Kad je Bob Dilan bio potpuni neznanac – film o umetnosti i buntu

Potpuni neznanac (Complete Unknown), naslov biografskog filma o Bobu Dilanu, odnosi se na prelomni trenutak, 24. januar 1961. godine, kada dvadesetogodišnji mladić iz američke provincije, samo sa gitarom i rancem, stiže u Njujork. „Hladnoća je bila brutalna. Svaka ulica bila je zakrčena snegom. Nisam tražio ni novac, ni ljubav”, sećaće se Dilan tog događaja kasnije. Neka za gledaoce filma ostane draž iznenađenja to šta je tražio mladić koga u tom trenutku niko u Njujorku nije poznavao, niti je on poznavao bilo koga.

Od kantautora do Nobelove nagrade za književnost

Danas, u svojoj 84. godini, Bob Dilan važi za najvećeg i svakako najuticajnijeg muzičara svoje generacije. Poznavaoci kažu da danas nema muzičara na koga nije uticao Bob Dilan.

Snimio je 40 studijskih albuma, nebrojeno singlova, muzičkih materijala sa turneja, kompilacija, muzičkih filmova… Do sada je dobio sve moguće nagrade za muziku, uključujući i Oskara za originalnu pesmu (Things Have Changed za film Zlatni momci iz 2000). Naročitu vrednost njegovog opusa čine tekstovi pesama, koji ne samo da su prepoznati kao glas generacije koja je tražila promene, kasnije objavljivani kao knjige, nego su Dilanu doneli i Nobelovu nagradu za književnost 2016.

Tokom duge karijere bavio se i slikarstvom, imao zapažene izložbe, a slike su mu otkupljene za velike svetske galerije moderne umetnosti. Pisao je knjige o muzici i slikarstvu.

Ni ljubavni život Boba Dilana, sa dva braka, šestoro dece i nekoliko dramatičnih veza, nije manje zanimljiv.

Priča o prvoj transformaciji velikog umetnika

Ipak, autori filma Potpuni neznanac, koji se još može pogledati u domaćim bioskopima, odlučili su se da priču počnu upravo dolaskom potpunog neznanca u njujorški Vest Vilidž, i da je razvijaju do Dilanove prve velike transformacije, kakvih je ovaj umetnik imao neokoliko tokom života.

Svakom od tih transformacija Dilan je i šokirao i oduševljavao. Upravo zato režiser i scenarista filma Džejms Mangold kaže da je priča o Bobu Dilanu zapravo priča o umetniku. Mangold, iskusan autor biografskih fimova (potpisuje biografski film o Džoniju Kešu), svoj scenario dao je Bobu Dilanu na čitanje pre nego što je počeo snimanje. Dilan ga je, kaže, iščitao sa olovkom u ruci.

Glavnu ulogu u filmu igra Timoti Šalame, koji je gotovo pet godina proučavao Dilana, njegove gestove, držanje na sceni, odnos sa instrumentom. Šalame u filmu izvodi oko 40 Dilanovih pesama!

Glavnu ulogu igra Timoti Šalame © Gennaro Leonardi / Shutterstock

Autentični su i Edvard Norton kao Pit Siger, Skot Maknejri kao Vudi Gatri, Bojd Holbruk kao Džoni Keš i Eli Faning kao prva važna žena u Dilanovom životu Silvija Ruso (reč je o Suzi Rotolo, a režiser kaže da je sam Dilan tražio da joj se u filmu promeni ime). Monika Barbaro imala je zahtevan zadatak da odigra ulogu Džoan Baez, kantautorke očaravajućeg soprana, Dilanove kreativne i ljubavne partnerke. „Pre toga nisam svirala gitaru, samo malo ukulele, a pevala sam samo pod tušem”, pričala je Monika. Ali se ispostavilo da njen glas potpuno odgovara ulozi pa su se na snimanju ponekad pitali da li to ona peva ili je Džoanin snimak.

Vreme u kome su nastale sve moderne teme

Režiser kaže da je odlučio da ispriča samo onaj deo Dilanovog života u kome je „on stvarao samoga sebe”. Radi se o nekoliko godina Dilanove grozničave kreativnosti, o nastupima u kafeima, na malim scenama Vest Vilidža i festivalima. Dilan je počeo i proslavio se kao pevač urbanog folka i kantautor sa akustičnom gitarom, usnom harmonikom i glasom za koji su kritičari pisali da zvuči „kao da šmirgla peva”. Film prati razvoj njegovog talenta sve do prelaska na električnu gitaru i rokenrol. Za vladare folka u Americi toga vremena, samo akustična gitara i glas bili su zakon.

Ovaj film je takođe i priča o šezdesetim godinama u Americi, koje su donele i prekretnicu na svetskoj kulturnoj sceni. „Tada su se pojavile teme modernog vremena, kao što je strah od nuklearnog rata, ljudska prava, ženska prava, ali i nova drugačija globalna politika”, kaže režiser.

Povišeni nivo svesti, nerealan i dalekovid

Dilan nije bio samo deo otpora, već i tvorac njegovih himni kakve su The Times They Are a-Changinʼ ili Blowinʼ in The Wind.

O sebi iz tog vremena Dilan je rekao: „Imao sam povišen nivo svesti, saglasan sa mojim načinom života. Nerelanim? Da, ali dalekovidim.”

Pevao je o vremenima koja se menjaju, o mračnim stranama američke stvarnosti. Tu je i pesma s naslovom Talkin’ The World War III Blues. Sad već legendarna Blowinʼ in the Wind, zbog stihova kakvi su „Da, koliko puta treba granate da polete pre nego što ih zauvek zabrane (Yes, and how many times must the cannonballs fly / Before they’re forever banned?)” postala je himna antiratnog pokreta.

Pokazaće se, međutim, da Dilan ne peva o promeni samo iz političkih razloga, već da je promena suština njegovog identiteta.

Ime pod kojim je rođen menjao je još kao srednjoškolac nekoliko puta pre nego što je izabrao Bob Dilan, inspirisan američkim pesnikom Dilanom Tomasom. A i kasnije, kao svetska megazvezda, nekoliko projekata radio je pod drugim pseudonimima. U jednom intervjuu objasnio je da se ljudi često rode pod pogrešnim imenom, kod pogrešnih roditelja i da bi morali imati pravo da to promene po sopstvenoj volji.

Odrastanje uz radio

On lično rodio se kao Robert Alan Cimerman 24. maja 1941. u porodici druge generacije jevrejskih doseljenika iz istočne Evrope. Odrastao je u čvrsto povezanoj, duboko religioznoj jevrejskoj zajednici u majčinom rodnom mestu Hibingu, gde je sate provodio slušajući radio. Voleo je Elvisa Prislija i Litl Ričarda. Kad se, već u osmoj deceniji života, oporavio od srčane bolesti, rekao je. „Bilo je ozbiljno. Mislio sam da ću sresti Elvisa.”

Kad je otišao da studira, oduševila ga je muzika Vudija Gatrija, koji je bio muzičar, pesnik i društveni aktivista. Gatri mu je bio idol i kasnije mu postao mentor. Njemu je posvetio pesmu na svom prvom albumu. U stvarnosti, njihovo upoznavanje je bilo malo drugačije nego u filmu.

Još pre nego što je objavio prvi album, upoznao je Suzi Rotolo (Silvija Ruso u filmu). Ona je bila slikarka, vatrena društvena aktivistkinja i pripadnica pokreta za rasnu jednakost, iz porodice naklonjene američkoj Komunističkoj partiji. Postali su nerazdvojni.

Trijumf Slobodnog duha i čizme od španske kože

Njegov prvi album iz 1962, na kome su mu dozvolili da izvodi tradicionalne folk pesme uz samo dve svoje, nije imao preveliki odjek. Tek drugi album, iz naredne 1963. godine, The Freewheelin (Slobodan duh) učinio ga je zvezdom. Na omotu tog albuma nalazi se fotografija zagrljenih Dilana i Suzi Rotolo.

U vreme kad Dilan počinje karijeru, Džoan Baez već je važila za kraljicu folka. Od detinjstva je učila gitaru, pesme su joj emotivne i izbrušene, glas kristalan. Ima objavljen hit album kod Kolumbija rekordsa i naslovnu stranu Tajmsa. Dilan je privukao njenu pažnju i ona ga poziva da nastupa s njom, što je značajno doprinelo njegovoj popularnosti i njegovu muziku približilo široj publici.

Bob Dilan © Stefano Chiacchiarini ’74 / Shutterstock

Dilan nastavlja da grozničavo piše pesme, ali se njegov ljubavni život komplikuje. Ulazi u napetu ljubavnu vezu sa Džoan, punu međusobnog divljenja, ali i umetničke surevnjivosti. Istovremeno se približava i udaljava od Suzi, koja mu je zamerala i vezu sa Džoan i to što nije dovoljno politički angažovan. Ostavila ga je 1963. Njoj je, između ostalih, posvećena pesma Boots of Spanish Leather.

Pesma A Hard Rain’s A-Gonna Fall ne samo da je društveno angažovana, već najavljuje i unutarašnju i umetničku promenu u autoru. (Tu pesmu, sa stihom „gde je puno ljudi, a svi praznih duša…”, Peti Smit je izvela na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za književnost opravdano odsutnom Dilanu.)

Rastanci, padovi, brak i deca

Osećajući da ga folk establišment ograničava, Dilan sa turneje po Engleskoj donosi električnu gitaru, okreće se rokenrolu i na Njuport folk festivalu nastupa sa električnim bendom. Vatreni fanovi su razočarani. Izdaja, dovikuju mu okoreli folkeri koji se gnušaju muzike na struju.

Istovremeno se udaljava i od Suzi i od Džoan. Za Džoan je to veliki šok i dugo će joj trebati da ga preboli. Svoja osećanja, od divljenja do razočaranja, Džoan Baez pretočila je u album Diamonds and Rust. Kasnije tokom života, njih dvoje će ponovo sarađivati u više navrata. Njihov specifičan odnos Dilan je smestio u pesmu It Ain’t Me, Babe.

Dok se oporavljao od pada s motora, Dilan se 1965. zaljubio i ekspresno oženio Sarom Louns. Sara je, sveže razvedena, sa četvorogodišnjom ćerkom Marijom došla u Njujork da otpočne karijeru modela. Bila je istog, jevrejskog porekla, i dve godine starija od Dilana. Dilan je usvojio Mariju i u braku sa Sarom dobio još četvoro dece. Njoj je posvećen hit Sara sa albuma Desire iz 1976. Ipak, par se razveo 1977.

Dilanovo hrišćanstvo i Lenonov odgovor

Ovde smo već uveliko izašli iz priče filma Potpuni neznanac. Tokom kasnije karijere i života, Dilan je ostao dosledan samo svojim promenama. Jedino su ga one inspirisale. Kako bi inače nastala pesma Like a Rolling Stone, numera od šest minuta koja je razbila sva dotadašnja pravila?! Već 1966. izdao je album Blond on Blond, jedan od prvih duplih albuma u istoriji.

Pomerajući svoje, Bob Dilan je pomerao i granice svoje publike.

Na posebno čuđenje naišla je promena kada je od 1979. do 1981. uradio i o svom trošku izdao tri albuma (Slow Train Coming, Saved, Shot of Love) sa muzikom inspirisanom hrišćanstvom koje je u međuvremenu prihvatio. Kažu, dok je nastupao u San Dijegu, uhvatio je krstić koji je neki fan bacio na scenu i to je u njemu izazvalo prosvetljenje.

Ni ova muzika, ni novi Dilan nisu se naročito dopali starim fanovima, ni muzičarima koji su ga do tada smatrali uzorom. Da bi se narugao Dilanovoj pesmi Treba služiti nekome (Gotta Serve Somebody), Džon Lenon je napisao parodiju Služi sebi samom (Serve Yourself).

Never Ending turneja i koncerti u Beogradu

I u Dilanovom ljubavnom životu nastavile su se turbulencije. Oženio se po drugi put 1986. sa Karolin Denis, jednom od svojih pratećih vokala. Brak su dugo držali u tajnosti, iako su u njemu dobili ćerku. Razveli su se 1992. Dilan je imao i dugu vezu sa Rut Tirangel, koja je počela pre braka sa Karolin, a nastavila se i posle.

Sa bendom The Bend započeo je 1988. godine turneju koju je nazvao Never Ending (Beskrajna). Među više od 3000 koncerata su i dva u Beogradu, jedan 1991. na stadionu Galenike u Zemunu, a drugi 2010. u Areni. Ta je turneja ostala do danas najduža u istoriji.

To Dilanu nije bilo dovoljno. U svojoj osamdesetoj godini započeo je turneju Rough and Rowdy Ways World Wide Tour, 2021–2024. U okviru nje, održao je koncerte u SAD, Japanu i Evropi, a turneja je završena u novembru prošle godine u Rojal Albert holu u Londonu.

Naslovna fotografija: © PHLD Luca / Shutterstock