Upoznajte Japan kroz najvažnije pojmove (1)

Da nismo bili na takmičenju u ronjenju na dah u Vakajami i da u slobodno vreme nismo imali prilike da razgledamo Japan (Kjoto, Fudži i Tokio) sa vodičima, verovatno bismo, kao i većina turista, doživeli Japan kao čudo sa mnogo svetla, različitih običaja i mnogo šopinga. Ovako smo kroz razgovor imali priliku da razjasnimo mnoge pojmove koje smo prvi put čuli, pa je na kraju jedino bilo logično da ih predstavimo kroz neku vrstu rečnika.

Tokio© privatna arhiva Dikić

Bolesti

Japan ima najduži očekivani životni vek na svetu (oko 85 godina), ali to ne znači da su Japanci potpuno zdravi. Imaju nizak procenat gojaznosti, infarkta i dijabetesa, ali zato su izloženi drugim hroničnim bolestima, naročito u starijem dobu. Najčešći uzroci smrti u Japanu, prema zvaničnim statistikama iz 2023. (MHLW – Ministarstvo zdravlja, rada i blagostanja), su: rak (27–30%), srčane bolesti (15–17%), moždani udar (7–8%), upala pluća (posebno kod starijih), starenje kao osnovni uzrok. S druge strane, samoubistvo među mladima je jedan od važnih javnozdravstvenih izazova.

Gejša

Gejša nije prostitutka, već profesionalna umetnica i kulturna figura u japanskom društvu, čija je uloga da zabavlja goste kroz umetnost, muziku, ples, konverzaciju i tradicionalnu ceremoniju. Mešanje sa kurtizanama potiče iz istorijskih zabluda, naročito zapadne percepcije proistekle posle Drugog svetskog rata, kada su neke žene koje su služile američkim vojnicima koristile reč „gejša” da bi prikrile stvarnu profesiju. Tome su doprineli i neki filmovi i literatura – npr. roman i film iz 2005. godine Memoari jedne gejše (Memoirs of a Geisha). Međutim, gejše su definitivno majstori japanske umetnosti, stila i konverzacije, u šta smo imali prilike i sami da se uverimo na predstavi u Kjotu.

Gejše © privatna arhiva Dikić

Gojaznost

Samo oko 4–6 odsto odraslih Japanaca ima BMI ≥ 30, što je granična vrednost za gojaznost prema međunarodnim standardima. Poređenja radi, u SAD ta stopa ide i do 32 odsto, a u većini evropskih država je između 20–30 odsto, dok je u Srbiji 21 odsto. Razlozi za to su zdrava ishrana i porcije, aktivan način života, samokontrola težine, redovni zdravstveni pregledi, socijalni pritisak za održavanje zdrave linije, genetika i navike. Interesantno je da su Japanci koji žive u Americi mnogo gojazniji (18 odsto) tako da izgleda da genetika nije glavni faktor koji utiče na manju gojaznost.

Host

Host je čitava industrija gde mladi muškarci do 30 godina zabavljaju i piju skupa pića sa ženama koje žele da se provedu, ali bez pružanja seksualnih usluga. Najpoznatiji host je Roland koji je stekao nadimak „Kralj hosta” zahvaljujući svojim izuzetnim rezultatima na host sceni Kabukiča (Kabukičo je mesto u tokijskoj četvrti Šindžuku, poznato po noćnom životu i zabavi; zovu ga i „grad koji ne spava”). U 2013. je srušio rekord prodaje i učvrstio reputaciju najboljeg hosta. Rođendanski event 2018. godine donosio je klubu preko 60 miliona jena (~440.000 evra). Svoje iskustvo je prenosio dalje, osnivajući Schwarz i ROLAND Group HD, razvijajući i druge biznise poput salona lepote, restorana i modnih brendova. Različiti medijski izvori tvrde da je najveća godišnja zarada koju je ostvario bila oko 1,7 milijardi jena (13 miliona evra), tokom rekordne, poslednje godine rada.

Host© privatna arhiha Dikić

Engleski jezik

Japanci, uprkos globalnoj tehnološkoj dominaciji i visokom obrazovanju, često loše govore engleski jer ga uče formalno i pasivno, a ne da komuniciraju. Njihov jezik i mentalitet ne podržavaju spontanost i improvizaciju (plaše se greške), a nemaju ni stvarne potrebe za engleskim u svakodnevnom životu. Japanci imaju istovremeno duboko poštovanje i rezervisanu distancu prema Zapadu. Oni ne gledaju na Zapad inferiorno, već kao na „drugačiji svet”, koji je u nekim stvarima uzor, a u drugim predmet skepticizma ili čak tihe kritike. Međutim, situacija se menja, naročito kod mladih, u velikim korporacijama i obrazovanju.

Fudži u oblacima © privatna arhiva Dikić

Fudži

Fudži je najviša planina Japana (3.776 m) i aktivni vulkan, poslednji put eruptirao 1707. godine. Nalazi se jugozapadno od Tokija i često je vidljiv iz glavnog grada tokom vedrih dana. Mi smo se popeli za 20 sati i spustili se na 5. stanicu, odakle smo krenuli, savladavši 3.550 m nadmorske visine, ali nismo imali to zadovoljstvo da doživimo izlazak sunca, jer zbog zagađenja, isparenja i visoke temperature, ceo Fudži je bio u oblaku. Koliko je bilo teško, možda najbolje opisuje poslovica: „Pametan čovek se jednom popne na Fudži, budala dva puta.”

Ipak, Fudži je više od planine, to je duhovni orijentir i u šintoizmu i u budizmu, umetnička muza, srce japanskog identiteta, ali i simbol kontemplacije i prolaznosti.

Mt. Fuji summit © privatna arhiva Dikić

Izuvanje cipela

U Japanu se cipele izuvaju uvek kada se prelazi prag privatnog, svetog ili tradicionalnog prostora, zbog higijene, poštovanja domaćina i očuvanja prostora kao „čistog mesta” (ke i hare koncept). Izuvanje cipela u Japanu je kulturno pravilo duboko ukorenjeno u tradiciju, higijenu i poštovanje prostora. Nije samo običaj, to je norma koja se primenjuje u mnogim situacijama. Neizuvanje cipela, npr. pri ulasku u kuću, hram, tradicionalni restoran ili hotel, apsolutno je neprihvatljivo. U mnogim tradicionalnim prostorima postoje posebne papuče za toalet koje se obavezno nose samo u WC-u, nikako po ostatku kuće ili hotela.

Jikosekinin

U japanskom društvu, jikosekinin se ne odnosi samo na pravni ili moralni okvir, već i na očekivanje da sam snosiš posledice svojih izbora, da ne optužuješ društvo, vladu ili druge ako ti se nešto loše desi, na samokontrolu i suzdržanost u teškim situacijama, diskretno nošenje sa problemima, bez dramatizacije i žaljenja što se sve svodi na žrtvovanje na poslu i prekovremeni rad. Suštinski, prekovremeni rad u Japanu je neophodan ako čovek želi da napreduje.

Kaiseki

Kaiseki je vrhunac japanske visoke kuhinje, rafinirana, sezonski inspirisana večera koja se sastoji od više jela i koja ne služi samo da nahrani telo, već i da probudi sva čula i predstavi harmoniju prirode, umetnosti i tradicije. Kaiseki nije fiksni jelovnik, ali ima strukturu i tradicionalni redosled jela, često od 8 do 12 jela, zasnovanih na ključnim principima kaiseki kuhinje: sezonske namirnice – koristi se samo ono što je u sezoni; lokalne namirnice – namirnice koje dolaze iz regiona gde se večera priprema; estetika i ravnoteža – jela su simfonija boja, oblika, temperatura i tekstura; minimalizam – svaki sastojak je tretiran s poštovanjem i nikad prekriven začinima; pribor i keramika – pažljivo odabrani tanjiri, činije i posude koji prate svako jelo. Probali smo ga u tradicionalnom japanskom restoranu, ogrnuti u kimono, sedeći za niskim niskim stolom na tatamiju (vrsta japanske asure).

Kaiseki © privatna arhiva Dikić

„Kei” automobili

Iako nam je Japan poznat po brendovima najboljih automobila, u Japanu se najčešće viđaju mali, uski, četvrtasti automobili jer pripadaju specifičnoj kategoriji vozila koja se zove kei cars, što znači „lagana vozila” ili „mini-automobili”. Ova vozila su posebno dizajnirana da budu kompaktna, štedljiva i praktična za urbanu sredinu i to iz više važnih razloga: porez i osiguranje su znatno niži, idealni su za uske ulice i ograničen prostor (široki su maksimalno 1,48 metara, a dugački maksimalno 3,4 metra), pružaju više mesta za glavu i sedenje, iako je auto kratak i olakšava utovar i istovar, troše 3 do 4 l na 100 km, emituju manje ugljen-dioksida, mogu biti električni ili hibridni i imaju automatski menjač. Konačno, ona su deo kulture i prakse u zemlji gde je funkcionalnost iznad izgleda.

Kjoto

Kjoto je kulturno i duhovno srce Japana, i jedan od najvažnijih gradova u japanskoj istoriji. Bio je glavni grad Japana više od 1000 godina (794–1868), i zato obiluje hramovima, vrtovima, palatama, ali i tradicionalnim kvartovima koji autentično prikazuju duh Japana kakav većina ljudi priželjkuje da doživi. Pošto nemamo mnogo prostora, evo šta mislimo da ne treba propustiti da se vidi.

Fushimi Inari Taisha (hiljade crvenih torii kapija), hram posvećen bogu plodnosti i berbe Inari, poznat po dugom planinskom putu kroz hiljade crvenih kapija (torii).

Hiljade crvenih kapija © privatna arhiva Dikić

Arashiyama i bambusova šuma koja deluje nadrealno –idealno mesto za šetnju. © privatna arhiva Dikić

Kiyomizu-dera (Hram čiste vode), viseći budistički hram s pogledom na grad, sa drvenim terasama izgrađenima bez ijednog eksera, okružen starim ulicama sa tradicionalnim radnjama i čajdžinicama.

Gion distrikt ili kvart gejši, deo grada sa drvenim kućama (machiya), čajdžinicama i licenciranim gejšama.

Kobe beef

Kobe beef je najprestižniji i najstrože regulisani tip Wagyu govedine. Često se koristi kao sinonim za luksuz i savršeno uživanje za svega 300 evra po kilogramu. Poznata je po ekstremnoj mramoriranosti mesa (prošaranosti masnoćom), što joj daje neponovljivu sočnost, mekoću i pun ukus.

Kodeksi ponašanja

Japan ima niz tradicionalnih filozofskih i praktičnih koncepta, koji deluju kao „kodeksi ponašanja” ili „načini življenja”, a koji su duboko ukorenjeni u japansku kulturu i svakodnevicu. Mnogi od njih postali su globalno popularni jer nude smiren, smislen i organizovan način života, često u suprotnosti s haotičnim i ubrzanim stilom Zapada. Japanski kodeksi ponašanja, kao što su ikigai, kaizen, wabi-sabi, gaman i drugi, nisu samo „filozofije” – oni su praktični alati za svakodnevni život. Zapad ih sve više prihvata kao protivotrov stresu, anksioznosti i gubitku smisla.

Na primeru ikigaija, najpoznatijeg japanskog „kodeksa življenja” koji i svet pokušava da usvoji, pokazaćemo šta on podrazumeva.

Ikigai ili „razlog zbog kog ustaješ ujutru”, predstavlja spoj onoga što voliš, što znaš da radiš, što svetu treba i za šta možeš biti plaćen. Ikigai podstiče ravnotežu između smisla i praktičnosti. Popularan je u karijernom savetovanju, psihologiji i coaching zajednicama.

Konkretan primer je Tomo, jedna od naših vodiča, koja voli jezike i komunikaciju, pa je tako naučila engleski jezik, dobra je u objašnjavanju i podučavanju, ljubazna je i strpljiva. Radi dodatno kao vodič jer voli da upoznaje nove ljude i da zaradi dodatni novac da bi mogla da putuje.

Na osnovu ovoga, vežba za svakog od nas bila bi odgovor na četiri pitanja.

1. Šta volim da radim?

Odgovor: ______________________________________

2. U čemu sam prirodno dobar?

Odgovor: ______________________________________

3. Šta ljudima oko mene zaista treba?

Odgovor: ______________________________________

4. Za šta bih mogao biti plaćen?

Odgovor: ______________________________________

Kada se ove četiri oblasti preklapaju – tu je tvoj ikigai.

Mačka

Mačka je izuzetno popularna i duboko ukorenjena u japanskoj kulturi, mnogo više nego u većini drugih zemalja. Ona nije samo ljubimac (zbog malih stanova), već simbol sreće, duhovnosti i estetike. Prisutna je u folkloru, umetnosti, svakodnevici i ekonomiji. Postoji nekoliko ostrva gde broj mačaka nadmašuje ljude, npr. na Aošimi. Ima dugu kulturnu tradiciju i istovremeno je ikona savremene pop-kulture (Hello Kitty, anime i mange). Verovatno najpoznatiji simbol mačke u Japanu je „Maneki-neko”, figura s podignutom šapom, koja priziva sreću i novac. Često se nalazi u radnjama, restoranima i hramovima, gde levom šapom privlači ljude i klijente, a desnom novac i bogatstvo. A od 2023. jedna od najpoznatijih je 3D maca na velikoj reklami koja se nalazi na zgradi u tokijskog četvrti Šindžuku (Shinjuku).

© privatna arhiva Dikić

Nomikai

Nomikai je japanski izraz koji znači „zabava uz piće” ili „piće u društvu”, i predstavlja važan deo poslovne i društvene kulture u Japanu. Iako na prvi pogled deluje kao običan odlazak u kafanu, nomikai je institucionalizovan društveni ritual, posebno u radnom okruženju, sa jasnim pravilima, ulogama i značenjem. Najčešće se sprovodi nakon posla (večernji termini), u izakaya pabovima/barovima, učestvuju sve kolege, nadređeni, ponekad i klijenti, a kompanija pokriva trošak bar prvog kruga. A nomikai je važan jer bez njega nema napredovanja na poslu.

Okonomiyaki

Novo jelo koje smo probali (i reč koju smo naučili) je okonomiyaki. Ovo jelo se često naziva „japanska palačinka” ili „japanska pizza”, iako ga to ne opisuje u potpunosti. Okonomiyaki je hrskav spolja i sočan unutra, kombinuje umami, slatkoću, kiselo i teksturu, idealan je za putnike koji žele autentičan i lokalni gastronomski doživljaj. To je slano jelo pripremljeno na roštilju (teppan), napravljeno od testa, kupusa i raznih dodataka (prasetina, morski plodovi, sir, kimči, moči, rezanci itd.), a zatim preliveno sosovima i dodacima.

Japanska palačinka © privatna arhiva Dikić

Onsen

Onsen predstavlja tradicionalne spa centre sa prirodnom termalnom vodom koja sadrži prirodne minerale i izlazi iz izvora sa temperaturom preko 25°C, najčešće i preko 30°C. Japanci idu često u onsen zbog relaksacije, poboljšanja cirkulacije, mišićne i koštane funkcije, društvene interakcije i borbe za dugovečnost. Interesantna su i pravila. U onsen se ulazi potpuno nag, pa su muškarci i žene, logično, razdvojeni. Tetovaže su zabranjene jer se povezuju sa jakuzama, mada se zbog Evropljana to pravilo u poslednje vreme malo menja. Spa kultura u Japanu nije trend već način života.

Naslovna fotografija – Kitsune pas figura-Kjoto© privatna arhiva Dikić