Some picture

Kad je Milena Pavlović Barili bila deo njujorške avangarde

Naša umetnica predstavila se slikom Nesanica na izložbi radova žena umetnica, koju je 1943. godine u svojoj galeriji Umetnost ovog veka organizovala Pegi Gugenhajm

Malo je slikarki kao što je Milena Pavlović Barili, čija dela protokom vremena postaju sve cenjenija i modernija. Podjednaku pažnju danas privlače njeni autoportreti i imaginarne kompozicije, koliko i njen kratak i neobičan život.

Majka joj je bila Požarevljanka, a otac Italijan, i ona je oba njihova prezimena nosila celog života, mada je uvek pisala prvo majčino Pavlović.

Milenin život u Evropi u velikoj meri je istražen i poznat, a veo tajne se tek odskora lagano diže sa njenih američkih godina. Malo pre svog 30. rođendana, Milena je zaplovila preko Atlantika sa namerom da vidi veliku svetsku izložbu nadrealista i da se u Njujorku zadrži tri meseca.

Ali, odmah po isplovljavanju njene lađe, u Evropi je počeo Drugi svetski rat i Milena je morala da se bori da bi opstala u surovom Njujorku.

Milenina slika Nesanica, nastala 1942, ponovo je izložena na komemorativnoj izložbi 1948, ali se ne zna gde je sada. Ne postoji čak ni fotografija

Milenini američki uspesi

Za američke umetnike ratne godine nisu bile lake, a vrlo brzo su pali u senku vrhunskih evropskih umetnika koji su se, pred ratnim razaranjima u svojim zemljama, sklonili u Ameriku. Za žene umetnice prostor je bio još uži.

Ali i u tako nepovoljnoj situaciji, Milena je uspela da bude primećena. Prvu samostalnu izložbu u Njujorku imala je 1940. kod galeriste Levija, promotera evropske avangardne umetnosti u Americi, a 1943. samostalno je izlagala u vašingtonskoj galeriji Korkoran. Radila je reklamne strane za Vog i druge ugledne časopise i pobrala ovacije za dizajn kostima za balet Sebastijan.

Značajno mesto u njenoj američkoj karijeri zauzima učešće na izložbi 31 žena, koju je organizovala Pegi Gugenhajm. Pegi je bila tipična „sirota mala bogatašica”, ali je život posvetila kolekcionarstvu umetničkih dela i bila je mecena mnogih avangardista.

U Ameriku je došla sa bogatom kolekcijom slika Pikasa, Dalija, Miroa i sličnih, a bila je u ljubavnoj vezi sa dadaistom Maksom Ernstom. Ipak, nije htela da u Njujorku samo sedi i čeka da rat prođe, već je osnovala umetničku galeriju pod imenom Umetnost ovog veka (Art of this century).

Viseća platna u konkavnoj sobi

Galerija, urađena po nacrtu Austrijanca Frederika Gizlera, već je po sebi bila ekscentrična i moderna. Sastojala se od dve prostorije od kojih je jedna imala konkavne crne zidove i tirkizni pod. U njoj su izlagali najznačajniji predstavnici moderne i apstraktne umetnosti, uglavnom Pegini prijatelji i poznanici, među kojima i čuveni Marsel Dišan.

Milenin život u Evropi u velikoj meri je istražen i poznat, a veo tajne se tek odskora lagano diže sa njenih američkih godina

Pegi je došla na ideju, koju je i realizovala u januaru 1943, da organizuje izložbu na kojoj će biti izloženi samo radovi žena umetnica, što se smatra prvim takvim događajem uopšte. Među 31 ženom, bila je i Milena Pavlović Barili sa slikom Nesanica.

Ta Milenina slika, nastala 1942, ponovo je izložena na komemorativnoj izložbi 1948, ali se ne zna gde je sada. Ne postoji čak ni fotografija, iako je Milena sve svoje slike fotografisala za dokumentaciju.

Umetnice su bile podeljene u dve grupe, sa radovima podeljenim u dve prostorije Pegine galerije: u jednoj predstavnice nadrealizma, među kojima i Milena, a u drugoj predstavnice apstraktne umetnosti.

Slike bez ramova visile su sa plafona okačene o kanap, tako da su se mogle okretati i posmatrati iz svih uglova. Svetlo se nasumično palilo i gasilo da bi posetioci posle nekoliko trenutaka mraka slike sagledali iz drugačije vizure.

Značajno mesto u njenoj američkoj karijeri zauzima učešće na izložbi 31 žena, koju je organizovala Pegi Gugenhajm

Kad su žene ozbiljno prigrlile nadrealizam

Iako zanimljiv, ovaj projekat je, izgleda, bio suviše ekscentričan za svoje vreme. Negativne kritike američke štampe nisu se odnosile na kvalitet izloženih radova, već na činjenicu da su izlagači isključivo žene.

Tako je kritičar Tajmsa odbio da piše o izložbi sa obrazloženjem da žene treba da se drže rađanja beba, dok je kritičar Njujork tajmsa napisao da izložba predstavlja „jedno iznenađenje za drugim”, što nije kompliment jer ceo tekst ima izrazito ironičan ton.

Kritičar Art dajdžesta napisao je: „Sada kad su žene ozbiljno prigrlile nadrealizam, ne može se reći gde će sve to završiti. Primer onih koje izlažu svoju podsvest sa strahom se može pogledati u galeriji Umetnost ovoga veka tokom januara.”

U Njujork sanu izašao je tekst u kome se kaže: „Žene su mnogo bolje u nadrealizmu jer, na kraju krajeva, nadrealizam je „70 odsto histerije, 20 odsto književnosti, 5 odsto dobrog slikarstva i 5 odsto plašenja publike.”

Umetnice ili supruge

Osim toga, zamerke su se ticale i činjenice da osim dve ili tri slikarke, sve ostale učesnice svoju primećenost duguju brakovima i ličnim vezama. I zaista, među 31 ženom našle su se sestra i ćerka Pegi Gugenhajm, kao i žene umetnika s kojima je Pegi sarađivala: Žaklin Lamba (Bretonova druga žena), Sofi Tojber (žena Hansa Arpa), Ksenija Kejdž (žena kompozitora Džona Kejdža), Frida Kalo (žena Dijega Rivere). Što se Milene tiče, navodili su njeno srodstvo sa jugoslovenskom dinastijom Karađorđević.

Činjenice govore da je većina ovih žena osim talenta, imala i zavidno obrazovanje i kulturu, baš kao i Milena

Činjenice govore da je većina ovih žena osim talenta, imala i zavidno obrazovanje i kulturu, baš kao i Milena, koja je osim srpskog i italijanskog tečno govorila francuski, nemački, španski i engleski i na svim tim jezicima je pisala pesme (mada ih je za života objavila samo na francuskom i italijanskom).

Očigledno, Njujork 1943. nije bio spreman za takvu izložbu. Milena je umrla dve godine kasnije, u svojoj 36. godini i trebalo je da prođe nekoliko decenija da bi u svojoj domovini bila adekvatno vrednovana.

*Mirjana Mitrović autorka je romana Autoportret sa Milenom, a trenutno radi na novoj knjizi o životu Milene Pavlović Barili.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *