistvo je vodeći uzrok smrti među mladima (od 15 do 29 godina) u Japanu, godišnje se beleži preko 400 samoubistava dece i adolescenata, a oko 20.000 ukupno u svim starosnim grupama.

Stogodišnjaci

Japan je zemlja sa najvećim brojem stogodišnjaka po glavi stanovnika na svetu, što je preko 86.000 osoba starijih od 100 godina, od kojih su više od 88 odsto žene. Postoji niz međusobno povezanih faktora koji doprinose ovom fenomenu: ishrana bogata biljnim vlaknima i niskokalorična dijeta, osećaj zajedništva i međugeneracijske podrške, fizička aktivnost ugrađena u svakodnevicu, prevencija i medicinska nega u jednom od najboljih zdravstvenih sistema na svetu i, na kraju, genetski i epigenetski faktori.

Japan u poređenju s drugim nacijama

Zemlja #stogodišnjaka Populacija Stogodišnjaka na 100.000 ljudi

Japan 86.000+ 125 miliona ~69

SAD 97.000 335 miliona ~29

Francuska 30.000 67 miliona ~45

Italija 22.000 59 miliona ~37

Srbija oko 1.100 6,6 miliona ~17

Izvori: UN Population Division, WHO 2022/2023, Japan Ministry of Health

Škola

Škola je ključna tačka u japanskom sistemu. Može se sasvim opravdano tvrditi da japanski obrazovni sistem, koji je usmeren prvenstveno na disciplinu, kolektivizam i poslušnost prema spoljašnjoj strukturi (sistem, škola, država), svesno ili nesvesno potiskuje razvoj lične autonomije, emocija i porodičnih veza. Time postaje jedan od glavnih činilaca u socijalnom i emotivnom slomu koji zapažamo u savremenom japanskom društvu.

Toalet-papir

U Japanu se koristi toalet-papir sa jednim slojem (jednoslojni), dok je u Evropi dvoslojni i troslojni standard, jer je to jedni način održavanja higijene. U Japanu se papir koristi samo za blago brisanje i sušenje, ne za uklanjanje nečistoće, pa papir ne mora biti debeo. Papir je posebno dizajniran da bude raspadajući i biorazgradiv. Poređenja radi, prekomerna upotreba grubog papira može izazvati iritaciju, mikropovrede i pogoršati hemoroide, dok kombinacija mlaza vode i minimalnog korišćenja papira, kao što je to običaj u Japanu, smanjuje trenje i upale perianalne regije.

Toyoko kids

Termin Toyoko kids važi za adolescente, često beskućnike, odbegle od kuće, koji oko Toho bioskopa u tokijskoj četvrti Šindžuku najčešće piju sa ljudima za pare, u ime neke firme, a u određenim situacijama nude seksualne usluge.

Tozoko deca u Tokiju, devojke/adolescenti, obučene u mini haljine i bele čarape sa čipkom.

Tuna

Tuna, posebno plavorepa tuna (hon-maguro), zauzima posebno i gotovo sveto mesto u japanskoj kulturi ishrane, a naročito u pripremi sušija. Ona ima savršenu teksturu i bogatstvo ukusa, povezana je s kulturnim elitizmom i majstorstvom pripreme i za mnoge predstavlja simbol vrhunskog gastronomskog iskustva. Konačno smo imali priliku da probamo masni deo tune s trbuha, koji predstavlja najcenjeniji nigri. Uloga tune daleko prevazilazi gastronomiju i postaje kulturni i ritualni fenomen, pa verovatno nije ni čudo što je u 2019. godini tuna od 278 kg prodata za 333 miliona jena (oko 3 miliona dolara).

Turizam

Japanci nisu rigidni prema turistima, u smislu neprijateljstva ili odbijanja, već su izuzetno ljubazni, ali formalni. S druge strane, uzdržani su i nenametljivi, čak i kada žele da pomognu, a često su oprezni i nespretni u komunikaciji sa strancima, što može ostaviti utisak „hladnoće” ili „rigidnosti”. U stvarnosti, njihovo ponašanje proizlazi iz društvenih normi, straha od greške i želje da ne naruše harmoniju. U zapadnoj kulturi očekujemo toplinu, osmeh, kontakt očima, spontane šale, a u Japanu je poželjno biti diskretan, neutralan, neupadljiv, zbog toga prodavac ili konobar deluju „hladno”, iako su zapravo samo profesionalni. Međutim, s obzirom na milionsku posetu, postoje različiti predlozi da se turizam ograniči.

Udon

Udon je debela, mekana, blaga japanska testenina, savršena za jela s bujonima i sezonskim dodatkom. Najlakše može da se poredi sa špagetima, koji su tanji, čvršći i idealni za bogate sosove. Udon se pravi sa više vode, pa je i mekši, jede se kao supa (topla zimi, hladna leti), služi se s tradicionalnim dodacima kao što su: tempura udon (sa prženim povrćem ili škampima), kitsune udon (sa slatkim prženim tofuom), kakiage udon (sa prženom mešavinom povrća). Dobro poređenje koje smo čuli je da je udon smirujući, meditativni obrok, koji se često konzumira u tišini, uz čaj, dok su špageti ʼdruštveniʼ obrok, koji se konzumira uz vino i razgovor.

Zamkovi

Japanski zamkovi su nastali 500–600 godina posle evropskih zamkova. Oni nisu „kopije” evropskih, već izraz sopstvenog društva, arhitekture i vojne potrebe. Estetski su često raskošniji, ali manje funkcionalni za opsade nego evropski. Takav je bio i onaj koji smo posetili u Vakajami (Wakayama) koji se razvio u 15. veku, sa svim zidinama, kulama i ukrasima, izgrađen ne samo da brani, već i da impresionira.

WC šolja

Japanske WC šolje zaista predstavljaju svetski fenomen, ne samo zbog svoje tehnološke sofisticiranosti, već i zbog kulture čistoće, udobnosti i zdravstvene svesti koja ih je oblikovala. Njihov dizajn ima i praktične i zdravstvene prednosti, a simbolizuje i dublju japansku filozofiju svakodnevnog komfora. Poznati su bidet WC jer imaju ugrađen bide sa podesivim mlazom vode (topla/hladna), grejano sedište (posebno važno zimi), sušenje toplim vazduhom, dezodorisanje neprijatnih mirisa, automatsko ispiranje i spuštanje poklopca; neki modeli imaju i detektor prisustva, muziku ili zvukove vode (za privatnost). Sve to može da izgleda kao dobar kompjuter. Međutim, u poređenju s tradicionalnim zapadnim metodama (toalet-papir), japanske WC šolje nude temeljno i nežno čišćenje vodom, čime se sprečavaju iritacija kože, hemoroidi i infekcija; takođe, toalet-papir se manje upotrebljava, što je ekološki važno i manje iritantno za kožu. Jedan moto koji smo pročitali je: Čist WC = čisto telo = čista svest.

***

Za kraj bih, kao doktor, govorio o ozdravljenju. Japan ne mora da izgubi ono što ga čini posebnim – red, poštovanje, kulturu rada, ali mora da nauči da to uravnoteži sa sobom, porodicom, dušom. Njima ne treba više robota, već više prostora za čoveka, ne stroži sistem, već mekši. Potrebni su potpuno novi odnosi koji stavljaju čoveka u centar svega, a ne sistem. I, možda, da se zaista svaki Japanac popne na Fudži, kao što smo mi uradili, i razmisli o svemu.